Ne postoje ni teoretske šanse da se pobedi na izborima 2. juna pod ovakvim uslovima. Nije pristojno vređati one sa kojima ste do juče bili zajedno u borbi za smenu zla koje vlada Srbijom. Moral čovek ima ili nema i to nema veze sa tim kojim poslom se bavi. Vučić se pobeđuje istinom, držanjem obećanja, pristojnošću, znanjem, pravim vrednostima, a ne pokušajima da lažete bolje i vređate više. Na tom polju je on nepobediv. Ovo su osnovne poruke. Sledi razrada i objašnjenje za one koje interesuje. Ostalima želim srećne uskršnje praznike.
1. Ne može se pobediti nigde, čak ni u Beogradu, ako se ne promene izborni uslovi.
Dvadestog marta nam je NDI, na osnovu čijeg istraživanja smo doneli odluku da idemo zajedno na decembarske izbore, prezentovao istraživanje za Beograd u kome jasno stoji da skoro trećina glasača „Srbije protiv nasilja“ neće izaći na izbore ako ne dođe do promene izbornih uslova!
Marko Ivković, šef NDI Srbija, je tad rekao da nam ne preostaje ništa osim bojkota. Zanimljivo da je mesec dana kasnije, posle 17 godina rada, napustio NDI, a SNS je prekinuo saradnju sa njima.
I bez istraživanja, činjenica da su SNS i SPS „dobili“ 410.000, a NADA i mi 380.000, uz pedesetak hiljada Nestorovićevih birača, je pokazivala da se izborna volja Beograđana ne može ostvariti bez izbacivanja iz biračkog spiska na desetine i desetine hiljada ljudi koji ne žive u Beogradu, a glasaju za beogradsku listu SNS-a.
Rešenje sam predložio 3. marta:
Jedna lista svih koji su opozicija, uz učešće Proglasa, brisanje lažnih Beograđana iz biračkog spiska i pobeda je tu.
Na žalost, mnogi ideju jedne liste – referenduma sa pitanjem:“Da li ste za ili protiv Vučića?“, nisu podržali. Da stvar bude gora, neki su odustali i od borbe za izborne uslove i to u trenutku kada je svakome ko ima minimimum političkog znanja bilo jasno da će Vučić morati da pomeri izbore za jesen.
2. Čitam razne uvrede na moj račun i račun SSP-a prethodnih dana od Miloša Parandilovića, Radomira Lazovića i Dobrice Veselinovića, ali i nekih iz ZLF-a, koje u pedesetoj godini života potpisuju kao sinove velikih očeva.
Dozvolite mi da, kao ljude koji nemaju nekog radnog iskustva, podučim navedene da nije pristojno ni pametno pljuvati po onima sa kojima ste do juče radili zajedno, da stranke Zelenovića i Ponoša nije pristojno nazivati SSP manjinom, jer su ova dva čoveka do sada u životu radila i uradila više nego što će oni to ikada učiniti. I da ih zamolim da ne porede sebe i svoju borbu kroz izlazak na lažne izbore sa borbom pilota koju su uzleteli 1941. da brane državu od stostruko jačeg Luftvafea illi sa proleterima izginulim na Ljubinom grobu. To je uvredljivo za sve koji su živote dali za slobodu u Drugom svetskom ratu. Baš kao što je bilo uvredljivo, za sve stradale Srbe u Prvom svetskom ratu, izjednačavanje od strane SNS-a našeg zahteva za dolazak međunarodne ekspertske misije sa austrougraskim ultimatumom iz 1914. godine.
3. Moral u politici ne treba da postoji, poručuje nam iz Berlina Nemanja Rujević. Dakle, treba Vučića da pobedimo tako što ćemo biti nemoralniji od njega, tako što ćemo više lagati od njega, više vređati, više sarađivati sa kriminalcima, biti bahatiji od njega…
Duboko se ne slažem sa ovom tvrdnjom g. Rujevića, smatram da je svako od nas svoj posao radi ili ne radi u skladu sa moralnim normama. Nebitno da li je političar, novinar, lekar, nastavnik, vozač ili majstor… Od poštovanja moralnih normi zavise plodovi mog rada u Beogradu, kao i plodovi rada g. Rujevića što u Berlinu, što u Beogradu u kome je boravio duže vreme pre nekoliko godina i tokom svog boravka ostavio neizbrisiv trag.
Šta sprečava lekara da pacijentu prepiše skuplji i lošiji lek? Moral.
Šta sprečava dobrog majstora da ugradi lošiji i mnogo jefftiniji deo? Moral.
Šta SSP, SRCE, ZAJEDNO i NADU sprečava da pogaze dato obećanje? Moral.
I svest da se ne može pobediti pod ovim uslovima.
I to znaju svi iz SPN-a koji idu na beogradske izbore, kao i g. Savo Manojlović. Niko od njih ne izlazi da bi pobedio, niti to radi zbog građana. Izlaze na izbore zbog sebe i svojih stranačkih interesa. I to je apsolutno legitimno. Samo treba tako da se i kaže. A ne da se laže. Jer onda smo isti kao oni. A ako smo, ne isti, nego ako samo zaličimo na naprednjake, onda od promena neće biti ništa. Kada niste sigurni čije mišljenje je ispravno pogledajte ko su ljudi koji suprotna mišljenja iznose. Ko od njih drži, a ko ne drži reči. Ko ispunjava, a ko krši data obećanja. Ko ima znanje, ko je šta radio u životu… i lako ćete zaključiti ko je u pravu.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare