"Srpska napredna stranka (SNS) nije 'pojela' Socijalističku partiju Srbije (SPS). Da li donosimo odluke unisono, uglavnom da. Nekad je bolje igrati unisono, ali da prethodno dobro promislite o toj ideji", kaže za N1 potpredsednik Glavnog odbora SPS i narodni poslanik Branko Ružić.
Gostovanje nekog iz vladajuće koalicije na medijima Junajted grupe je vrlo retko, pa je i gostovanje Branka Ružića više „incident“ nego pojava. Na pitanje da li je njegova odluka da dođe u „Iza vesti“ lična ili politička, da se iskorači ka medijima koje Vučić ne kontroliše, kaže – zavisi kako se pogleda.
„Ako je dolazak bilo kog političara na bilo koji medij politička odluka, onda Srbija nije daleko dogurala. Ovo jeste lična odluka, a imajući u vidu da se bavim politikom, može da se kaže i da je politička odluka“, kazao je Ružić.
A o tome dokle je Srbija dogurala, ako je političarima u vlasti zabranjeno na gostuju na N1, Ružić kaže:
„Ja ne bih rekao da je tako. Ja sam uvek zalagao da ne budemo u rovovima, ta jednosmerna ulica je greška, jer kad to ne bi bio slučaj, objektivnije bi se informisala javnost… Ne volim nikakva ekstremna karakterisanja, mogu da zamarim medijima poput vašeg, da ste i vi jednim delom postali jednosmerno orijentisani“.
N1: Niko neće da dođe, jer je doneta takva politička odluka. Ivicu Dačića smo zvali u septembru dva puta, Slavicu Đukić Dejanović takođe.
„Ja sam bio četiri puta ministar. Kad god sam bio ministar, uvek sam prihvatao vaše pozive. Da li neko ima političke odluke… Znate, imate onaj manir, a ja nisam sklon da ga prihvatim – što se kičma više saginje, to vam je zadnjica na višem položaju. Taj manir u Srbiji više nije potreban, ponekad je potrebno imati i kičmu“, izjavio je Ružić.
Na podsećanje da mu je posle gostovanja u decembru prošle godine na TV Nova, tada premijerka Ana Brnabić zamerila i spočitala što je bio na „tajkunskom mediju“, Ružić kaže da je kritika bila upućena ranije, zbog izjave u Vranju.
Ružić je tada, komentarišući slučaj Đorđa Miketića koji je izazvao buru u javnosti, rekao da privatnost pojedinca ne bi smela da bude deo političke kampanje, jer je „privatnost privatnost“.
A njegova je želja, dodaje, da ide na sve medije.
„To je moja želja, imam li pravo na to“, upitao je.
„To što ne idu svi u sve medije, to je pitanje za njih. A ja mislim da je Srbija na dobrom putu, ekonomija je jača nego što je bila, imamo 133 milijarde prihoda iz BDP-a, što je 52 posto. Ako je to tako, znači da se nešto u privredi događa“, naveo je.
N1: Kako je onda normalna zemlja ako za aktiviste koji protestuju protiv litijuma Ana Brnabić kaže – pozivaju na građanski rat, da je Šolak kriminalac…
„Ta priča Đilas, Šolak, šta ono pričaju – Đilas 619 miliona… Pa neka ga uhapse. SPS ove godine obeležava 34 godine postojanja. Jedina smo tradicionalna partija koja i dalje opstaje i utiče na neke važne procese i Srbija je nama na prvom mestu. Uvek smo bili deo sistema i uvek smo pozivani na tim vododelnicama da pomognemo“, rekao je Ružić.
Kako je rekao, uvek je „bolje biti deo sistema, ali ne bilo kog sistema, morate da pravite otklon od grešaka“.
Ružić dalje tvrdi i da kao visoki funkcioner SPS-a ima punu slobodu da kaže šta misli o situaciji u zemlji. „Ja mislim da imam“, tvrdi.
A na pitanje o tome šta misli o Aleksandru Vučiću, kaže:
„Mislim da je to jedan uspostavljeni sistem sa jasnom subordinacijom koji funkcioniše na način da daje rezultate, proizvodi pozitivne efekte, naravno da imam određenih nezadovoljstava. Znate ko opredeljuje sistem, pa – građani na izborima“.
Na podsećanje da su dok su bili u koaliciji sa DS-om, poslanici SPS glasali, recimo, protiv Zakona o informisanju, a da, otkad su sa SNS, nikada nisu glasali drugačije od te partije, Ružić se brani da „zavisi koja odluka je u pitanju“.
„Moj lični stav o litijumu je da smatram da je pogubno politikanstvo koje dolazi s bilo koje strane. Kada govorimo o potencijalnoj razvojnoj šansi, prvo se mora voditi računa o zdravlju, ekološkim standardima, mora se voditi računa šta je opšti interes, da li pratimo tehnološki napredak. Ako možemo da ispunimo sve uslove ekološke zaštite, treba sagledati mogućnost ostvarenja nekog pilot projekta“, naglasio je.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare