21
Šta jedan gradonačelnik Beograda i haški osuđenik imaju zajedničko? Pa, čini se da Aleksandar Šapić, po svojim radikalskim idejama u poslednje vreme ima više sličnosti sa Vojislavom Šešeljem nego što misli - isključivo ćirilica na natpisima nove Beogradske autobuske stanice, Dražin spomenik, izmeštanje Titove grobnice… Sve to nam govori kako Šapić polako, ali sigurno ide nazad ka radikalima, iako naprednjaci, odvojivši se od njih pre više od 10 godina, idu samo “napred”.
Aleksandar Šapić je u poslednjih nekoliko godina unutar i izvan naprednjačkih krugova postao predmet ismevanja zbog svojih stavova i, da budemo iskreni, skoro radikalnih ideja za uređenje glavnog grada. Izmeštanje grobnice Josipa Broza Tita možda je prvi takav primer, a odmah potom poznat je i slučaj predloga da se podigne spomenik Draži Mihailoviću na Terazijama.
PROČITAJTE JOŠ....
21
3
7
Međutim, poslednjim sudarom njegovih moždanih ćelija izrodila se ideja da će svi natpisi, informacije i obaveštenja na Glavnoj autobuskoj stanici u Bloku 42 biti ispisani ćirilicom i na engleskom jeziku.
Aleksandar Šapić je podsetio da je zvanično službeno pismo u Srbiji ćirilica i pojasnio da je sve natpise koji se trenutno nalaze na stanici uradila uprava BAS, bez konsultacija sa Gradom Beogradom.
“Smatram da ne treba da stoji ćirilica, latinica i engleski jezik, već samo ćirilica i engleski. Ko ne razume ćirilicu razume engleski i obrnuto. Tražio sam od Uprave BAS-a da zameni sve te natpise i da oni budu ispisani na ćirilici i engleskom jeziku i oni su obećali da će to da uraditi u najskorijem mogućem roku. Uskoro krećemo da menjamo sve table i nazive ulica koje će takođe biti na ćirilici i na engleskom jeziku“, kazao je Šapić.
Inače, prema Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisama, u našoj državi jeste u upotrebi ćirilično pismo, ali i isto tako se koristi i latinično pismo i to na način utvrđen ovim zakonom. Tako se, recimo, “u firmi preduzeća, ustanove i drugog pravnog lica, odnosno radnje ili drugog oblika obavljanja delatnosti deo koji se koristi kao znak može se ispisivati samo latiničkim pismom”.
Sve to je već dugo jasno u javnosti, ali izgleda da Šapić koristi autobusku stanicu kako bi iskazao svoju ljubav prema našoj državi i njenom pismu. Izbegavanje latinice nam se čini kao pomalo radikalski potez, zar ne?
Isto tako, i nedavni predlog Aleksandra Šapića da se Dragoljubu Draži Mihailoviću podigne spomenik na Terazijama može se dovesti u vezu sa Šešeljem.
Naime, gradonačelnik Beograda je rekao da je park Terazijska terasa primereno mesto za spomenik jednom komandantu četničkog pokreta iz Drugog svetskog rata. Dodao je da se time “niko ne ugrožava”, i poručio da je podizanje tog spomenika „važno zbog nacionalnog pomirenja i kako ne bi više dolazilo do podela“. Takođe, najavio je i projekat gradnje „novog srpskog mosta“ – iako nije poznato, kako kaže, da li će se on i formalno tako zvati.
Očekivano, radikali, na čelu sa Šešeljem, gotovo istog trenutka su podržali Šapića u njegovom predlogu za “ulepšanje” prestonice. Međutim, nije Aleksandar Šapić prvi ovo predložio, već – Vojislav Šešelj.
Podsetimo, Šešelj se uoči izbora u Beogradu 2018. godine zalagao da most preko Ade Ciganlije nosi ime četničkog generala Dragoljuba Draže Mihailovića, kao i da dobije spomenik.
“Građani Beograda su se već jednom izjašnjavali koje ime da daju mostu. Mi srpski radikali smo bili listom tada da se most nazove imenom Draže Mihailovića. Većina je bila za to i onda su se svi ućutali. Vreme je da prekinemo ćutanje, da mostu damo ime generala Dragoljuba Draže Mihailovića, jer to general Mihailović i te kako zaslužuje”, rekao je tada Šešelj.
Šešelj je, gostujući na televiziji B92, tada izjavio i da podržava druga izmeštanja i izmene beogradskog prostornog plana, tačnije izmeštanja grobnice nekadašnjeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita. A pogađajte ko je to predložio – pa, Aleksandar Šapić.
Dodao je i da se Srpska radikalna stranka 35 godina zalagala da se Titov grob preseli iz Kuće cveća na „normalno groblje gde se sahranjuju obični građani“.
„Pa čak mogu i na tom groblju nekih izuzetnih ličnosti, na primer odmah pored (nekadašnjeg premijera) Zorana Đinđića. To podržavamo. Ili ako ga Hrvati žele, da im ga isporučimo za centar Zagreba ili Kumrovec“, kazao je lider SRS.
Setimo se i da je 1991. Vojislav Šešelj, koristeći glogov kolac, najavljivao da će da “probije vampira i najvećeg zlikovca i zločinca u istoriji srpskog naroda”. Tačnije, da se grob Josipa Broza Tita pod hitno iseli iz Kuće cveća na Dedinju.
Dakle, pre skoro 35 godina neko, konkretno radikal, je pokušao da Titovu grobnicu premesti, ali Šapić je sada ponovo pokrenuo tu priču. Iz svega se može zaključiti da se i Šapić i Šešelj slažu oko jednog – Titu nije mesto na Dedinju.
Nisu ovo jedini primeri kada se Aleksandar Šapić i Vojislav Šešelj ponašaju relativno slično. Naime, obojicu su tokom svoje političke karijere obeležili i napadi.
Tako je Šapić ove godine bio glavni akter incidenta na konferenciji za medije na Savskom keju, kada je bacio telefon jednom aktivisti koji mu je postavljao pitanja, a sve to je zabeleženo i na video snimku koji je dugo kružio društvenim mrežama.
Daleko radikalniji je, ipak, bio Šešelj tokom svoje karijere. Na kraju krajeva, on je poznat po takvom ponašanju – unosio je oružje u Skupštinu Srbije, potegao pištolj na demonstrante, i imao sukob sa advokatom Nikolom Barovićem, koji je nakon toga završio sa teškim povredama glave.
U tom smislu, Šapić je tek „na početku“, ali nema sumnje da se kreće putem koji ga čini legitimnim nastavljačem politike Vojislava Šešelja. Rezultati te politike su dobro poznati građanima Srbije i nerado ih se sećaju.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare