2
Srpska pravoslavna crkva godinama unazad “vanredno” dobija od države na desetine miliona evra, ne računajući novac koji joj svake godine legne iz budžeta. Samo za izgradnju Hrama Svetog Save u poslednjih pet godina Crkvi je uplaćeno više od 60 miliona evra. Evropske obaveštajne službe u svom tajnom dokumentu zaključuju da će upravo zbog izdašnih državnih donacija SPC odigrati ključnu ulogu u slučaju zaokreta Srbije ka Zapadu, te da će “neutralni“ stav Crkve oko rata Ukrajini olakšati situaciju Aleksandru Vučiću da se udalji od Rusije.
Zapad i dalje čeka da Srbija donese odluku o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji, a utisak je da Aleksandar Vučić polako priprema javnost na taj korak.
U tajnom dokumentu više evropskih obaveštajnih službi koji je dostavljen Evropskoj službi za spoljnu akciju kojom rukovodi Žozep Borelj navodi se da bi Srpska pravoslavna crkva (SPC) odigrala ključnu ulogu u slučaju da Srbija odluči da se kreće prema Zapadu.
U analizi evropskih obaveštajaca piše da je patrijarh Porfirije veoma blizak sa srpskim predsednikom i da bi on odigrao važnu ulogu u tome da stanovništvo prihvati prozapadnu politiku Srbije.
„Izdašne državne donacije SPC-u pomoći će Porfiriju da uveri sveštenstvo u tom pogledu“, piše u internom dokumentu koji je objavio Radio Slobodna Evropa.
Neutralni srtav SPC oko Ukrajine olakšao poziciju Vučića
U njemu se navodi i da je prvobitni „neutralni“ izbor Crkve da ne stane ni na jednu stranu u ratu u Ukrajini olakšao situaciju za Vučića, stvarajući određeni prostor da se udalji od Rusije.
Srpska pravoslavna crkve morala bi biti zadovoljna odnosom aktuelne vlasti prema njoj. I u situacijama u kojima su postojali ozbiljniji prioriteti “sipan” je novac iz državne u kasu SPC.
O kolikim sumama se radi, teško da ćemo ikad saznati u celosti, budući da Ministarstvo finansija, uprkos upitima “Nove” nije odgovorilo na pitanja koliko novca iz budžeta redovno dobija Crkva.
Međutim, da je država veliki donator SPC otkrio je Aleksandar Vučić, koji se pohvalio da niko kao aktuelna vlast nije toliko pomagao Srpsku pravoslavnu crkvu u poslednjih 50 godine. On je u septembru 2020. otkrio da je samo u poslednje tri i po godine država za izgradnju Hrama izdvojila 43 miliona evra.
Od tada su izdvojene još dve ogromne donacije za Hram – u aprilu 2021. u iste svrhe iz tekuće budžetske rezerve izdvojeno je više od 14 miliona evra, dok je četiri meseca kasnije uplaćeno još šest miliona evra. Time su ukupna izdvajanja za Hram porasla na više od 60 miliona evra.
Slivanje budžetskog novca u kasu SPC nastavljeno i u 2022.
Međutim, to je samo jedan deo donacija za SPC. Primera radi, ove godine je u dva navrata Crkvi iz tekuće budžetske rezerve uplaćeno po 20 miliona dinara i to Srpskoj pravoslavnoj eparhiji Sremskoj iz Sremskih Karlovaca i Pravoslavnoj eparhiji osečkopoljskoj i baranjskoj u Dalju.
Takođe, u 2022. je i Eparhija gornjokarlovačka dobila deo kolača i to u iznosu od 7,3 miliona dinara.
Među većim donacijama je i ona koju je Vlada u julu 2019. odborila Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Tada joj je na ime obnove Hrama Svete Trojice u Mostaru uplaćeno 59,1 milion dinara ili oko pola miliona evra.
Vlada je velikodušne donacije SPC-u uplaćivala i tokom 2018. godine, kada joj je, kako je tada saopšteno, zbog „teške situacije“ u kojoj se nalazi iz budžetskih sredstava uplaćeno oko million evra.
Sadžakov: Državi treba podrška SPC, a SPC finansijska podrška
Slobodan Sadžakov, sociolog religije i profesor Univerziteta u Novom Sadu navodi da se slaže sa ocenom evropskih obaveštajaca. On u izjavu za “Novu” ocenjuje da državnoj vlasti trebaju poeni i podrška od SPC, a SPC-u itekako treba finansijska podrška države.
“Teško da će Crkva ući u neki direktan klinč sa državom, jer su i oni iskusili to što može da desi, a to je zavrtanje slavine. Uvek pred neke značajne događaje su stizale i donacije. Crkva zavisi od toga, a Crkva je nešto i uradila u smislu podrške. Na primer, patrijarh Irinej je ranije govorio da se Vučić lavovski bori za Kosovo. Reč je o jednom uigranom odnosu. Mislim da će SPC i dalje nastaviti neutralno da se ponaša sa što manje isticanja stavova o stanju Ukrajini, pa se lagano na taj način izvlačiti iz zagrljaja Ruske pravoslavne crkve”, kaže Sadžakov.
On navodi da su i Ruska i Srpska pravoslavna crkva dugo pratile politiku državnog rukovodstva.
“Odnosi između Srbije i Rusije su bili dobri, a i odnosi između dve crkve su bili dobri. E sada, očigledno vidimo jedan zaokret što se tiče državne politike, a za taj zaokret biće potrebna i podrška SPC. Kada je reč o ratu u Ukrajini Crkva je samo načelno pozivala na mir, a iz toga se ništa značajno ne može pročitati”, kaže Sadžakov.
Bonus video: SPC – i verski i politički akter?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
