3
Ne vidim bilo kakav izbor na izborima koji su u nametnutom trenutku i ne mogu da promene ništa, sem da doprinesu lošijoj epidemiološkoj slici, izjavila je dramaturškinja, spisateljica i rediteljka Minja Bogavac i naglasila da prvi put u životu neće glasati.
Upravnica Šabačkog pozorišta sebe opisuje kao „građanku i umetnicu koja se trudi da bude angažovana“.
Kao osobu koja „voli izbore i sve manifestacije zajedničkog društvenog života, kao i ideju demokratije u kojoj građani o nečemu odlučuju“.
U sadašnjim političkim okolnostima, Bogavac ponavlja da neće glasati na republičkim izborima, ali bi u Šapcu, da je stanovnica tog grada, na lokalnim izborima glasala „za gradonačelnika Zelenovića“.
Njen izbor bi mogle da budu i neke druge lokalne inicijative i grupe građana, koje se zaista trude da zadrže „političku ekskluzivnost koju Šabac ima“.
„U Šapcu je atmosfera zaista malo drugačija nego u ostatku Srbije. Čini mi se da je to neko ostrvo, neka temporalna autonomna zona slobode od koje i ostatak Srbije ima koristi“, rekla je Bogavac.
Ona ne vidi „neki preterani interes vlasti da se izbori po svaku cenu održe sada i naplate sada“, uverena da je i opoziciji koja učestvuje „jasno na kakvim se izborima takmiči“.
Bogavac ni u opoziciji koja bojkotuje izbore ne vidi alternativu, smatrajući „da smo svi deo jednog istog konteksta koji je u suštini naš mejnstrim“.
„Treba verovati u alternativne politike koje bi se zaista razlikovale“, objasnila je ona i predočila da „nije toliko bitno ko će imati moć, već kako će donositi odluke“.
„Na koji će način u njih uključivati građane i da li će centrirati važne teme, poput zaštite životne sredine“, precizirala je Bogavac.
Kako je rekla, dok se međusobno vređamo, „nalazimo se u kući koja gori i na planeti koja gori“.
„Ukoliko ne donosimo stvarne promene u sistemu i načinu mišljenja, manje-više je svejedno ko će biti na vlasti“, smatra Bogavac.
Prema njenom mišljenju, politički mejnstrim je „vrlo izazovan, dramatičan, stalno sa nekim novim skandalima i novim aferama“.
Taj politički mejnstrim „melje energiju, sprečavajući da se napravi neko novo političko promišljanje za koje je potrebno da se bude izvan dnevnopolitičkih spinova i svakodnevnih afera“, obrazložila je Bogavac.
Ona smatra da sva „autokratska društva, posle nekog vremena, počinju da liče na svog vladara“, a da mi ličimo „na svog“ po tome što „lažemo, dramimo i ne govorimo istinu“.
„To je mnogo opasno i mi postajemo društvo koje više ne barata kategorijom istine“, naglasila je Bogavac.
Politički rečnik, koji više liči na uličarski, ona vidi kao „kaljugu u koju se pretvorila javna reč i javni život, sa potpunim odsustvom odgovornosti za ono što se kaže“.
Zato joj se i čini da je to „veći politički problem, nego bilo koji drugi u sferi javnog života“.
Bogavac je način komunikacije u politici i društvu uporedila sa konzumiranjem jako začinjenih jela, posle kojih sve što nije presoljeno nema niakava ukus.
Kako je protumačila, „ako čitate tabloide i nakon nekog vremena se vratite pristojnim novinama postane vam dosadno, jer nema senzacija i ne udara vas po svim čulima“.
Bogavac kaže da je potrebna jedna vrsta „rehabilitacije i stvarnog odmora od takvog rečnika, da bismo se ponovo uspostavili u nekoj vrsti poštenja, pristojnosti ili odgovornosti za to što se u javnosti radi govorom“.
U kontekstu nastupa i rečnika predsednika Pokreta slobodnih građana Sergeja Trifunovića, ona je ukazala na „veliku zamenu teza“ i objasnila da Sergej ne „glumi više nego Vučić“.
On jeste vrlo ekspresivan, ali Bogavac misli da političari to rade sa „mnogo više šmire“, dok „Sergej bar ima školovan glas i vežbani, trenirani osećaj da se jedna mera ne pregazi“.
Kako je napomenula, ne bi trebalo poistovećivati glumu i predstavu sa laganjem, jer su gluma i pozorišne predstave uvek potraga za istinom i načinima da se emocije prenesu tako da ljudi sve to prepoznaju.
S druge strane, „naši političari se izruguju glumačkoj umetnosti, što rezultira gomilom šmire koja je odraz njih samih“, rekla je Bogavac.
Uz konstataciju da smo društvo „koje se stalno menja, ali ne na dobro“, ona je predočila da je „naš kontinuitet upravo u diskontinuitetu i podsticanju loših stvari“.
Ovde postoji i jedna „srbocentrična vizija sveta“ i „patetičan manir da smo u ulozi žrtve, u kojoj uživamo“, ocenila je Bogavac i napomenula da za promenu tog obrasca mora da se promeni ukupan način mišljenja.
Povodom fotografije sina predsednika Srbije u društvu jednog od vođa navijača Partizana koji se dovodi u vezu Kavačkim klanom, ona je upozorila da bi trebalo ozbiljno shvatiti Vučićeve reči da će se „svom snagom boriti i pobediti njihove laži“.
„Sudeći prema dosadašnjem iskustvu, kada predsednik Vučić tako nešto najavi, obično govori istinu i bori se svom snagom i svim raspoloživim sredstvima koja bi se verovatno u nekom srećnijem društvu smatrala vrlo nečasnim“, zaključila je Bogavac.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare