5
Imam utisak da će ulazak „Trampa Srbina“ u Belu kuću posle izvesnog vremena razočarati one koji mu se ovde toliko raduju. Tramp je čovek monologa i neće tolerisati srpskog „predsednika monologa“, kaže u intervjuu za Novu spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.
Govori i o sankcijama NIS-u, ali i o nedavnom postupku ambasadorke Srbije u Hrvatskoj Jelene Milić, koja je napustila božićni
„Postoje tri stepena isticanja: ističe se, veoma se ističe i uzalud se ističe. Veleposlanica mora da otplati funkciju koju je volšebno dobila“, kaže ovim povodom Jakšić.
Kad je reč o studentskim blokadama poručio je jasno da u izboru između vlasti i sopstvene dece ne može da postoji dilema.
Amerika je, ipak, uvela sankcije NIS-u, iako je javnost bila prilično skeptična prema ovim najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Iako je ova mera usmerena protiv Rusije, šta to tačno znači za našu zemlju?
Velika politička igra u energetskoj oblandi bliži se kraju. Amerikanci su aktivirali dosad najoštriji paket sankcija ruskoj industriji nafte i gasa u pokušaju da Ukrajini olakšaju sporazum o miru. Zapadni Evropljani ne kupuju više ruski gas, a Srbiji je ostavljeno da izađe iz sive zone i odluči se na koju će stranu. Sekundarne sankcije NIS-u su u tom kontekstu očekivane. Unosan profit koji je Gazprom izvlačio iz Srbije je nesumnjivo nekim delom pomagao finansiranju ruske agresije. Amerikanci su sada rekli Dosta! Slede ih Britanci i većina članica EU.
5
0
1
Da li je to još jedan od vidova pritisaka na našu vlast da se uvedu sankcije Moskvi?
Ovo nije udar na Srbiju i njenu privredu, ali jeste na srpsku spoljnu politiku. Zapad od početka invazije Ukrajine pre blizu tri godine pokušava da stvori jedinstveni front protiv vlasti u Kremlju. Srbija se stalno opominje da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU, i pod pritiskom otkazuje ugovore o nabavci naoružanja iz Rusije. Nema više prostora za balansiranje.
Pritiskom na kompaniju u većinskom ruskom vlasništvu u kojoj se, uzgred budi rečeno, srpska strana ni za šta nije pitala, Amerikanci ne moraju više da insistiraju da Srbija uvede sankcije Rusiji. Beogradu je u ruke dat argument da je odvajanje od Moskve u interesu Srbije. Aleksandar Vučić je doveden u poziciju da ne brani „istorijsko prijateljstvo“ sa Moskvom već energetsku bezbednost i ekonomiju „najmilije Srbije“.
Rok za odluku je kratak, do 25. februara, a posledice su već tu: ne stiže gas iz Azerbejdžana. Mnogo je tu još neizvesnosti. Da li se Tadićev poklon Rusima pretvara u američki poklon Vučiću? Da li će Srbija da otkupi kontrolni paket Rusa i tako povrati strateški monopol koji je predat u bescenje? Da li će da povuče investicioni potez nemerljivo važniji od EXPO27? Da li će NIS da se nacionalizuje? SAD traže potpuni izlazak ruskog interesa iz NIS-a, a da li će Putin da aminuje prodaju? Koliko će obeštećenje da zahteva? Vučić najavljuje razgovor.
Gotovo u isto vreme u Beograd dolazi zamenik državnog sekretara SAD Ričard Verma, a tokom njegove posete biće započet strateški dijalog Srbije i Amerike. Kako vi vidite započinjanje ovog dijaloga, koji obuhvata veliki broj tema, praktično u finišu mandata Bajdenove administracije?
Ambasador Kristofer Hil sprema za ovu nedelju oproštajni prijem. Diplomata Verma biće verovatno poslednji visoki zvaničnik odlazeće administracije koga će ugostiti. Razgovori u okvirima strateškog dijaloga su potvrda kontinuiteta koji Amerika neguje sa zemljama kalibra Srbije. To bi trebalo da bude legat Trampu, a kako će se stvari razvijati tek ćemo videti.
Da li će se išta u odnosu Amerike prema Srbiji promeniti sa dolaskom Donalda Trampa na mesto predsednika SAD?
Imam utisak da će ulazak „Trampa Srbina“ u Belu kuću posle izvesnog vremena razočarati one koji mu se ovde toliko raduju. Tramp je čovek monologa i neće tolerisati srpskog „predsednika monologa“. On nudi snažnije partnerstvo, ali pod svojim uslovima. Šta će vlast u Beogradu raditi kada dobije otprilike ovakvu poruku: SAD žele prijateljstvo sa Srbijom, spremne su da investiraju i pomognu Srbiji na putu ka EU, ali manite se više tih Kineza. Oni su moj najveći problem.
Na mesto izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine kandidovali su se danski diplomata Piter Sorensen i nekadašnji finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto. Ko je prem vašoj oceni bliži pobedi i kakav bi njihov odnos bio prema našoj državi?
Racionalni Skandinavci su veoma poslovno nastrojeni i ne verujem da će u njihovom posredovanju biti prostora za emotivne naklonosti, kao kod Miroslava Lajčaka koji dolazi iz Slovačke, zemlje koja nije priznala nezavisnost Kosova. Posle ere jalove letargije, očekujem više dinamike. Bilo bi važno da Beograd ne ponovi grešku koju često pravi – dočekuje ih na nož. Tako je, setimo se, svojevremeno bilo sa Martijem Ahtisarijem, tako je danas sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Toninom Piculom. Prerane odluke emotivnog naboja u diplomatiji nikada nisu dobre.
Bivši slovenački predsednik Borut Pahor u poslednjem trenutku je odustao od ove kandidature, objasnivši da ovaj region postaje sfera uticaja Amerike i da on u takvim okolnostima ne može mnogo da doprinese ovom problemu. Da li vi mislite da će se Amerika aktivnije uključiti u ovdašnju politiku?
Amerikanci su tokom poslednje dve-tri decenije išli cik-cak. Prepustili bi Zapadni Balkan Evropljanima, a kada su shvatili da nema napretka oko Kosova ili Bosne i Hercegovine, gubili su strpljenje i pojačavali svoj angažman. Mislim da smo sada u ovoj poslednjoj fazi.
Kako komentarišete postupak ambasadorke Srbije u Hrvatskoj Jelene Milić koja je demonstrativno napustila Božićni prijem SNV? Razlog je bio pismo dobitnika nagrade koji su za studente u Srbiji rekli da su nam pokazali „kako se leti i kako se svetli“.
Postoje tri stepena isticanja: ističe se, veoma se ističe i uzalud se ističe. Veleposlanica mora da otplati funkciju koju je volšebno dobila. Ustala je protiv „flagrantnog napada“ na Srbiju od strane dvoje dobitnika nagrade „Svetozar Pavičević“ SRPSKOG narodnog vijeća. Poturica gori od Turčina. Sva sreća, sramota ide na njen i konto onih kojima se dodvorava. Većinska Srbija svakodnevno pokazuje šta misli o sopstvenoj mladosti.
Na posletku, kakav je vaš stav prema studentskom buntu u Srbiji?
Istinski sam očaran tišinom i bukom i samo se nadam da će im se pridružiti drugo i treće pozivci i tako potvrditi da u izboru između vlasti i sopstvene dece ne može da postoji dilema. Srećan sam što smo dočekali ovakvu generaciju koja zahtevima za istinom i pravdom želi da normalizuje i upristoji Srbiju. Ponosan sam i na mladež regiona koja pokazuje solidarnost. Ne žele da se osećaju usamljeno i razjedinjeno. Odbijaju da podupiru zidove podela koje čuvaju političari opsednuti demonima nacionalizma.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare