Beogradska bezbednosna konferencija: „Zapadni Balkan u globalnom (ne)redu“.

U okviru panela Zapadni Balkan u globalnom (ne)redu na Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji, učesnici su se saglasili da Zapadni Balkan nesporno geografski pripada Evropi, ali da je potrebno dodatno raditi na reformama i bezbednosnoj situaciji koja sve komplikovanija. Deo učesnika je naglasio kako ne želi da Balkan bude deo "kontinuirane nebezbednosti", dok je američki ambasador Kristofer Hil rekao da bi voleo da Srbija shvati da je Kosovo nezavisno, ali da je realnost dosta kompleksnija.

Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil poslao je poruku u kojoj je poručio da bi voleo da Srbija prizna da je Kosovo nezavisna država, ali da je problem dosta kompleksniji od toga.

Komentarišući dešavanja u Banjskoj na severu Kosova, Hil je poručio da je izuzetno bitno da se shvati šta se desilo 24. septembra tokom oružnog napada.

„Kao prvu stvar ka rešenju problema moramo da one koji su odgovorni za ono što se desilo, zaista držimo odgovornim, da se to više ne bi ponovilo”, istakao je Hil I dodao:

„Ljudi kažu da Srbija jednostavno treba da shvati da je Kosovo nezavisna država, da preboli to i nastavi dalje. I ja bih želeo da ona to uradi, ali je činjenica da je problem mnogo kompleksniji. SAD treba da podržava ono što odluči EU u ovom regionu. Ko god da misli da su pitanja na Zapadnom Balkana laka, neka dođe i da shvati da to nije lako. Balkan je suštinski važan za bezbednosnoj arhitekturi u Evropi. Mislim da je važno da EU I SAD zajedno utvrde na koji način mogu da pomognu za regiona Balkana“, kazao je Hil.

Specijalni predstavnik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Zaracin, koji se uljučio onlajn poručio je da je Zapadni Balkan suočava sa pitanjem zastoja u reformama.

“Mi kao majka Evropa pokušavamo da izbegnemo da se region „zaljubi“ u nekom drugog jer ćete onda vi doći da plačete na našem ramenu. Region je u zastoju kada su u pitanju reforme, prebukiran je krizom I čeka da se dogode velike stvari. Trenutno smo u strahu da ćemo propustiti mnogo prilika I opcija zbog kojih ćemo se kajati narednih godina”; rekao je Zaracin u svom uvodnom obraćanju.

Osim toga, Zaracin je istakao da će za Balkan biti važniji za ishod rata u Ukrajini nego što je Balkan važan za ishod rata u Ukrajini.

Na pitanje kako vidi region Zapadnog Balkana iz ugla Rumunije, Adrijan Davidou, ministar spoljnih poslova Rumunije podvukao je da je nesporno da Zapadni Balkan pripada Evropi, ali da postoje stvari koje treba uzeti u obzir.

“Zapadni Balkan istorijski i geografski pripada Evropi, ali je potrebno reći da postoji politički i realna provera pripadanja tog regionu. Sa jedne strane, imamo institucionalni i vrednosni okvir u Evropi. To su EU, NATO, transatlansko partnerstvo i saradnja sa SAD. To je vizija, koncept i to ne smemo nikako da zaboravimo”, naglasio je on i dodao:

“ Sećam se 2003. godine u srećnim trenucima kad je EU donosila zajedničku strategiju bezbednosti, govorila je o obezbeđivanju kontinuiteta sigurnosti u EU i na granicama, dok mi sada vidimo jedan kontinuitet nesigurnosti i ne želimo da Zapadni Balkan bude deo ove kontinuirane nebezbednosti. Dakle, sa jedne strane mi imamo institucionalni okvir, a sa druge strane imamo ometače koji prete da slome naš međunarodni poredak i međunarodno pravo koje je uspostavljeno i mislim da Zapadni Balkan treba da bude na pravoj strani, zajedno sa nama“, podvukao je.

Jozef Pandur, politički savetnik za dijalog Beograda i Prištine i druga pitanja vezana za Zapadni Balkan saglasio se sa ambasadorom Hilom i poručio da je potrebno sprovesti sporazum iz Ohrida.

“Kao što je ambasador Hil rekao, takođe muslim da je EU postavila jedan veoma dobar sporazum poznat kao Ohridski sporazum, a šta je nama sada potrebno – potrebna nam je implementacija tog sporazuma i isto ono što je ambasador rekao, šta nama treba od strana, pre svega jeste da se uspostavi ZSO i očekuje se od Srbije da ispuni ono što je dogovoreno u Ohridu, paralelno sa procesom uspostavljanja ZSO. Da, ovo je veoma važna slagalica i na žalost, vratili smo se rešavanju krize umesto implementaciji sporazuma, posebno nakon 24. septembra. Potpuno podržavam ono što je ambasador rekao, moramo da znamo šta se tačno desilo i očekujemo, kao što je EU ,kao i ono što je Lajčak rekao da očekujemo koji su počinli ovo u Banjskoj budu privedeni pravdi”; rekao je on Pandur.

BONUS VIDEO Surlić: Diplomate će tražiti od Beograda da prizna Kosovo bez zvezdice kao i sva kosovska dokumenta