0
Slučaj Uroša Pašajlića, koji je godinama držao ćerku (8) zatočenu u stanu na Zvezdari, ponovo je otvorio pitanje odgovornosti institucija i ko je zakazao u tom lancu - policija, Centar za socijalni rad ili sud. Pomenuti slučaj samo jedan je u nizu koji su proteklih godina dogodili u Srbiji, a koji su ukazali na katastrofalnu saradnju institucija koja je dovela da istih takvih epiloga.
I slučaj u Pirotu, odnosno stravično ubistvo Sanje M. (47), koju je brutalno ubio na gradskom trgu Miroslav M., pokazao je brojne propuste institucija. Miroslav M. je u trenutku ubistva imao zabranu prilaska, a ubijena žena se duže borila protiv nasilnika koji ju je uznemiravao.
Nakon zločina iz Osnovnog suda u Pirotu su saopštili da je osumnjičeni muškarac već bio osuđen za proganjanje iste žene, da je novčano kažnjen i da je novi pretres zbog istih optužbi zbog kojih je ranije osuđen, bio zakazan za 17. mart.
Zbog svih okolnosti, zaštitnik građana je po sopstvenoj inicijativi pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava Pirot i Centra za socijalni rad u tom gradu.
Pre ubistva u Pirotu još jedan slučaj je pokazao kako loša komunikacija među institucijama može da dovede do tragičnih epiloga. Reč je o slučaju u Vršcu, odnosno ubistvu dvogodišnje Petre. Nju je usmrtio otac Marko Budimirović, a potom izvršio samoubistvo. Pre zločina, Budimirovića je bivša partnerka Suzana B., s kojom je imao dete, prijavila za nasilje. Sudski postupak je okončan 27. septembra, nekoliko dana pre zločin, kada je osuđen na uslovnu osudu. Njemu je bila izrečena mera zabrane prilaska žrtvi. Opravdano se postavilo pitanje i kako je nasilniku bilo omogućeno da se nasamo viđa s ćerkom.
Zaštitnik građana je po sopstvenoj inicijativi početkom oktobra 2022. godine pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, sa zahtevom da izvrši nadzor nad stručnim radom CSR Vršac, i Ministarstva unutrašnjih poslova.
Tokom kontrole, Zaštitnik građana je utvrdio da su nadležni organi nakon prijave majke za nasilje u porodici, procenili visok rizik od ponavljanja nasilja i izradili plan mera zaštite majke ali da dete, koje je prisustvovalo porodičnom nasilju, nisu prepoznali i tretirali kao žrtvu nasilja. Zbog toga, Zaštitnik građana traži da nadležni organi preduzmu aktivnosti za izmenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici kojima bi se propisalo da je dete žrtva nasilja uvek kada prisustvuje porodičnom nasilju nad članom porodice ili bliskom osobom.
Pročitajte još:
I to su samo neki od slučajeva u proteklih nekoliko meseci.
Ipak, javnost se nekih slučajeva i dan danas živo sreća. Definitivno najdrastičniji primer kada je Centar za socijalni rad zakazao bio je u slučaju Marka Nikolića (43), koji je jula 2017. godine ispred Centra u Rakovici, nožem ubio svoju bivšu nevenčanu surpugu Maju Đorđević (38) i četvorogodišnjeg sina Mihaila.
Nikolić je šest meseci kasnije u zatvoru sebi prerezao grkljan, a ovaj slučaj, koji je duboku potresao srpsku javnost, otvorio je pitanje odgovornosti institucije u čijem se dvorištu dogodio ovaj nezapamćeni masakr. Napadač je dete viđao svake srede u kontrolisanim uslovima u prostorijama ustanove za zaštitu, a interesantno je da su radnici centra, iako su prilikom svake posete trpeli njegovu torturu, u izveštajima navodili da „postoji nizak rizik od ispoljavanja nasilja Marka Nikolića u odnosu na bivšu nevenčanu suprugu“.
I slučaj devojčice iz Šida, koja je prijavila da ju je hranitelj M. M. (60) iz Šida 10 godina seksualno zlostavljao, pokrenuo je pitanje ko je u lancu nadležnih institucija zakazao. Centar za socijalni rad u Šidu je devojčicu u ovu hraniteljsku porodicu smestio kada je imala svega šest godina, a M. M. je počeo da je seksualno uznemirava od njene 10, 11. godine. Postavlja se pitanje i kako Centar punih deset 10 godina nije primetio da hranitelj zlostavlja štićenicu.
Pročitajte još:
I ubistvo Olge Lovrić na Tošinom bunaru 2017. godine pokazao je kako izgleda kada institucije zakažu. Naime, komisija Ministarstva rada konstatovala je propuste u radu novobeogradskog odeljenja Gradskog centra za socijalni rad ispred kojeg je Milan Lovrić ubio svoju suprugu, sa kojom je bio u procesu razvoda.
Kako su mediji pisali, u te propuste „spadaju neblagovremeno postupanje i nepotpuno realizovane procene u smislu utvrđivanja svih relevantnih činjenica koje su od bitnog uticaja na obim i sadržaj obezbeđene zaštite žrtava porodičnog nasilja i zaštite najboljeg interesa maloletne dece.
„Propusti su, kako navode, „u značajnoj meri bili uslovljeni objektivnim okolnostima odnosno izostankom adekvatne komunikacije između institucija različitih sistema koje su nadležne za postupanje kada je u pitanju zaštita žrtava nasilja u porodici““, pisao je Telegraf.
BONUS VIDEO: Zašto žene ne prijavljuju nasilje?
