0
Brisel je svojim dosadašnjim pristupom Srbiji i Kosovu izgubio bezbroj sati i sredstava a da nije postigao velike rezultate i sada bi trebalo da razmotri pauziranje pregovaračkog procesa i uskraćivanje finansijskih sredstava dok dve strane ne postignu napredak u normalizaciji odnosa, smatra istraživač Kameron Makbrajd iz sarajevskog Centra za postkonfliktna istraživanja.
U autorskom tekstu za briselski portal EUObserver, Makbrajd navodi da je svaki pokušaj EU da kroz regularne pregovaračke kanale doprinese pomirenju Srbije i Kosova rezultirao protraćenim razvojnim fondovima, satima potrošenim na sklapanje loših dogovora sa slabim rezultatima i gotovo iscrpljenom dobrom verom tri strane.
Pročitajte još...
Ocenivši da dve strane za sada nisu pokazale spremnost da u poptunosti primene najnoviji Sporazum o putu ka normalizaciji donosa, Makbrajd smatra da „EU konačno mora da bude spremna da pokaže zube“.
Podsećajući da je Brisel više puta naglašavao da članstvo u EU nije moguće bez normalizacije odnosa, Makbrajd je naveo da EU može da pokaže koliko je ozbiljna sa tom „pretnjom“ tako što će razmotriti privremeno pauziranje svih trenutnih i potencijalnih pregovora o članstvu sa Srbijom i Kosovom dok se ne postignu rezultati.
Nema sumnje, ocenjuje Makbrajd, da su Srbija i Kosovo i dalje godinama daleko od članstva u EU, sa ili bez dodatne obaveze sprovodjenja sporazuma o normalizaciji odnosa.
„Brisel bi stoga trebalo da iskoristi ovaj trenutak da pokaže obema zemljama da je pred njima još mnogo posla i da će ovaj deo pregovora kočiti sve druge aspekte procesa sve dok dve strane ne počnu da prave stvaran napredak“, naveo je Makbrajd.
On ističe da Brisel takođe mora „ozbiljno da restrukturira svoj finansijski pristup“ i da finansijske podsticaje uskladi sa značajnim razvojem.
„Bacanje novca na Zapadni Balkan u nadi da će podstaći razgovore i reforme, bez velikih rezultata osim povremenih regionalnih foruma, više neće biti dovoljno“, ocenio je Makbrajd.
Prema njegovom mišljenju, EU bi trebalo da napravi pojačane mehanizme koji povezuju strukturne reforme, kao i korake ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, sa regionalnim razvojnim fondovima.
„Takva promena pristupa bi poslala snažnu poruku ne samo Balkanu, nego svakoj zemlji koja želi da pristupi Uniji da su završeni dani beskonačnog davanja novca nacionalnim prestonicama, a da malo dobija zauzvrat“, naveo je Makbrajd.
Takva promena bi, međutim, omogućila drugim akterima, pre svega Rusiji, Kini ili Turskoj, da dodatno ojačaju svoje ekonomske veze sa regionom, upozorava Makbrajd, ali ističe da je to „rizik koji EU mora biti spremna da preuzme“.
„I Srbija i Kosovo, kao i druge zemlje kandidati sa Zapadnog Balkana, moraju da razumeju da dobijanje ozbiljnog novca mora doneti stvarnu promenu“, dodao je Makbrajd.
On smatra da i dalje ima prostora za postizanja dogovora koji će Srbiju i Kosovo uvesti u evropsku porodicu, ali da su oni sami najveći neprijatelj normalizacije i da je vreme da im EU to pokaže.
Makbrajd navodi da su i Beograd i Kosovo odmah posle dogovora o Implementacionom aneksu Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije postignutog u Ohridu počeli da odustaju od brojnih obećanja.
Predsednik Srbije Alekandar Vučić se, podseća Makbrajd, za sada fokusirao na delove sporazuma koji najviše koriste Srbiji zahtevajući da Kosovo konačno formira Zajednicu srpskih opština, iako je obećao da će sprovesti ceo dogovor.
„Ovo sigurno nije prvi put da je Vučić izabrao takav pristup, ali mora biti poslednji. Njegovo konstantno odustajanje od prethodnih dogovora i nespremnost da nađe sredinu za konačno rešenje, dok uživa plodne ekonomske koristi od EU, mora biti okončano“, naveo je Makbrajd.
On je dodao da će i nepsremnost premijera Kosova Aljbina Kurtija da nađe kompromis po pitanju Zajednice srpskih opština nastaviti da koči sve dalje pregovore, ocenivši da je takav potez nepromišljen i da Priština treba da bude otvorena za trajno rešenje.
BONUS VIDEO Vučić: Mene ne mogu da pobede kao u Crnoj Gori, mojim protivnicima je mozak pomračen