Specijalnom izaslaniku EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku ističe produženi mandat krajem januara, a u trci za njegovog naslednika ostala su samo dvojica kandidata. S obzirom da se u poslednjem trenu Borut Pahor, nekadašnji predsednik Slovenije, povukao iz kandidature za evropskog izaslanika, otvara se pitanje koliko je naš region zanimljiv svetu ili je možda preveliki zalogaj da se neko time pozabavi.

Evropska unija ovih dana odlučuje ko će preuzeti mesto posebnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine. U tom izboru provlače se samo dva imena: danski diplomata Piter Sorensen i nekadašnji finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto.

Kako piše Radio slobodna Evropa, obojica su poprilično kvalifikovana za ovu funkciju. Naime, Havisto ima veću političku težinu jer je bivši šef diplomatije i kandidat za predsednika Danske.

A Sorensen, naspram njega, ima diplomatsku težinu u institucijama Unije budući da je tokom UNMIK administracije na Kosovu obavljao više raznih funkcija.

U trci je do nedavno bio i Borut Pahor, koji je praktično pred sam kraj kandidovanja na ovu funkciju objavio da se ipak predomislio u svojoj nameri.

On je na X napisao kako ima čak sedam razloga za takav ishod. A možda Srbiji najvažniji razlozi jesu to što se ne slaže sa strategijom proširenja EU, i američkog uticaja na region.

“U regionu, sagovornici daju prioritet američkim akcijama u odnosu na evropske napore, ističući promenu ovlašćenja sa EU na Sjedinjene Države u procesima proširenja i dijaloga”, napisao je Pahor.

Zašto samo dva kandidata umesto Lajčaka?

Kako Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji kaže za Novu, bilo ko ko bude izabran umesto Miroslava Lajčaka imaće mnogo posla pred sobom.

“Ima logike da se upravo pojavljuju ovakva dva kandidata kao što su Havisto i Sorensen. Reč je o zemljama koje su na visokom diplomatskom nivou pratile zbivanja u našem regionu. A imajući u vidu kontekst u kojem se čitav izbor za posrednika u dijalogu odvija, a to je da upravo Donald Tramp treba da stupi na poziciju američkog predsednika. Naime, Evropa i SAD nemaju identične stavove oko rešavanja pitanja Kosova i Metohije, i iz tog razloga očekuje se da će po tom pitanju biti diplomatskih manevrisanja”, rekla je ona i potom navela:

“Dakle, bilo ko ko bude izabran na mesto izaslanika imaće veoma važnu ulogu, i to ne samo u odnosu Prištine i Beograda, već i na globalnom planu. Takođe, i u Uniji je poznato da postoje razlike na temu Kosova, tako da je čitav kontekst dosta složene prirode”.

Američki uticaj u regionu

A kad je reč o američkom uticaju o kom je govorio Pahor, Minić kaže za Novu da je to i još jedan aspekt o kojem će novi izaslanik EU morati da razmišlja.

“Na svetskom planu imamo i jednu novu situaciju sa dolaskom predsednika Trampa, koji pokazuje teritorijalne aspiracije prema Kanadi i Grenlandu. On time u suštini legitimiše ono što radi Rusija u Ukrajini. Znači, novi izaslanik mora i da na adekvatan način predstavi interese Evropske unije, i to to treba da radi izuzetno iskusan diplomata”, rekla je ona.

Foto: Jonathan NACKSTRAND / AFP / Profimedia/EPA-EFE/Ida Marie Odgaard/SARAH MEYSSONNIER

Tako da, dodaje, dobra je vest da su baš Havisto i Sorensen ostali u konačnom izboru. A na temu povlačenja bivšeg slovenačkog premijera Pahora iz kandidature, Minić za Novu kaže da ima logike u tome.

“Razumljivo je očekivati da će u trci za izaslanika biti neko iz druge grupe zemalja EU, a ne iz regiona budući da je nedavno izabrana i Marta Kos na mesto komesarke za proširenje, koja je isto iz Slovenije. Prosto, po mom mišljenju bilo bi previše da se istovremeno oboje bave našim regionom. A imamo i Tonina Piculu iz Hrvatske kao izvestioca za Srbiju, te iz tog razloga previše bi region odlučivao o sudbini regiona”, kaže Jelica Minić za Novu.

Region u očima EU

Na pitanje Nove da li je naš region možda postao nezanimljiv Evropi te iz tog razloga nema više kandidata za mesto posrednika u dijalogu Beograda i Prištine, Minić tvrdi da nikako nije do toga došlo.

briselski pregovori jelica minić
Jelica Minić / Foto: Medija centar Beograd

“Region i te kako nije postao nezanimljiv Uniji, pogotovo u ovoj situaciji i na evropskom i na globalnom planu. U razornom delovanju na globalne odnose, i uopšte zaoštravanju odnosa na svetskim razmerama, u ovom trenutku pustiti naš region bilo bi, jednom reči, opasno”, kaže ona.

BONUS VIDEO:

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar