Pokušaj atentata na bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa u kom je pukom srećom ostao živ, obišao je sve medije i postao „brejking“ na svim meridijanima i paralelama. Prirodno, vest je stigla i do Beograda, a najžešću reakciju imala je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, koja je slučaj „prevela“ svojim glasačima i poslala poruku delu medija da vide kakve mogu biti posledice neke mržnje koju je ona videla. Dovodeći u bilo kakvu korelaciju pokušaj atentata u SAD i atmosferu u Srbiji, visoka funkcionerka SNS direktno je targetirala deo javnosti, čime je nesporno prešla granice političke izjave i u potpunosti amnestirala provladine tabloide koje su stručna javnost i građani označili kao generatore nasilja.
Pucnji u Pensilvaniji gde je dvedesetogodišnji mladić pokušao da ubije kandidata za predsedniika SAD Donalda Trampa i drugi dan su najveća svetska tema.
Tramp može da slavi drugi rođendan, Bajden mu je pružio ruku i zatražio jedinstvo, a ankete su eksplodirale i nedvosmisleno pokazale da su Trampova stisnuta pesnica i taj 14. jul možda već odlučili ko je novi stanar Bele kuće.
Svetski mediji brzo su prilagodili programske šeme, krenula su izveštavanja, nizale su se izjave zvaničnika kao na traci, kao i utrkivanja analitičara da objasne šta se desilo.
Elem, izjasnili su se i domaći funkcioneri i političari u kojem je najveći eho imala zvanična objava bivše premijerke i aktuelne predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić.
Navikli smo da se više „poljavljuje“ na mreži Iks, bivšem Tviteru, nego u javnosti, pa je i ovoga puta imala šta da kaže, ali čini se da je prešla zamišljenu granicu dobrog ukusa i dobre volje, iako u Srbiji sve manje ima tih crvenih linija.
Komentarišući napad na Trampa, Brnabić je uputila je poziv i molbu „eliti u Srbiji i njihovim nezavisnim medijima“ da vide kakve mogu biti realne posledice mržnje koju svakodnevno promovišu i laži koje spinuju.
„Moj poziv, nakon pokušaja ubistva premijera Slovačke, Roberta Fica i, bivšeg predsednika i kandidata za sledećeg predsednika SAD, Donalda Trampa, koji su obojica preživeli samo pukom srećom i samo spletom neverovatnih okolnosti, je da svi shvate šta se dešava, i da je i jedan i drugi pokušaj ubistva sled iste matrice, matrice koju mi godinama gledamo u Srbiji i koja se pogoršava i postaje sve monstuoznija.
Kako je objasnila u svojoj objavi, onda dođe jedan dan kad se neko od tih labilnih, „ekstremista“, „boraca za slobodu“, pokrene i odazove direktnom pozivu koji mu upućuju danima, nedeljama, mesecima, godinama, sa medija, skupova, gostujući u emisijama.
„Jer šta je loše u tome da ubijete ‘nepomenika’, ‘Hitlera’, ‘Šefa organizovane kriminalne grupe’, ‘lobistu međunarodnih multinacionalnih kompanija, a protiv interesa sopstvene zemlje i naroda’, ‘zlo’, ‘bolesnika’, ‘nečastivog’, ‘radioaktivnog’, itd, itd“, napisala je Brnabić.
Neoprezno i subjektivno, neodgovornu izjavu, Brnabić je dopunila tekstovima i citatima u kojima sociolog Jovo Bakić predsednika naziva nepomenikom, a bilbord bivšeg predsednika SNS umrljan crvenom farbom ili naslovnom stranom NIN-a.
Ona je time nesporno želela da dokaže kakvi se to signali šalju, kakva se atmosfera kreira u društvu u kojoj bi pomahnitali ekstremisti uradili nešto što niko ne želi. Prilično je opasno igrati se sa takvim narativom u zemlji u kojoj je premijer ubijen i u situaciji nadolazežih bezbednosnih rizika u celom svetu, pa i našoj zemlji.
Još opasnije je iscrtavati mete medijima koji drugačije misle, pa nakon toga izvlačiti nove konture linija nasilja u kojima bi takvi mediji bili odgovorni za nešto što je jako loše i što niko razuman ne želi.
Uz svu opasnost koje očigledno nije dovoljno svesna, predsednica parlamenta je propustila i neke važne stvari da tvitne, a gde je odgovornost i na njenoj strani jer je deo sistema koji ne želi da promeni loše stvari.
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski tvrdi da u Srbiji godinama postoji puzajuća opasnost za sve one koji kritički misle, a da vlast kreira atmosferu straha u kojoj bi prema njihovoj zamisli bilo sve manje mesta za drugačije mišljenje.
Komentarišući izjavu Brnabić, sagovornik Nove navodi da je predsednica Skupštine propustila priliku da pomene provladine tabloide koji svakoga dana satanizuje sve one koji drugačije misle.
„Nema sumnje da je izjava Ane Brnabić još jedan od detalja, odnosno pomeranja tematike pogubnog uticaja medija na drugu stranu. To je ona strana koja je suprotna suštini postojanja medija, njihovog delovanja, da se ima kritičko mišljenje. Suština njene izjave dokazuje da ona misli da je osnovna funkcija medija da podržava ljude na javnim funkcijama, bez obzira šta ona radi. Što se tiče njene objave, ako je već pravila paralelu, trebalo je da pomene tabloidne medije u Srbiji koji svakoga dana veličaju ulogu i uticaj predsednika države, a satanizuju sve one koji ne misle isto“, poručuje Veljanovski za Novu.
Prema rečima sagovornika Nove, nesporno je da Brnabić problematizuje stvar na vrlo neprijatan način i „nišani medije koje profesionalno rade i imaju kritičko mišljenje“.
Na pitanje da li se time dodatno polarizuje društvo i javnost, Veljanovski napominje da je očigledno da smo podeljeni na dva sveta u kojem su građani u potpunosti suprotstavljeni.
„Rascep, jaz i ambis između dva načina gledanja je potpun i sada se gledamo sa dve strane tog ambisa kao potpuno suprotstavljeni, čemu je vlast najviše doprinela. Niko ne može biti odgovoran za stanje u društvu kao što je sama vlast. Mi nismo čuli nijednom prilikom da niko iz vrhova vlast saopšti ni jednu jedinu rečenicu za ono što su standardi demorkatskog društva“, jasan je Veljanovski.
Naglašava da vlast aktivno radi na tome da suzbije kritičko mišljenje i da se to radi preko kreiranja atmosfere straha u kojoj mediji i intelektualci neće podizati glas.
„Nema nikakvih sumnji da je to puzajuća opasnost godinama i da može da dovede do otvorenih sukoba, a videli smo šta se desilo kolegi Cvijiću na ulici. Pošto nisu uspeli da suzbiju kritičko mišljenje, oni će ići na to da stvore atmosferu straha u kojoj će novinari, a i kritički raspoloženi intelektualci odustati od kritike bojeći se za svoju bezbednost. I naravno, to se onda zamenom teza forsira kao priča u kojoj su oni ugroženi, uključujući i predsednika države. Zbog te nepromišljenosti i samozaljubljenosti naših funkcioneri itetako je moguće da ljudi budu ugroženi“, zaključuje Veljanovski.
Visoka funkcionerka SNS i jedna od formalno najmoćnijih osoba u hijerarhiji vlasti propustila je priliku da pomene da su desetine hiljada građana protestovale protiv nasilja koje se generiše sa nacionalnih frekvencijama i provladinih medija.
Da prevedemo – tražili su ukidanje i emitovanja programa na onim televizijima koje podstiču nasilje, a za koje Brnabić nema loših ili teških reči.
Šetalo se, protestovalo, apelovalo, sve da bi se smanjilo nasilje, ali bez uspeha. Emitovanje je nastavljeno, rijaliti programi se hvale visokim „šerovima“ i rejtinzima – sve je isto, samo se sada ne šeta.
Brnabić ne vidi ništa sporno ni u tome da se u provladinim medijima, kako televizijma tako i tabloidima iscrtavaju mete na čela novinarima, glumcima i političarima zbog kojih se i ne zna ko može da ih napadne, pretuče ili jednostavno izvređa na ulici.
Takvi programi puštaju se bez bilo kakvih ograničenja, prepušteni jedino razumu građana koji je očigledno zbunjen kakofonijem sa svih strana. U takvoj atmosferi direktor provladinog tabloida Milan Lađević udario je novinara Radara Vuka Cvijića, što su zabeležile kamere samo da ima ko da ih vidi, jer snimke policija još uvek nije dostavila policiji.
Nasilje se svakodnevno pojačava pretnjama, vređanjem novinara i protivnika, pisanjem tekstova u kojima se na naslovnim stranama „objašnjava“ kako opozicija želi krv, rušenje, zemlje, pretvaranja prestonice u prah i pepeo, a Srbije u koloniju.
Mastilom se ispisuju najgusnije uvrede, a markerom na skupocenoj tabli taksativno i studiozno kako se to ruši Srbija kojoj u poslednoj tački, prema planu onih koji joj ne žele dobro, sledi kraj.
„Moralno sakaćenje ili vermahtizacija“ sprovodi se preka medija, ali nismo čuli kojih, valjda misleći da baš i ne mora baš sve da se nacrta. Problem su izgleda samo pojedini mediji, ali oni na nacionalnim frekvencijama i najvećim tiražima nisu u tom košu.
Predsednik je nedavno naveo kako kako se to ruši zemlja, i onako usput čitajući detalje od sudskih spisa u kojima se navodi kako su ubijani Srbi na prostoru BiH u ratu s kraja prošlog veka.
Nepregledan niz uvreda, pretnji i atmosfere nasilja i straha ovde se ne zaustavlja, ali bilo bi dobro negde stane i da se konačno makar neko zapita šta priča, piše i javno govori. A taj neko mora da bude prvo onaj kome su građani dali odgovornost da vodi i one koji nisu glasali za njih.
BONUS VIDEO: Vučić o stranim službama
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare