0
Studenti širom Srbije digli su se na noge blokirajući fakultete zbog tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu i napada na studente Fakulteta dramskih umetnosti. Nakon višenedeljnih protesta, ali i pokušaja vlasti da ih oslabi i ugasi čini se da je ovo ipak prevelik zalogaj, čak i za režim. Oprobane rušilačke metode "ne rade" kod akademaca, koji su odlučniji nego ikada pre. Za sada predsednik Srbije Aleksandar Vučić studentima ne može ništa.
Na gotovo 40 državnih fakulteta organizovane su blokade, a studenti traže objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, kažnjavanje odgovornih za tragediju, kao i razotkrivanje onih koji su učestvovali u napadima na njihove kolege.
Spisak fakulteta na kojima studenti protestuju svakim danom sve je duži. Blokade su počele krajem novembra, nakon napada na studente FDU tokom odavanja pošte na 15 minuta za 15 stradalih tokom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Studente u blokadi podržalo je na stotine profesora, ali i mnogi dekani koji su javno istupili.
Među brojnim glasovima podrške, jedva da su vidljivi konstantni pokušaji režima na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da unize i diskredituju ustanak studenata širom zemlje.
Najflagrantniji primer tih pokušaja je izjava predsednika Srbije u kojoj poziva studente da se ne tuku zbog, kako je rekao, para za njegovo rušenje.
„Pozivam ove devojke i momke koji se tuku oko para za moje rušenje – to što im daju malo spolja, a malo iznutra, nemojte deco da se tučete oko toga“, rekao je Vučić.
Tokom svih dana studentskih blokada, čini se da vlast pokušava da koristi dobro oprobane recepte za slabljenje protesta, ali im to ne polazi za rukom.
Na meti propgandnih spotova koje emitiuje Informer, tako se našao student Pavle Cicvarić, ali uprkos tome on poručuje – ne skidamo fokus sa studentskih zahteva.
Još jedan od načina na koji je vlast rušila proteste u prethodnom periodu jeste angažovanje jakih policijskih snaga koje po pravilu ne hapse one koji su izazivali haos, već aktiviste i slučajne prolaznike.
I u ovom slučaju, niko ne sme da pošalje policiju na fakultet, jer se studentske blokade veći deo dana održavaju legitimno upravo u prostorijama fakulteta.
Polako postaje jasno i da profesionalni provokatori „ne rade posao“, kako je to bio slučaj ranije. Upravo je napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti digao na noge hiljade studenata širom Srbije. Teško da bi neko iz vlasti dozvolio da se tako nešto ponovi.
Profesor na Filozofskom fakultetu Ognjen Radonjić za „Novu“ kaže da je pitanje studenata osetljivo za svaku vlast.
„Prvo, oni su naša budućnost i drugo oni su nečija deca. Opet, nisu oni potpuno nepoznata teritorija jer su u jednom trenutku proteste 1 od 5 miliona preuzeli studenti, kao što su i blokirali Rektorat sa zahtevom da Univerzitet utvrdi plagijat ministra finansija. Tadašnja taktika je bila da se protesti 1 od 5 miliona izduvaju, što se i desilo, a utvrđivanje plagijata ih jeste pogodilo, ali je predsednik konstatovao da ministar može da bude i neko sa osnovnom školom“, navodi Radonjić.
Smatra da studentska mobilizacija brine vlast i da verovatno sad rade na “ubacivanju svojih ljudi”.
„U ovom trenutku sam mišljenja da ih studentska mobilizacija brine, ali ne toliko da preduzmu konkretne akcije koje su vidljive golim okom. Sada verovatno ubacuju svoje ljude u studentske plenume i kontrolišu situaciju preko svojih ljudi u studentskim parlamentima“, navodi sagovornik Nove.
Profesor Radonjić pojašnjava i šta bi to studenti trebalo da urade, kako bi protesti bili efektni.
„Studentski pokret se omasovio, ali i dalje to nije dovoljno. Nadalje, studenti i profesori sami ne mogu da izdejstvuju ispunjenje zahteva jer vlast ne pogađa previše obustava nastave. Da bi protest imao efekta, osim još masivnije mobilizacije studenata, neophodno je da se studentski protest centralizuje, odnosno da se formira Glavni odbor protesta u kojem će sedeti po dva predstavnika svakog fakulteta u kojem bi se donosile odluke o koordinisanim akcijama koje pogađaju režim i čine studente vidljivim u javnosti“, kaže Radonjić.
PROČITAJTE JOŠ
Čini mu se da studenti, osim što, kako kaže, nisu koordinisani, u nedovoljnoj meri komuniciraju sa javnošću što je veoma važno kako bi kroz svoje delovanje pokrenuli širu mobilizaciju.
„Potrebno je povezati se sa različitim društvenim grupacijama od maturanata, sindikata, profesionalnih udruženja, organizacija civilnog društva itd. Dakle, simbol postoji, krvava šaka i taj simbol je potrebno da viđamo na svakom ćošku, od tezgi na pijacama, prodavnica, trafika, bedževa itd. Dakle, vezivno tkivo koje simbolizuje ovaj protest mora biti prihvaćeno u širim slojevima društva što zahteva centralizovao odlučivanje, intenzivnu komunikaciju, vidljivost na ulici, medijima itd“, zaključuje Radonjić.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
