Situacija na Kosovu, a pre svega slučaj Milana Radoičića, i dalje su u velikoj meri tema kojom se bavi štampa na nemačkom jeziku. Iz nemačke vlade poruka: „Agresija mora da prestane“.
Dan nakon hapšenja u Beogradu, iz pritvora je pušten inicijator najnovijeg napada srpskih paravojnih formacija na kosovske policajce Milan Radoičić, prenose nemački mediji. Nemačka agencija dpa navodi da je Istražni sudija Višeg suda u Beogradu odbio zahtev tužioca za određivanje istražnog pritvora od 30 dana.
„Kosovsko-srpskom biznismenu i političaru nije dozvoljeno da napusti Srbiju ili mesto prebivališta, ne sme da putuje na Kosovo i mora da se javlja policiji početkom i sredinom svakog meseca. Oduzet mu je pasoš.“
Agencija podseća da je Radoičić „javno priznao odgovornost za napad srpskih militanata na policajce na severu Kosova 24. septembra“. Dodaje se i da je Radoičić, kako je saopšteno iz javnog tužilaštva, optužen da je od januara 2023. do 24. septembra u Tuzli u BiH nabavljao oružje, municiju i eksplozivna sredstva velike razorne moći i skrivao ih u napuštenim objektima i šumama na Kosovu. Kao vođa grupe doveo je ljude u opasnost tokom akcije 24. septembra u Banjskoj.“
Radoičić je na saslušanju kod tužioca negirao krivična dela, ali je ranije“, kako se prenosi, „javno najavljivao da želi da ’ohrabri narod na Kosovu u otporu režimu (premijera) Aljbina Kurtija’.“
List Tagesšpigel prenosi da nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) ne isključuje mogućnost povećanja broja nemačkih vojnika u misiji Kfora, ali i da je dodao da to trenutno nije planirano. „Pratimo situaciju“, rekao je Pistorijus, „i reagovaćemo ako bude bilo potrebno veoma, veoma brzo“.
Mediji prenose i izjavu nemačkog ministra poljoprivrede Džema Ozdemira (Zeleni), koji se trenutno nalazi na turneji po zemljama Zapadnog Balkana, a koji ocenjuje da su „nedavni preteći gestovi Srbije, a posebno napadi na Kosovo, koji su došli sa srpske teritorije, potpuno neprihvatljivi“.
„Agresija mora da prestane, Srbija mora da deeskalira i smanji svoje trupe u pograničnom području“, rekao je Ozdemir. Prema njegovom mišljenju, Nemačka i EU moraju jasno da stave do znanja da će dalja agresija imati posledice i da one neće sedeti skrštenih ruku.
Švajcarski Noje Cirher cajtung piše da su se, nakon pucnjave na severu Kosova, Beograd i Priština ponovo vratili ratu reči.
„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ponedeljak uveče imao je netipičan nastup na CNN-u. Vučić, koji svoje nastupe na srpskim medijima često inscenira kao drame – kada grmi, uzdiše i grdi novinare – bio je gotovo pokoran u odnosu na Kristijan Amanpur iz CNN-a. Rekao je da poštuje saznanja američkih obaveštajnih službi, ali da ona nisu tačna u vezi navodnog raspoređivanja srpske vojske.“
List prenosi i Vučićevu izjavu iz tog intervjua da je „na ’administrativnoj liniji’ sa Kosovom trenutno samo 4.400 ljudi, a trupe nisu u povećanoj pripravnosti, već prate situaciju. Vučić je apelovao na snage Kfora koje predvodi NATO, da preuzmu odgovornost za bezbednost na severu Kosova. Jedino tako će se, smatra, Srbi tamo osećati bezbedno.“
Namera predsednika Srbije je, kako ocenjuje švajcarski list, „da dodatno oslabi kontrolu Prištine nad tim područjem“.
