Milica Đurđević Stamenkovski, Miloš Vučević i Ivica Dačić Foto: Amir Hamzagić/Nova.rs

Visoki funkcioneri Srpske napredne stranke započeli su preksinoć kampanju botovanja za otvaranje rudnika kompanije Rio Tinto, objavljujući na društvenim mrežama afirmativne "činjenice" u kojima nema štetnih efekata rudarenja litijuma. Iz doline Jadra im poručuju da bi trebalo da se bave svojim poslom, a ne jeftinom kampanjom, dok geolog Branislav Božović za Nova.rs ističe da pomenute "činjenice" predstavljaju šarenu lažu za decu.

Izborna prašina se nije ni slegla kako treba, a javnost je ubrzo saznala da je vlast pogazila reč i odlučila da volšebno oživi projekat „Jadar“. To smo prvo saznali od predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je dao izjavu Fajnenšel tajmsu, da bi potom Ustavni sud oborio odluku Vlade Srbije iz 2022. godine kojom je na rudarenje litijuma stavljena tačka.

Kao posledicu toga, Vlada Srbije ponovo je oživelu ovu odluku, pravdajući se da postupa po odluci Ustavnog suda.

Nova – stara odluka Vlade Srbije dovela je do protesta koji se danima unazad organizuju širom Srbije protiv rudarenja litijuma, dok stručna javnost upozorava na posledice otvaranja rudnika. Ipak, čini se da to ne uznemirava mnogo vodeće funkcionere Srpske napredne stranke, koji su odlućili da nakon tri dana skupštinskog zasedanja počnu kampanju botovanja kompanije „Rio Tinto“.

Šta piše u objavama naprednjka na društvenim mrežama?

„Pet zelenih činjenica projekta Jadar“ – tako glasi ime kampanje u koju se uključili premijer Miloš Vučević, ministar spoljnih poslova Marko Đurić, poslanik u Skupštini Srbije i visokopozicionari član SNS Vladimir Đukanović i mnogi drugi.

U objavi koju od kasno sinoć dele na mrežema, naprednjaci navode da će se rudnik nalaziti u hidroizolovanoj zoni i to udaljen od izvorišta voda i poljoprivrednog zemljišta, kao i da će rudnik biti na maksimalno 220 hektara.

Takođe, u pomenutoj objavi piše i da će biti zasađeno 300 hektara šume i to kao posledica seče 145 hektara za potrebe izgradnje rudnika, a navodi se da rudnik neće imati otvoreni kop, kao i da će se jadarit izvlačiti iz podzemnih postrojenja. Kao poslednja, peta „činjenica“, navodi se da će „rudnik imati deponiju u čvrstom obliku“, kao i da su ovakve deponije zaštićene od bilo kakvog uticaja okoline.

Deljenje ovih objava na društvenim mrežama dolazi nakon tri dana skupštinskih zasedanja, a među 60 tačaka dnevnog reda, nijedna se nije odnosila na rudarenje litijuma u Srbiji, uprkos sve većim protestima građana širom zemlje.

Oglasila se struka: Pet „zelenih činjenica“ – šarena laža

„Šarena laža za decu“ – tako geolog Branislav Božović iz Nacionalne ekološke organizacihe opisuje „zelene činjenice“ koje vlast deli u objavama na društvenim mrežama.

„Da li su se iz vlasti ikada setili da pitaju te ponuđače koji bi kod nas da kopaju litijum, da li mogu da im pokažu i fizički ih odvedu u mesto u inostranstvu da vide da li negde postoje takve vrste rudnika i iskopa – to je nemoguće“, rekao je Božović.

On pojašnjava da je specifična težina litijuma manja od vode, što znači da on pliva po pukotinskim površinama.

Foto:shutterstock; N1

„Uz pomoć sumporne kiseline se vrši takozvano izluživanje litijuma pomoću sumporne kiseline i onda se on na površini, u pogonu prerađuje, nakon čega se ostala voda odvaja. Sve to što govore je dečji crtež. To je objašnjenje za ljude koji se u to ne razumeju“, kaže Božović i dodaje da ne postoji mogućnost zaštite od zagađenja kod ovakvih projekata.

Sagovornik našeg portala napominje i da je dolina Jadra bogata zemljštem koje je veoma kvalitetno, kao i da bi ga bilo kakav projekat koji uključuje iskopovanje litijuma – uništio.

„Zagađenje se ne može razblaživati, naručito kod teških metala. Ono što uđe u drvo i tlo, to stiže do Drine i Šapca, pa onda do velikih izvorišta i to dolazi u Beograd za nekoliko meseci. Vrsta tla u toj zoni je prorozna, reč je o šljunku. To je inače jako zdravo za poljoprivredu, jer ima mnogo kiseonika. Oni će da unište i kiseonik. Svaku njihovu ‘činjenicu’ smo dosad pobili“, pojašnjava Božović.

Marš na Drinu, Ne damo Jadar, Rio Tinto, litijum. Kreni Promeni pešačenje do Gornjih Nedeljica
Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Božović podvlači da su posledice rudarenja litjuma mnogo gore od onih kako ih sada predstavljaju i da ne postoji šansa da se takva šteta sanira.

Iz doline Jadra poručili: Na mrežama dele ono što piše u brošurama Rio Tinta

Komentarišući „ozelenjavanje“ projekta „Jadar“ meštanka Gornjih Nedeljica i aktivistikinja Marijana Petković za Nova.rs kaže da SNS funkcioneri na društvenim mrežama dele ono što su dobili iz kompanije „Rio Tinto“.

„Oni i dalje nastavljaju da rade ono za šta ih ovaj narod nije platio. I dalje se bave marketingom kompanije, a treba da se bave svojim poslom“, rekla je Petković.

Sagovornica našeg portala dodaje da to podrazumeva slanje svih relevnatnih institucija u kompaniju „Rio TInto“, kako bi se utvrdile štete koje su nastale od istraživanja.

Marijana Petković Foto: Privatna arhiva

„Takođe, trebalo bi istražiti i kako su išli tokovi novca, i konačno da pokažu narodu ko je šta prodao i ko je koliko novca uzeo. Bilo bi lepo da se bave svojim poslom, a ne jeftinom propagandom koju plasira kompanija, a koja je netačna“, kaže Petković,

Podcrtala je da ovih pet činjenica zapravo ima i u brošurama  kompanije Rio Tinto.

PROČITAJTE JOŠ

„Oni to moraju da rade, iz nekog razloga moraju. Nemaju druge argumente. Neko ko barata činjenicama znao bi da kompanija ne može da posadi 300 hektara šume, jer oni nemaju toliko ni za rudnik. Pitanje je na čijoj će zemlji posaditi tu šumu. To su gluposti kojima se oni bave. Ali dobro, svako radi svoj posao“, kaže Petković. Zaključuje da ovakvim obajvama sebi nanose samo veću štetu i da zapravo rade u interesu naroda, jer ga podižu na bunt.

A da se bunt podiže, pokazuje i sve veći broj gradova u kojima će se održati protesti protiv rudarenja litijuma. Tako je sinoć održan protest u Negotinu, potom će se 28. jula protest održati i u Bogatiću i Krupnju, a dan kasnije i u Šapcu i Aranđelovcu. Ustali su i građani u opštini Rača, gde će protest zakazan za 5. avgust.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare