0
Više od 100.000 ljudi širom Crne Gore nedeljama unazad protestuje zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti, koji predviđa oduzimanje imovine verskim zajednicama koje ne mogu da dokažu da su pre 1918. bile njeni vlasnici.
Protesti koje organizuje Srpska pravoslavna crkva, koja u svom vlasništvu u Crnoj Gori ima oko 650 objekata i milione kvadrata zemljišta i koja bi mogla najteže da bude pogođena ovim zakonom, najmasovniji su u poslednjih nekoliko decenija. Kako je moguće da SPC izvede toliki broj građana na ulice i u kojoj meri ugrožava vlast Mila Đukanovića?
Ni brojne afere, kriminal i korupcija, ulazak u NATO, priznavanje Kosova uprkos drugačijoj volji građana Crne Gore… ovoliki broj ljudi nije motivisao da izađu na ulice. Procenjuje sa da se na ulicama Podgorice, Nikšića, Berana, Kolašina Bijelog Polja, Budve i Bara i prošle nedelje okupilo oko 150.000 ljudi u litijama Srpske pravoslavne crkve pod sloganom „Ne damo svetinje“.
Protesti su počeli krajem decembra, na dan usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti, a kako vreme odmiče, broj građana koji učestvuju u litijama SPC se stalno umnožava, a protesti šire po celoj zemlji.
Vladimir Pavićević, direktor Društva za istraživanje politike i političke teorije iz Podgorice, navodi za nova.rs da je ovo najozbiljnija kriza u poslednjih 20 godina, koja je i institucionalna i politička.
„U jednom danu u različitim crnogorskim gradovima okupi se 150.000 ljudi različitih vera i nacija koji nenasilno i dostojanstveno učestvuju u litijama koje crkva organizuje protiv spornog zakona o slobodi veroispovesti. Da ne zaboravimo da imamo i građane koji zbog nekih svojih obaveza ne mogu da se priključe litijama, a snažno podržaju borbu crkve za svoja prava. Ovaj udar koji je DPS organizovao na crkvu ne tiče samo crkve, već ugrožavanja bazičnih ljudskih prava i sloboda i drastičnog kršenja Ustava Crne Gore. Otud je zaštita Crkve danas zapravo zaštita ljudskih i građanskih prava i zaštita Ustava „, zaključuje Pavićević.
On navodi da se nezadovoljstva građana odnose na ogromnu stopu korupcije, visoku stopu nezaposlenosti i rasprostranjenog osećaja za nepravdu, a da veliki broj građana o Zakonu o slobodi veroispovesti razmišlja kao o „kapi koja je prelila čašu“. Na pitanje „Nove“ koliko ovi protesti mogu da urgoze vlast Mila Đukanovića, Pavićević kaže da je suština otpora izmena ili suspenzija spornog zakona.
„Oko toga nema dileme. Ali, jeste i pokazatelj koji građani imaju prema lošoj vlasti“, navodi on.
Prema istraživanju Centra za demokratiju i ljudska prava, Srpska pravoslavna crkva je godinama unazad među dve institucije u koje građani Crne Gore imaju najviše poverenja. Boris Raonić, predsednik organizacije Građanska alijansa, upravo taj podatak vodi kao jedan od razloga zašto su građani izašli masovno na ulice.
„Masovnost procesa je rezultat loše komunikacije prema javnosti od strane predlagača zakona, činjenice da ga organizuje institucija koja ima najveće poverenje i ukupno akumulirano nezadovoljstvo građana, ukupno stanje u zemlji. Nisam siguran da mnogi koji učestvuju u protestima znaju gde je srž problema vezno za Zakon, već su samo ispoštovali autoritet koji Mitropolija – crnogorsko primorska ima. MCP ima odličnu strategiju, jer se pojavljuju lica koja imaju autoritet, šalju se poruke pomiriteljske i pozivaju na mir“, kaže Raonić za „Novu“.
On navodi da sve to pravi ambijent koji je u izbornoj godini veoma komplikovan za samu vladajuću partiju, ali i sve one koji žele da se pozicioniraju između dva suprostavljena pola.
„Iz svega ovoga DPS mora naći brzo rešenje, kako bi nametnuli drugačiji diskurs u preostalih nesto više od pola godine do izbora, dok Mitropolija crnogorsko primorska želi da bude trajni politički faktor, bez čije saglasnoti se neće moći donositi bitnije odluke“, zaključuje Raonić.
Šta SPC poseduje od imovine?
Zakon o slobodi veroispovesti između ostalog predviđa da sve verske zajednice moraju dokazati da su pre 1918. godine bili vlasnici imovine, inače će im biti oduzeta.
Zbog ovog člana Zakona najviše je ugrožena imovina SPC. U Mitropoliji crnogorsko – primorskoj nezvanično nam je rečeno da je u vlasništvu SPC u Crnoj Gori oko 650 hramova i manastira, a da bi, ukoliko bude primenjivala novi zakon, država mogla da oduzme „značajan broj“.
Među hramovima i manastirima koji su izgrađeni pre 1918. godine su i Ostrog, Đurđevi stupovi, Morača, Cetinjski manastir, Manastir Sveta Trojica, Hram svetih apostola Petra i Pavla…
Na meti države moglo bi da bude i zemljište, a mediji spekulišu da SPC u svom vlasništvu ima više od 10 miliona kvadrata zemljišta. Vladika Grigorije izjavio je nedavno za „Dojče vele“ da je samo na plaži Buljarici pored Budve Mitropolija crnogorsko-primorska vlasnik milion oko kvadrata.