Prizori bahaćenja predstavnika vladajućih struktura postali su gotovo uobičajeni. Građani reaguju besom, institucije koje bi trebalo da "pod uzdom" drže ovakvo ponašanje ćute, akteri ne mare.
Od broda Predraga Koluvije koji pod pratnjom dugih cevi plovi niz Dunav, do odlaska predsednikovog brata na vojnu smotru u Moskvi, ovu godinu do sada obeležilo je bahaćenje državnih funkcionere. Barem četiri takve scene urezale su se u pamćenje građana (i što je za političare važnije – birača).
O tome kako su izbori „prekinuli“ epidemiju korona virusa u Srbiji i kako je taj „prekid“ uticao na skok zaraženih i, posledično, katastrofu u Sandžaku, Nova.rs je pisala u više navrata. Prizor koji je doveo do takvog ishoda zabeležen je 21. juna uveče: zagrljeni funkcioneri Vlade i priključeni „simpatizeri“ slave izborni rezultat – „razbijanje“ opozicije na svim nivoima.
A onda je usledio drugi pik prvog talasa. Ostalo znamo.
Ko je trebalo da spreči?
Krizni štab – SNS je kršio njihove preporuke. Zašto nije, druga je priča.
Bivši predsednik Srbije od ranije na Savi ima bespravno sagrađenu vikendicu. Nikolić se nikada nije preterano „tangirao“ oko toga. Ove nedelje reporteri Nova.rs ponovo su ga zatekli kako uživa u produktu svog nelegalnog delovanja.
Nikolić, uostalom, sada više ne zauzima najreprezentativniju političku poziciju u zemlji, i možda smatra da sada više nema potrebe ni da se krije. Ako je do institucija – slobodno neka koristi vikendicu.
Ko je trebalo da spreči?
Građevinska inspekcija Opštine Novi Beograd – ona je već rušila objekte na obali Save, ali ovu je zanemarila.
Samo nekoliko dana nakon pomenutog izbornog slavlja, predsednik se uputio u Moskvu, gde se sastao sa predsednikom Putinom. U Moskvu nije išao sam, društvo mu je pratio rođeni brat Andrej, čovek bez istaknute državne, ali sa značajnom stranačkom i izuzetno značajnom rodbinskom funkcijom.
Ko je trebalo da spreči?
Teško je reći: ako je predsednik o svom trošku vodio brata u Moskvi – načelno, to je u redu; ako ga je vodio o našem trošku – ovo pitanje moralo je makar biti predmet rasprave u Skupštini; ako je troškove njegovog puta snosio neki pojedinac ili udruženje koji su na taj način mogli da utiču na predsednika – onda makar Agencija za borbu protiv korupcije.
I, evo stižemo i do najskorijeg primera bahatosti. Neko je, naime, plovio Dunavom i organizovao proslavu (na brodu koji je BIA poklonio Predrag Koluvija, okrivljeni vlasnik Jovanjice) pod zaštitom Žandarmerije. Ko – MUP i Vlada nam nisu odgovorili.
Ko je trebalo da spreči?
Savest državnih funkcionera: nema ovde kršenja pisanih, samo moralnih zakona i pravila dobrog ukusa.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare