2
Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i bivši sudija Ustavnog suda Srbije Svetozar Čiplić izjavio je da svaki od pravnika koji su asistirali i svesno učestvovali u predlogu za promenu Ustava, više ne bi smeli da budu deo pravničke profesije niti da obavljaju poslove pravnika.
Čiplić je agenciji Beta kazao da je usvajanje predloga za promena Ustava u Narodnoj skupštini Srbije, zapravo krešendo jednog političkog i ustavnog galimatijasa, „kojim nas je postojeći režim nesebično častio“.
„Skupština je raspravljala, a potom se izjašnjavala o jednom fantomskom tekstu, koji je bio naslovljen kao Predlog za promenu Ustava Republike Srbije, ali u njemu osim navođenja članova koje treba menjati, kao i obrazloženja zašto su potrebne promene Ustava, sama rešenja kako bi te promene trebale da izgledaju ne postoje“, ocenio je profesor.
Vlada je podnela, dodao je on, a poslanici su usvojili predlog za promenu ustava bez ključne sadržine – a to je kako će same promene izgledati.
„Kada se predlaže promena najvišeg pravnog akta svake države, onda je neophodno da takav predlog sadrži tri elementa: šta menjati, zbog čega menjati i napokon i najvažnije, kako sadržinski menjati“, naglasio je Čiplić.
Prema njegovim rečima, ovaj treći krucijalni deo ne postoji i vlast je po ko zna koji put iskazala nepoštovanje prava, ali i nepoštovanje građana, „podmećući im ovim praznim aktom kukavičije jaje ustavnih promena za koje ne znamo u kom pravcu će ići i kako će izgledati“.
„Vlast jeste 2018. godine iskazala na jedan perfidan način nameru u kom smeru bi ona volela da idu ustavne promene, kroz jedan neformalan način, koji sadašnji Ustav ne poznaje – to je tzv. Radni tekst amandmana Ministarstva pravde“, rekao je Čiplić.
Međutim, Ministarstvo pravde se, dodao je profesor, u propisanom postupku za promenu Ustava ne pominje, nema nikakvu ulogu pa je i ovaj radni tekst ništavan za bilo koju upotrebu, a ponajmanje za nekakvu javnu raspravu.
„Mišljenja koja je isprovocirao pomenuti radni tekst su bili protesti i neslaganje s jednim perfidnim pokušajem izvršne vlasti, i taj odijum javnosti koji je neformalno i neovlašćeno pisanije Ministarstva pravde izazvao, nikako se ne može nazvati niti smatrati javnom raspravom. Predmet javne rasprave mogu biti samo ovlašćena predložena rešenja nadležnih subjekata, a nikako neformalni radni tekstovi“, objasnio je Čiplić.
Upitan da li će ustavne promene omogućiti nezavisnost i samostalnost sudstva i tužilaštva, Čiplić je rekao da će ustavne promene samo povećati uticaj političke vlasti.
„Ključna rešenja, koja su „osmišljena“, zapravo su išla na povećanje uticaja političke vlasti, pre svega Skupštine na Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca koja bi pravosuđu trebala da obezbede što je moguće viši stepen samostalnosti i nezavisnosti od zakonodavne i izvršne vlasti“, istakao je on.
Napomenuo je da se ustavnim promenama predviđa i disciplinski postupak protiv sudija koji protiv njih može da pokrene ministar pravde.
„Zapravo, željene promene bi dovele do uspostavljanja jedne vrste neformalne odgovornosti i autocenzure pravosuđa u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast“, kazao je profesor Čiplić.
Skupština Srbije usvojila je u ponedeljak predlog za promenu Ustava.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: