Uoči susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovske delegacije u Beloj Kući ponovo je pokrenuto pitanje Briselskog sporazuma i smislenosti nastavka dijaloga kada albanska strana nije ispunila ni jednu od šest tačaka na koje se obavezala pre sedam godina, s druge strane Srbija je ispunila devet tačaka koje su zavisile od nje.
Dijalog se sada preselio u Belu kuću i kako je najavio specijalni izaslanik SAD Ričard Grenel američka diplomatija zainteresovana je da se na sastanaku 27. juna, koji bi trebalo da bude održan između srpske i albanske strane u Beloj kući, razgovara o rešavanju ekonomskih pitanja.
Međutim, Srbi na Kosovu i dalje čekaju Zajednicu srpskih opština kao garanciju kosovske vlade da će imati kakvu takvu zaštitu u duboko podeljenoj zemlji. Od potpisivanja sporazuma pre sedam godina, 19. aprila 2013. godine u u spornim tačkama nema nikakvog napretka. ZSO su, čini se zaboravili i srpski zvaničnici.
U prvih šest tačaka ovog Sporazuma, predviđa se osnivanje Zajednice srpskih opština na severu Kosova, odmah posle lokalnih izbora koji bi se iste godine održali po kosovskim zakonima.
Sporazumom je bilo predviđeno osnivanje Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu. Srbima u toj pokrajini ovo je trebalo u narednom periodu da donese zajednicu 10 opština sa srpskom većinom severno i južno od Ibra, a sa ovlašćenjima u zdravstvu, obrazovanju, ekonomskom razvoju, urbanom i ruralnom planiranju.
„Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi“, stoji u Briselskom sporazumu.
Predviđeno je da se Zajednica uspostavi na osnovu Statuta, a da do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica.
„Strukture Zajednice će biti uspostavljene na istoj osnovi na kojoj počiva postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština, npr. predsednik, potpredsednik, Skupština, Veće. U skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice će imati pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu. Ona će imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja“, stoji u Sporazumu.
Peta i šesta tačka Briselskog sporazuma predviđaju da će Zajednica „vršiti i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu delegirati centralne vlasti“, kao i da će Zajednica imati „reprezentativnu ulogu prema centralnim vlastima i u tom cilju biće predstavljena u konsultativnom veću zajednica“.
Srbija ispunila svih devet tačaka
Ništa od toga nije ostvareno, a Srbija je, s druge strane, pristala na ono što se od nje tražilo kroz preostalih devet tačaka Briselskog sporazuma.
Tako sada na Kosovu postoje jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija i u nju je integrisana sva policija sa severa Kosova.
Tačka osam Briselskog sporazuma predviđa da članovima drugih srpskih bezbednosnih struktura budu ponuđena mesta u ekvivalentnim kosovskim strukturama, što je i ostvareno.
Deseta tačka predviđa postojanje samo regionanog komandanta policije za četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić).
Sudske vlasti već su integrisane i funkcionišu u okviru pravnog sistema Kosova. Razgovori o energetici i telekomunikacijama su tada nastavljeni, doduše, uz probijanje prvobitno postavljenih rokova.
Pretposlednja tačka sporazuma predviđa da nijedna strana neće blokirati, ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU i poslednja da će dve strane, uz pomoć EU, osnovati Komitet za implementaciju.
Dijalog Beograda i Prištine više puta je prekidan. Razlozi za to bili su održavanje izbora u Srbiji i na Kosovu, zatim ubistvo Olivera Ivanovića, hapšenje Marka Đurića od strane kosovske policije. Međutim uvek je i nastavljan bez ozbiljnih uslovljavanja.
Dijalog Beograda i Prištine je u blokadi od kada je u novembru 2018. godine Priština uvela takse od 100 odsto na robu iz centralne Srbije. Beograd je nastavak dijaloga uslovljavao ukidanjem takse, a Priština za ukidanje traži priznanje Kosova od strane Srbije. Novi posrednik za nastavak dijaloga Beograda i Prištine je Miroslav Lajčak, koga je EU imenovala za specijalnog predstavnika za ova i druga regionalna pitanja na Zapadnom Balkanu.
Kako je tekao pregovarački proces, šta je sve dogovoreno, koji su tehnički sporazumi potpisani i kako izgledaju izveštaji o napretku dijaloga Beograda i Prištine (poslednji je objavljen 2018. godine), navedeno je na internet stranici Vlade Srbije.
****
Pratite nas i na društvenim mrežama: