0
Priznanje jeste bitno, ali napredak Kosova ne zavisi samo od njega. Zapravo, priznanje i normalizacija više doprinose Srbiji nego Kosovu, smatra glavni pregovarač prištinskog tima, Besnik Bisljimi. Tvrdi da predsednik Srbije na privatnim sastancima u Briselu kaže da shvata da treba da prizna Kosovo, te da je potrebno više vremena za to.
Sa druge strane, kaže da je Beograd „uspeo da udvostruči broj dogovora sa Kosovom koje ne sprovodi“, ali i da je „postojala neka vrsta međunarodnog konsenzusa da je Asocijacija zapravo NVO bez izvršnih ovlašćenja“. Optužio je „Elektrosever“ da nije poslao podatke o svim potrošačima sa Severa Kosova, i još jednom se založio za „novo rešenje“ za zemlju manastira Visoki Dečani, navodeći da je odluka kosovskog ustavnog suda problematična, prenosi KoSSev.
Broj osoba koje imaju pristup francusko-nemačkom predlogu je „jako ograničen“
Bisljimi je u intervjuu za RTK2 razgovore Beograda i Prištine podelio u tri procesa.
Prvi su pregovori, odnosno ono što je započeto na sastanku Kurtija i Vučića, tj. gde se, kako kaže, govori o jednom sveobuhvatnom, finalnom sporazumu o normalizaciji odnosa.
Drugi proces predstavlja rad na normalizaciji energetske situacije u četiri opštine na severu Kosova, ali i, kako dodaje, zameni „ilegalnih tablica legalnim“.
Treći paralelni proces je francusko-nemačka inicijativa koja je pokrenuta u Prištini i Beogradu.
Ovom inicijativom, kako navodi Bisljimi, pokušava se da se pronađe „prelazno rešenje pre konačnog rešenja sa uzajamnim priznanjem u centru“.
U vezi sa ovim predlogom, Bisljimi kaže da je broj osoba koje imaju pristup informacijama „jako ograničen“.
„Mislim da se to podudara sa idejom konstruktivnosti dijaloga koji ne sme biti ugrožen obelodanjivanjem detalja, što u ovoj fazi može samo da šteti. Ali ono što je transparentno jeste da postoji jedan predlog, jeste nešto čime se strane bave i o čemu ćemo u dogledno vreme obavestiti pisano ili na nekom narednom sastanku“, kazao je Bisljimi.
PROČITAJTE JOŠ
Govoreći o učestalim posetama Lajčaka i Eskobara, Bisljimi kaže da se održavaju stalni kontakti, kako bi se videlo „kako dalje“ sa predlogom koji su doneli savetnici iz Nemačke i Francuske.
Priznanje i normalizacija više doprinose Srbiji nego Kosovu
Bisljimi tvrdi da dijalog previše dugo traje te da će „što pre zaključimo ovaj process, utoliko veća korist biti za građane Kosova i Srbije“.
Navodi da s tim u vezi uzajamno priznanje predstavlja bitan element normalizacije odnosa, „možda i glavni“.
„Gospodin Vučić na privatnim sastancima kaže pred službenicima u Briselu da on shvata da treba da prizna Kosovo, ali treba da se pripremi teren u Srbiji, treba vremena, a posle u javnosti kaže da nikada neće priznati…“, tvrdi Bisljimi.
On, sa druge strane dodaje da je Kosovo vodilo računa o tome da dokaže u Briselu da „napredak Kosova ne zavisi od samog priznanjana“.
„Priznanje za nas jeste bitno, doprinosi miru, ali Kosovo može da se razvija i bez priznanja. Ustvari, mi smo dokumentovali tokom poslednjih 18 meseci da u ovom slučaju priznanje i normalizacija više doprinose Srbiji nego Kosovu“.
Tvrdi da se Kosovo „već demokratizovalo“, ima „najveći ekonomski rast ikada“, napredak u vladavini prava.
„To ne može da se kaže i za Srbiju. Dakle, ukoliko recipročno priznanje vidimo kao taoca, onda je Srbija više od Kosova talac ovog uzajamnog priznanja“, poručio je Bisljimi.
„Postojala neka vrsta međunarodnog konsenzusa da je ZSO NVO bez izvršnih ovlašćenja“
Upitan o sprovođenju sporazuma o ZSO, Bisljimi optužuje Srbiju za nesprovođenje svojih obaveza, navodeći da je Beograd „uspeo da udvostruči broj dogovora sa Kosovom koje ne sprovodi“.
Mislim da ona (Srbija) ima malo argumenata kako bi se obratila međunarodnoj zajednici i kako bi tražila nešto od Kosova. Lista prekršaja ili nepoštovanja dogovora sa Kosovom jeste duplo duža od strane Srbije“, kazao je Bisljimi, koji se potom osvrnuo i na pitanje koje mu je postavljeno.
Kaže da je Priština u Briselu dokumentovala da očekivanja Srbije u vezi sa ZSO „nisu u skladu sa idejom koja je postojala u momentu kada je uspostavljen dogovor o ZSO“, ali i da je u suprotnosti sa odlukom Ustavnog suda.
Kaže da je „postojala neka vrsta međunarodnog konsenzusa da je Asocijacija NVO bez izvršnih ovlašćenja“.
„Dok Srbija predstavlja Asocijaciju kao glavni proizvod Brisela, u stvari nesvesno umanjuje značaj dijaloga“, poručio je Bisljimi.
Ovaj zvaničnik kosovske vlade ujedno dodaje da je „galama“ oko ZSO napravljena kako bi se zaustavili naredni koraci u dijalogu, a ne zbog „stvarne brige“ radi osnivanja ZSO.
Kaže i da Beograd želi da putem ZSO Srbiju „održi živom na Kosovu“ i da „održi Kosovo nefunkcionalnim“.
„Elektrosever“ poslao podatke za 14.000 potrošača, dok je realan broj oko 25.000
Govoreći o pitanju energetike, odnosno sprovođenju Mape puta, Bisljimi je kazao da je, nakon dodeljivanje licence Elektroseveru, drugi važan korak bio prosleđivanje baze podataka od strane ove kompanije KEDS-u KOSTT-u.
Reč je o postojećim podacima, tvrdi Bisljimi, uz naznaku da je bilo dovoljno da se samo „klikne taster ‘šalji’“.
Međutim, kako dodaje Beograd je tražio sedam dana za to, ali i nakon 110 dana nije poslao podatke, sve do ranije ove nedelje.
„Prvo su rekli da nemaju podatke, a kada je Brisel poslao odgovor da znaju da imaju podatke, rekli su da će podatke poslati kada se realizuje i tačka tri i kada se potpišu još četiri ugovora sa KEDS-om i KOSTT-om. Zatim su rekli da ne mogu da pošalju podatke jer mora da se izmeni nekoliko zakona i pravilnika u Srbiji i zatim su poslali podatke. Dakle, četiri puta u roku od četiri nedelje su lagali zajednicu u Briselu netačnim informacijama, ali i u skladu sa tradicijom, kada su poslali podatke poslali su ih polovično. Dakle, ono što je „Elektrosever“ poslao prekjuče jesu podaci za 14.000 potrošača, dok je realan broj negde oko 25.000. Takođe, nije ispunjena tačka tri koja sadrži pet različitih ugovora koje „Elektrosever“ treba da potpiše sa prenosnim i distributivnim operaterima. Pre tri dana su konačno potpisana tri ugovora sa KOSTT-om i ostalo je da se potpišu dva ugovora sa KEDS-om“, objasnio je Bisljimi
Bisljimi precizira da sada ostaju još tri koraka za normalizaciju pitanja energetike, odnosno potpisivanje još dva ugovora sa KEDS-om, omogućavanje punog pristupa KOSTT-u i KEDS-u trafosatinici Valač i kompletnoj infrastrukturi na severu, na način da, kako navodi Bisljimi, ove kompanije analiziraju i planiraju potrebne troškove za investiranje u održavanju mreže.
„Ovaj plan investiranja i održavanja zatim se koristi od strane Regulatorne kancelarije za energiju kako bi računali tehničke gubitke u mreži i sve se zajedno uključuje u regulisanje tarifa. Kada se završe ova tri procesa možemo reći da se situacija normalizovala“, dodao je Bisljimi, uz naznaku da je optimista da će se uz pomoć Brisela i zemalja Kvinte doći do toga.
Odluka o zemlji Visokih Dečana je problematična
Bisljimi je ujedno upitan o tome što kosovske institucije ne sprovode odluku Ustavnog suda o zemlji manastira Visoki Dečani.
Svoj odgovor započeo je konstatacijom da Kurtijeva vlada promoviše vladavinu prava i da je zainteresovana da ima potpunu implementaciju vladavine prava, prema osnovnim principima pravila i prava.
„Postoji mnogo indikacija da je odluka Ustavnog suda bila veoma problematična, zbog nepoštovanja većine predviđenih procedura, jer je bilo fiktivnih učesnika u ovom procesu. Na primer kao oštećena strana nije bila kosovska Agencija za privatizaciju koja je upravljala imovinom, nego je bila prisutna nepostojeća agencija – Kosovska poverilačka agencija koja je ranije izbrisana iz registra. Zatim nije poštovana činjenica da isti sud koji se u slučaju manastira Dečani poziva na pravo restitucije imovine, nekoliko meseci ranije doneo je odluku o drugom slučaju, ‘Slučaj Lođa’ gde specifično navodi ili je eksplicitan da na Kosovu ne mogu da se donose odluke o restituciji dok god Kosovo nema Zakon o restituciji“, tvrdi Bisljimi.
Precizira da bi sprovođenje ove odluke bilo u suprotnosti sa drugom odlukom Ustavnog suda.
Sa druge strane, naznačio je da je pogrešno interpretirano u javnosti da nesprovođenje odluke ima političku osnovu, odnosno da vlada nije zainteresovana.
Bisljimi takođe tvrdi da iz manastira Visoki Dečani ne žele da komuniciraju sa njim ili sa Kurtijem te da su njih dvojica samo hteli da „objasne sve detalje, da ih ubede da nema političke pozadine“ i dođu do „rešenja bez kršenja vladavine prava“.
„Dakle, volja kosovske strane je postojala, postoji veliko interesovanje da ubedimo građane da ne postoji politička pozadina, da ne postoji interesovanje da se manastir Dečani ošteti, ali postoji i stoprocentna volja da se ne stvore rizični presedani, zatim pozivanja na restituciju, do usvajanja Zakona o restituciji iz razloga što se posle ne zna dokle će ići restitucija“, naveo je Bisljimi.
BONUS VIDEO: Atlagić citatima u parlamentu prozivao poslanike, opozicija mu poručila da halucinira i laže