Vučić takođe „i dalje negira da je Srbija bila umešana u napad u Banjskoj. On je osudio taj čin i rekao da je to izraz očaja Srba koji su ugnjetavani od strane Prištine i naglasio da takvi unilateralni postupci štete njegovoj zemlji. Na kraju krajeva, kaže, nedavni pregovori sa Kosovom išli su na ruku Beogradu“, prenosi Noje Cirher cajtung reči Aleksandra Vučića.
I ocenjuje: „To je tačno. Kosovski premijer Aljbin Kurti je, čini se, bio kočnica pregovaračima, jer je odbio da formira dogovorenu Zajednicu srpskih opština. Zbog toga je Kosovo tokom leta bilo suočeno s blagim sankcijama od strane Evropske unije i SAD“, piše švajcarski list i dodaje da je „srpski napad sada jednim potezom pomerio ravnotežu“.
„Kritičari ’popuštanja’ Vučiću sada su dobili podršku dve susedne države Srbije. Premijeri Albanije, Edi Rama, i Hrvatske, Andrej Plenković, pozvali su EU da uvede sankcije protiv Beograda. A sama činjenica da je Srbija proglasila nacionalnu žalost nakon napada, govori o Vučićevoj umešanosti u aferu“, zaključuje Noje Cirher cajtung.
Nemački Zidojče cajtung, podseća da će se nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok ovog petka (6. oktobar) u albanskoj prestonici Tirani sastati sa kolegama iz šest država Zapadnog Balkana, kao i sa predstavnicima Evropske unije i drugih zemalja-članica. Sastanak ima za cilj podsticanje saradnje između zemalja regiona i njihovo približavanje EU.
„Nemačka vlada se nadala da će biti nekih pozitivnih vesti iz regiona. Verovali su da se sporazumi o saradnji koji su započeti prošle godine mogu dalje unaprediti. Ali, raspoređivanje srpskih trupa na granici sa Kosovom zasenilo je sastanak, koji će verovatno postati mesto diplomatskih napora za rešavanje krize, baš kao i neformalni samit EU koji se istog dana održava u Granadi“, prenosi Zidojče cajtung, dodajući da ujedno „i u BiH rastu tenzije između predsednika RS Milorada Dodika s jedne, i državnih vlasti u Sarajevu i međunarodne zajednice, s druge strane.“
Isti list donosi i komentar novinara Tobijasa Cika u kojem se ocenjuje: „Još uvek nije jasno koja je tačna namera bila iza terorističkog napada u kojem su teško naoružani srpski napadači prošle nedelje ubili kosovskog policajca. Ali, jedno je jasno: Milan Radoičić, koga su kosovske vlasti preko snimka dronom identifikovale kao šefa bande, preuzeo je odgovornost za zločin.“
„Taj osumnjičeni, teški kriminalac, koji je pod američkim sankcijama, jedan je od najmoćnijih političara na severu Kosova i važi za bliskog saradnika predsednika Srbije Vučića. Obojica sada tvrde da je Radoičić, bez znanja vlade, izrazio nezadovoljstvo lokalnih Srba prema kosovskim vlastima, koristeći spontani izliv oružanog besa. Međutim, to je pod velikim znakom pitanja“, ocenjuje autor.
„Da Vučić nije potpuno odbacio delovanje dobro naoružanih napadača dokazuju njegove reči: nedugo nakon napada, žalio se na navodna ’etnička čišćenja’ kojima su izloženi Srbi na Kosovu. Posrednici EU nisu dovoljno reagovali na tu potpuno preuveličanu i ponekad podstrekivačku retoriku u proteklim mesecima, već su nesrazmerno povećali pritisak na kosovsku stranu“, piše nemački novinar i na kraju zaključuje:
„Iako Vučić javno tvrdi da ne želi rat, pitanje je šta zaista želi. Mir? Evropske diplomate trebalo bi odlučnije da traže obavezujuće odgovore, ako žele da budu ozbiljno shvaćeni u zemljama Zapadnog Balkana“, navodi se na kraju komentara objavljenog u Zidojče cajtungu.
****
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare