68
Rupa u gradskoj kasi "duboka" 72 miliona evra, rupe po putevima, prestonica koja "pliva" kada padne veća količina kiše i zapušten grad o kojem niko ne brine. Ovakvo stanje u Beogradu ostavio je iza sebe gradonačelnik Aleksandar Šapić, koji je nedavno stigao do drugog mandata za koji se svi nadaju da će biti barem nešto bolji, jer prošli put većina stvari nije bila kako treba. Da Beograd grca u problemima i nalazi se na ivici likvidnosti govore nam podaci, ali i svakodnevna iskustva koja pokazuju da rukovodstvo tumara, a grad postaje sve komplikovaniji za život.
U utorak rano ujutru jedan deo stanovnika Beograda nije mogao na posao, pojedini su ostali zarobljeni u potocima vode, a vremenska nepogoda stvorila je i materijalnu štetu.
Naravno, protiv prirode se ne može i niko zlurad nije zbog toga kritikovao gradsku vlast, ali mnogi su se saglasili da rešenje ne mogu biti znakovi koji sugerišu da je opasno biti na kritičnim tačkama u gradu kada padne kiša.
„Kad je mešavana ovakve oluje i količine padavina, jedino rešenje je da se fizički dođe i pomeri to granje. To smo radili, imamo slučajeve gde smo uspeli da spasimo neke naše sugrađane koji su se zadesili na tim ulicama. Sećate se da su ‘umirali od smeha’ neki mediji kad sam rekao da bi trebalo postaviti znakove da u slučaj ovakih padavina ne ulazite u neke ulice. Ismevali smo mene i govorili da se znakovima branim od kiše“, rekao je Šapić.
Upravo je to bio argument gradonačelnika Aleksandra Šapića koji je istakao da su mu se mnogi smejali zato što je predlagao znakove kao rešenje, što je zaista na granici pristojnosti i dobrog ukusa. Ako zanemarimo Šapićevo obrazloženje, činjenice govore da Grad nije mnogo uradio da se delimično spreči šteta koja je nastala usled nadolazećih klimatskih promena.
Egzaktni podaci pokazuju da je u gradskoj kasi za čišćenje kišne kanalizacije predviđeno 413 miliona dinara, dok je 2020. godine ova stavka iznosila 670 miliona dinara. Računica je jednostavna – manje para, manje i usluga, ali više vode na ulicama. Nikakvi znakovi ne mogu biti rešenje, strukturalna izmena stvari koje ne funkcionišu u gradu.
A očigledno da ne funkcioniše sve kako treba. Kada je reč o finansijama, situacija je odavno prešla sve granica upozorenja, probijena je crvena linija zaduženosti, a prestonica grca u dugovima.
Kako je objavio nedeljnik Radar, budžet glavnog grada Srbije je kraj 2023. godine dočekao u minusu od 72 miliona evra, što se do sada u istoriji Beograda nije dogodilo. Računica pokazuje da je privremeni organ na čelu sa bivšim gradonačelnikom i aktuelnim kandidatom za gradonačelnika ispred SNS-a Aleksandrom Šapićem potrošio 5,7 odsto više para nego što je imao na raspolaganju.
Osim minusa u gradskoj kasi, Šapić je direktno svojom odlukom uticao na poslovanje i prihode od prodaje karata u javnom prevozu. Nakon što je Šapić odlučio da se jednostrano raskine ugovor sa turskoj firmom “Kentkart”, formirano je novo javno preduzeće “Naplata prevozne usluge” koja je preuzela brigu o naplati karata.
Dok se jedno vreme Šapić redovno hvalio podacima oko naplate i tome da je odluka dovela do boljih poslovnih bilansa, već mesecima nema nikakvih konferencija gradonačenika na kojima objašnjava šta se postiglo ovom odlukom.
U međuvremenu, pojavili su se precizni podaci kao posledica ovakve odluke. Na račun Grada Beograda se od naplate karata u javnom prevozu u 2023. godini slilo 1,7 milijardi dinara manje odnosu na 2022. godinu i oko 1,5 miliijadi dinara manje u odnosu na 2021. godinu, piše Nova ekonomija.
PROČITAJTE JOŠ:
68
4
22
Takođe, u prvih pet meseci 2023. godine, dok je posao naplate karata još uvek bio u rukama kompanije Kentkart, Grad je „zaradio“ 756 miliona dinara više nego u preostalih sedam meseci te godine, kada je posao preuzela „Naplata prevozne usluge Beograd“.
U periodu od 01. januara do 25. maja 2023. godine naplaćeno je 2.659.211.000 dinara od strane „Kentkart southeast Europe“, firme koja je po osnovu ugovora o javno-privatnom partnerstvu u ime i za račun grada Beograda vršila prodaju svih vrsta karata u Integrisanom tarifnom sistemu.
Međutim, Grad je početkom prošle godine odlučio da raskine ugovor sa Kentkartom, a u aprilu 2023. godine je doneo i odluku kojom se izdavanje, prodaja i kontrola karata poverava javnom preduzeću „Naplata prevozne usluge Beograd“.
Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) kaže da je Šapić doveo Beograd u tešku finansijsku situaciju i da je „potopio“ prestonicu.
„To najbolje pokazuje i budžet za ovu godinu usvojen 1. jula. Prihodi i primanja budžeta u ovoj godini su manja su za čak 18 milijardi dinara u odnosu na poslednji rebalans iz prethodne godine, to jest za 153 miliona evra. Ukinuti su ili usporeni mnogi kapitalni projekti, poput metroa, mosta kod Ade Huje, proširivanja tramvajske i trolejbuske mreže“, poručuje Jovanović i dodaje:
„Jednostavno, grad se raspada, a nema nikakve strategije kako da se pokrenu stvari i šta je vizija Beograda u ovoj deceniji. Pošto me je više puta pominjao, pozivam Aleksandra Šapića na tv duel o budžetu i svim bitnim pitanjima grada, a ne da drži monologe koji nemaju više nikakvog smisla. Beograd više ne može da čeka“, naglašava sagovornik Nove.
Prema njegovim rečima, posebna je sramota sa onim što je urađeno u vezi sa javnim prevozom.
„Turski tramvaj Bozonkaja koji plaćamo milion evra više po komadu nego što košta isti takav u Temišvaru. Posebna priča je i nabavka autobusa, jer se ponovo uzimaju BMC gasni autobusi, koji se nisu dobro pokazali u Beogradu, po astronomskim cenama. Atina je uzela ove godine 100 gasnih zglobnih autobusa čuvenog italijenskog proizvođača Iveco po ceni po komadu od 385 hiljada evra, a mi plaćamo turski BMC 480 hiljada evra po komadu. Ko je ovde lud? Neko treba da ide u zatvor zbog ovog“, zaključuje Jovanović.
BONUS VIDEO: Menja li se nešto u Beogradu ponovnim izborom Aleksandra Šapića za gradonačelnika?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare