0
Negativne trendove u regionu generisao je povratak "presvučenih Šešeljevih radikala" na vlast u Srbiji 2012. godine, i oni od tada sprovode politiku rehabilitovanja zločina i ratnih ciljeva iz devedesetih godina, ocenio je večeras u Novom Sadu istoričar i viši naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu Milivoj Bešlin.
On je na tribini „Pomiri se ako znaš: može li se podučavati miru?“, koja se održava u okviru Festivala pomirenja u orgaizaciji Kulturanove, naveo da je vlast Borisa Tadića do 2012. godine karakterisala politika istorijskog revizionizma na pitanjima Drugog svetskog rata, ali da se ona zaustavila na traženju ostataka Draže Mihailovića, formiranju specijalnih državnih komisija za navodne grobnice komunističkog terora i donošenje zakona o rehabilitaciji.
„Tu se nije išlo do ratova devedesetih godina, iako smo neki od nas još tada upozoravali da je konačan cilj takvog brutalnog istorijskog revizionizma i falsfikovanja istorije u stvari da se rehabilituje ratna i genocidna politika iz ratova devedesetih godina“, naveo je on.
A režim Aleksandra Vučića je, dodao je Bešlin, polje revizije istorije proširio i na devedesete godine, što je Srbiju dovelo na poziciju istrijskog revanšizma.
„Rehabilitujući politiku iz devedesetih godina, njene ratne nosioce i ciljeve, današnji režim u Srbiji je zapravo stigao do polja isotrijskog revanšizma sa ciljem ne samo da obnovi u ideološkom smislu taj dominantni narativ, nego da rehabilituje ciljeve ratne politike“, naveo je Bešlin.
Podsetio je na izjavu predsednika SPS-a Ivice Dačića koji je rekao da ratovi nisu završeni, i da sledi drugo poluvreme.
„Sve što oni zapravo rade jeste neka ideološka i vojna priprema za to potencijalno drugo poluvreme. Ne znam da li će do njega doći, ali da se pripreme vrše, to je očito, ne samo u Srbiji, nego u regionu“, kazao je Bešlin.
Programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Hrvatska Branka Vierda ocenila je da iskustvo njene organizacije, kroz neformalno obrazovanje mladih o temama koje su u širem kontekstu suočavanja s prošlošću, pokazuje da mladi osećaju snažan otpor prema temama i problemima koje su prouzrokovali neke druge generacije.
„Nerado prihvataju da se moraju nositi s teretom nečega za šta nikako nisu krivi“, kazala je Vierda.
Dodala je da zbog toga oni u neformalnom obrazovanju insitiraju na putovanjima koja uključuju obeležena i neobeležena mesta zločina, na kojima se polaznici suočavaju sa činjenicama utvrđenim pred pravosudnim organima.
„Mislim da u formalnom obrazovanju jako nedostaje tog aspekta odlazaka na mesta stradanja, razgovora sa saveremenicima, sa svedocima, žrtvama, kao i povezivanja tih i savremenih događaja“, navela je ona.
Govoreći o iskustvima pomirenja Nemačke i Francuske na primeru Alzasa, oblasti u kojoj su tokom Drugog svetskog rata zabeležene ogromne žrtve, direktor „Crossborder factory“ Frank Moravec (Frank Morawietz) je ocenio da obrazovanje može doprineti pomirenju naroda i država.
„Možete ljude naučiti pomirenju, ali morate svakodnevno raditi na njegovom održanju. Stalno se mora raditi na prevazilaženju razlika“, naveo je on.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
