61
U dugoočekivanoj hit seriji "Sablja" među srpskim političarima pominje se i lik i delo Dragana Jočića, koji je 2004. nasledio fotelju ministra unutrašnjih poslova nakon Dušana Mihajlovića. Tokom svog ministarskog mandata ostao je upamćen po tome što se sastao sa Miloradom Ulemekom Legijom u noći kad se prvooptuženi za atentat na Đinđića predao, što je kasnije u više navrata opravdavao. Osim toga, javnost pamti i da je napustio politiku nakon teške saobraćajne nesreće 2008. u kojoj je ostao paralizovan.
O nekadašnjem ministru unutrašnjih poslova Draganu Jočiću se, kako je Vreme pisalo 2007. godine, malo znalo.
Završio je Pravni fakultet i radio kao advokat, a bio je i jedan od osnivača i od 1999. i potpredsednik DSS. Kako dalje piše Vreme, Joćić je bio, sem toga, i potpredsednik Skupštine Beograda u vreme Radmile Hrustanović, ali ga se i ona slabo seća jer nije svraćao na posao.
61
1
16
„Za ove tri godine nisam imala pomoć i podršku gospodina Jočića. Moji pokušaji da zakažem neke sastanke sa njim završavali su se neuspehom, jer se on opredelio za drugu vrstu posla“, rekla je Hrustanović obrazlažući smenu Jočića sa te funkcije u junu 2003. godine.
Jočić je na mesto ministra unutrašnjih poslova došao u martu 2004. godine, skoro godinu dana od atentata na premijera Đinđića. Odmah po dolasku na tu funkciju susreo se sa nizom neprilika.
Kako dalje piše Vreme, Dragan Jočić se sastao sa Miloradom Ulemekom Legijom u noći kad se prvooptuženi za atentat na Đinđića predao.
Jočić je tad, umesto da naredi da se Ulemek sprovede u zatvor i o tome obavesti sud, izabrao da u društvu Radeta Bulatovića i tadašnjeg načelnika javne bezbednosti Miroslava Miloševića provede par sati sa Ulemekom u zgradi Ministarstva. Suočen sa optužbom da je time prekršio zakon koji eksplicitno zabranjuje kontakt sa optuženim bez odobrenja nadležnog suda, Jočić je odgovorio da se sa Legijom sreo „ne da bi uticao na optužnicu, već da predaja tog čoveka, koji je bio državni neprijatelj broj jedan, ne bi izazvala nešto što može da poremeti bezbednost države“ i da se te večeri razgovaralo „samo o tome da Ulemek što brže ode u zatvor“.
Kada je dve godine kasnije, nakon višekratnog odbijanja, javnosti dostavljena službena beleška sa pomenutog susreta za koju se osnovano sumnja da je falsifikat, Jočić je, u nedostatku gorućeg manastira, novinare pitao: „Da li je vama važnija službena beleška ili to što je prvooptuženi za ubistvo prvog demokratskog premijera u zatvoru?“
Inače, nedugo pošto je postao ministar 2004. godine, Jočić je najavio da će policija ponovo pokrenuti istragu o atentatu na Đinđića što bi pravno bilo moguće jedino ako bi sud utvrdio da su osobe kojima se trenutno sudi za atentat nevine.
Zatim, kada su u sudnici počeli da se pojavljuju kršni mladići u majicama sa oznakama JSO-a, od kojih su neki bili aktivni pripadnici Žandarmerije, Jočić je našao za shodno da objasni: „To je ipak ratna jedinica, a njihov odnos bih shvatio kao odnos prema jedinici koja je nosila pijetet nesalomive jedinice, to je odnos potpune vezanosti i oduševljenja.“
Zanimljivo je da je Dragan Jočić 2004. godine, kao tad novopostavljeni ministar unutrašnjih poslova potvrdio da je 1981. osuđen na šestomesečnu uslovnu kaznu zbog obijanja kioska u Beogradu. Kako je tad preneo B92, to karakterisao kao „dečački nestašluk“.
„To je bilo pre 25 godina i to je jedino što sam u životu loše uradio. Sve drugo je Dragan Jočić za koga kažu da je pošten čovek. Jednostavno, ono što se desilo u novinama je puki senzacionalizam i potiče iz određenog kruga ljudi koji hoće da destabilizuju ovu zemlju u proteklih 5-6 godina“, rekao je tad Jočić.
Dalje, kako Vreme navodi 2007. godine, priča je malo komplikovanija.
Reč nije bila o običnoj trafici, već o montažnoj samoposluzi kakve u to vreme (1981) nisu bile retke u Beogradu, a Jočić i njegovi drugari nisu odatle odneli samo cigarete (kao što se u novinskim tekstovima nagađalo) već i poveću količinu robe široke potrošnje. Sem toga, sa nepunom dvadeset jednom godinom, ministar nije bio ni tako mlad, i već je bio prešao starosnu granicu „mlađeg punoletnika“ za koje zakon predviđa blaže kazne.
Bilo kako bilo, dobio je uslovnu kaznu, i kako krivično delo nije ponovio, ona je u zakonskom roku brisana iz sudske evidencije, ali ne i iz policijske.
Kako je pisao B92 2008. godine, kao tadašnji ministar Dragan Jočić je sa vozačem pratiocem povređen u saobraćajnoj nesreći kod Velike Plane, kad je u toku noći vozilo udarilo u psa, nakon čega je vozač izgubio kontrolu nad vozilom.
Vozilo je potom udarilo u ogradu koja razdvaja kolovozne trake i prevrnulo se.
BONUS VIDEO: