Bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić povodom najave da će ući u politiku kaže da je "ideja o formiranju radničke partije ili stranke postojala dugo među sindikalcima". "Ja nisam želeo da dođem na ovaj teren, primoran sam zbog svega što me je snašlo u životu poslednjih meseci", kaže Antić za N1.
Na pitanje „zašto politički umesto sindikalni život“ odgovara da je „sindikat isto politika“.
„Svi oni što govore da sindikalni rad nije politički rad ne žele da istinski sindikati postoje. Ja nisam želeo da dođem na ovaj teren, primoran sam zbog svega što me je snašlo u životu poslednjih meseci. Da zaštitim interese i prava i drugih ljudi koje ću zastupati i koje sam zastupao i kao sindikalni lider“, kaže on za N1.
Govoreći o procesu koji se vodi protiv njega, kaže da je „nesporna činjenica da je neko na važnim državnim funkcijama odlučio da na njega izvrši jedan tako veliki pritisak“.
„Ja znam ko su ti ljudi. Nemam konačan odgovor zašto je neko odlučio da se na brutalan način obračuna sa mnom. Kada su shvatili da mene šest meseci pritvora nije slomilo, onda su odlučili da izvrše pritisak na moje bližnje, porodične poslove, moju suprugu, mog brata… Svi smo se iznenadili kada je moj brat uhapšen i određen mu je pritvor, to što mu se stavlja na teret i nije krivično delo, on je ubrzo, nakon pritiska javnosti, pušten na slobodu. I dalje trpimo pritiske na naše firme u smislu blokada. Da li znate nekoga u Srbiji ko je porez na obavezno zdravstveno osiguranje platio 70 miliona dinara? Poreska uprava smatra da je moj brat, zbog prenosa udela vlasništva, da je ostvario neku dobit i izračunali su da je on u tom jednom danu trebalo da plati porez u iznosu od više desetina miliona dinara“, kaže Antić.
Ističe da „progon njega i njegovih kolega u VSS traje od 2018. godine“.
„Ja sam dva puta dobio otkaz u vojsci zbog mog sindikalnog rada. Ko god da nije završio u pritvoru, on je završio u prekomandi. Pored mene i generalnog sekretara, još pet ljudi je bilo u pritvoru, još više ljudi je procesuirano. To sada tapka u mestu, tužilaštvo u jednom koruptivnom predmetu, mi se sumnjičimo da smo izvršili neku proneveru, ja za sebe znam da nisam to izvršio, jasno je da je to jedna represija države nad jednom nevladinom organizacijom, koja je reprezentativni sindikat“, kaže on.
Više puta su, kaže, „čuli od ljudi iz menadžmenta Ministarstva odbrane da nisu očekivali da će vojska imati takav sindikat“.
„Država je zakonodavstvom stavila takav sindikat u zakon. Jedino gde smo imali ograničenje je bilo pravo na štrajk, nisu očekivali da će vojska dobiti jedan ozbiljan sindikat, da se istinski bori za prava zaposlenih u toj oblasti u kojoj deluje, bili smo prepoznati od strane zaposlenih u vojsci. Nisu mogli da nas uguše, ukazivali smo na zloupotrebe i probleme sa kojima se zaposleni susreću. Očigledno da tada ministar Vučević, kao i prethodni ministri vide opasnost u nama“, kaže Antić.
VSS, ističe, sada postoji samo formalno.
„Postavili su rukovodstvo koje je pod njihovom kontrolom, našu smenu su izvršili nelegalno. Pali su ti ljudi na sindikalnom ispitu, jer su se odrekli ljudi koji su zbog njihovih uverenja postradali. Kad pogledate sajt VSS i saopštenja od februara, marta, vi tu imate neka štura saopštenja, čestitke za neke vojne praznike, određene benefite koje je članstvo dobijalo sa starim rukovodstvom redovno, i to kasni, to je samo sindikat koji postoji na papiru. Osulo se članstvo, nezvanično ima oko 1.000 članova, a imao je 7.000“, kaže on.
Ističe da su i njegovi saradnici „zajedno sa njim postradali“.
„Sedam u pritvoru, ostali su bili prilično grubo sankcionisani. Pokušali su da se organizuju, međutim, pritisak je bio toliko veliki da nisu mogli da se odupru, prećeno je otkazima, hapšenjima, zatvaranjima, postoje evidencije, dokazi materijalni. Da jesmo država kao što nismo i da je pravosuđe nezavisno kao što nije, neko bi se pozabavio time šta je uradila BIA, VBA…“, kaže on.
Navodi da „niko od skupštinskih odbora nije reagovao na jedno grubo kršenje Ustava i međunarodnih konvencija“.
„Vi ste poslali u sindikat poresku policiju koja nema ingerencije nad jednom takvom organizacijom“, kaže.
Ideja o formiranju radničke partije ili stranke, kaže, „postojala je dugo među sindikalcima“.
„Željko Veselinović mi je bio u poseti kada sam bio u pritvoru, kada sam izašao, kada je Željko odlučio da napusti poslanički klub u kome je bio, pozvao me je i doneli smo odluku da formiramo radničku partiju“, kaže.
Ističe da je „imao prostora i pozive i od drugih političkih lidera“.
„Mogao sam da se pridružim i nekoj od postojećih opcija, ali mislim da je ovo teren na kome se ja dobro ponašam, mogu da dam maksimum, i Željko je dugo sindikalac, to je oblast za koju smo sturčni i možemo da damo maksimum. Običan život, potrebe običnih ljudi su prva tema koja svakoga od nas interesuje. Kada ste čuli da neko u Srbiji organizuje protest zbog cene goriva ili potrošačke korpe? Niko se time u Srbiji ne bavi. Imamo pripremljen i nacrt zakona o radu i mislimo da ćemo moći ljudima da pružimo nešto što nisu imali“, kaže on.
***
BONUS VIDEO – DNEVNIK – CELA EMISIJA – 12.11.2024.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare