30
Birački spisak, goruće pitanje decembarskih izbora očigledno će i u narednom periodu predstavljati tačku razdora vlasti i opozicije. Dok SNS tvrdi da je sve u najboljem redu, da je birački spisak javan i transparentan, deo opozicije i dalje grlato apeluje da ništa nije promenjeno, da se i dalje vara i krade, dok stotine navodnih građana i dalje "žive" u trafostanicama i kućicama bez struje, vode, fasade, krova, broja. U tim neuslovnim zgradama ili straćarama definitivno ne živi niko, ali birački spisak tvrdi drugačije.
Nepremostiv jaz između vlasti i opozicije najbolje se vidi na pitanju biračkog spiska i njegove ažurnosti: dok SNS ne vidi ništa sporno u dokazima oko fantomskih birača i tvrdi da je sve u najboljem redu, opozicija i dalje traži da se uđe u proces revizije biračkog spiska čime bi se konačno vratilo poverenje u izborni proces.
Dok čekamo konkretnije izveštaje i monitioring oko revizije biračkog spiska, opozicionari tvrde da se ništa nije promenilo.
Lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas rekao je da nema nikakve mogućnosti da se pobedi na beogradskim izborima bez minimalnih mogućnosti, pre svega tih da ljudi koji imaju lažna prebivališta u Beogradu, a glasaju moraju biti izbačeni iz biračkog spiska.
„Bez promene biračkog spiska, imate sledeću situaciju: U zgradi, koju smo pokazvali, koju je CRTA otkrila, Danijelova 9, 129 birača upisanih na zgradi u kojoj niko ne živi. Znate koliko ih danas ima u biračkom spisku? 129. Prešernova 21, gde sam držao konferenciju za novinare, tu je bio upisan 51 birač u nekom objektu koji je polugaraža, šupa, tu imamo ‘veliki napredak’. Tu je sada 50 birača. Znači samo jedan birač manje“ istakao je Đilas za Juronjuz.
Da se situacija sa fantomskim biračima nije promenila iz SSP su nedavno pokazali i na primeru Vladimira Vlade Mandića. Prema rečima narodne poslanice Mile Popović fantomski birači iz Republike Srpske nisu izbačeni iz biračkog spiska.
“Na osnovu uvida, na biračkom mestu 1, opština Savski venac, sa prebivalištem na adresi Kraljevića Marka 9, u vlasništvu firme Vladimira Mandića, bivšeg rukometaša i istaknutog člana SNS-a, ostali su upisani, između ostalih: Sretko Marjanović sa porodicom, predsednik Skupštine opštine Sokolac, Aleksandar Majdov sa porodicom, v.d. pomoćnika direktora KPZ u Bijeljini…“, navela je između ostalog Popović.
Više od 40.000 građana promenilo je prebivalište u dva navrata tokom 2022. godine. Svi oni su za novi grad izabrali Beograd i na njih se ne odnosi novi Zakon o jedinstvenom biračkom spisku koji je deo opozicije tražio i na kraju i dobio.
Kako se ispostavilo problem „fantomskih glasača“ time nije u potpunosti rešen, a njihov broj može da napravi razliku između pobede i poraza.
Na prethodnim izborima u Beogradu, održanim 17. decembra, Srpska napredna stranka predvođena Aleksandrom Vučićem osvojila 367.239 glasova podrške, dok je drugoplasirana lista na izborima bila opoziciona „Srbija protiv nasilja“ koja je osvojila 325.429.
Razlika od 41.810 glasača, koliko je SNS dobio više od SPN, neretko se dovodi u vezu sa preseljenjem birača, odnosno fantomskim glasačima koji su glasali u glavnom gradu Srbije, iako tu ne žive.
Mada nije poznata tačna cifra onih koji su namenski „prebacivani“ u najveći grad Srbije kako bi glasali za vladajuću stranku, ono što se sasvim sigurno za jeste da je između februara i marta, odnosno septembra i oktobra 2022. godine, više od 40.000 građana „preselilo“ u Beograd, stoji u podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) dostavljenih kopredsedniku stranke „Zajedno“ Nebojši Zelenoviću početkom januara ove godine.
Možda se među tim glasačima upravo nalazio neko ko „živi“ u trafostanici ili javnim preduzećima, o čemu su već dokumentovani brojni dokazi.
PROČITAJTE JOŠ:
30
15
14
Posmatračka misija Crta zahtevala je od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) da obezbedi tačnost biračkog spiska i da objavni kontradiktornosti u podacima koje objavljuje.
Crta je u saopštenju tražila da MDULS hitno učini transparentnijim javno dostupne podatke o biračkom spisku, tako što će osim imena i prezimena birača po biračkim mestima objaviti i podake o imenu roditelja, punoj adresi domaćinstva (uključujući i broj stana) i označiti da li je birač u birački spisak upisan po osnovu prebivališta ili boravišta.
Kako se navodi u saopštenju, Crta je ranije navela da je od 19. decembra 2023. do 20. marta 2024. stanje u biračkom spisku smanjeno za 41.000 birača.
Ističe se da je MDULS 12. aprila, u reakciji na navode Crte, odgovorilo tvrdnjom da se broj birača u celoj Srbiji smanjio za samo 24.000, a 23. aprila u redovnom tromesečnom preseku broja birača u lokalnim samoupravama MDULS je objavio da u Srbiji ima 23.000 birača više nego 17. decembra 2023.
Da je vlast “tvrda” na reviziji biračkog spisak potvrdio je i programski direktor CRTA Raša Nedeljkov rekao je da bi predstavnici vlasti svaku priliku iskoristili da kažu da je po pitanju biračkog spiska “sve u najboljem redu”.
“I ovo je nastavak jedne prakse koja nije dobra, jedna od okolnosti kojom se može opravdati menjanje izbornih uslova jeste ako postoji konsenzus najvećih političkih aktera. Taj konsenzus sada ne postoji… I do kraja nije jasno u kojoj meri će izmene različitih okolnosti u vezi sa izbornim procesom će se odnositi na 2. jun. To je ostalo nejasano čak i nama koji smo deo Radne grupa za unapređenje izbornih uslova”, kazao je Nedeljkov.
BONUS VIDEO: Đilas: U biračkom spisku u Beogradu danas je 5.000 ljudi manje nego što je bilo na izborima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare