Huligansko nasilje zbog kog se godinama proliva krv na srpskim stadionima i ulicama naučilo nas je da, ma koliko god da državni vrh najavljuje konačni obračun sa ovakvim grupama, veze te dve strukture su neraskidive. Bilo da su potrebni kao izazivači ili "gušači" sukoba, uvek su bili na dohvat ruke vladajućoj strukturi.
Ugrubo bi se moglo reći da navijačke strukture – pri čemu se ne misli na simpatizere klubova koji iz čiste ljubavi odlaze na utakmice i ne izazivaju nerede, niti učestvuju u vršenju krivičnih dela – danas predstavljaju ono što su u prošlosti, za vreme ratova na našim prostorima, predstavljale paravojne formacije.
Čak se i njihova istorija prepliće jer ne treba zaboraviti da je Željko Ražnatović Arkan, postavljen na čelo Zvezdine navijačke grupe, upravo sa tribine regrutovao najiskusnije i najistaknutije za svoju jedinicu.
Gotovo tri decenije kasnije situacija se nije mnogo promenila, osim što rata nema, ali se krv proliva kao da nikada nije prestajao. Poslednji u nizu događaj koji se vezuje za navijačke grupe, pored hapšenja Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i njihove kriminalne grupe u februaru ove godine, svakako je haos koji su u Beton hali izazvali navijači Crvene Zvezde.
Prehodno su slavili titulu prvaka, a onda je došlo do opšte tuče i demoliranja lokala u Beton hali nakon čega je privedeno 129 osoba. Pred tužiocem je završilo znatno manje, a na lice mesta se iste večeri pojavio ministar Aleksandar Vulin koji je rekao da se tako nešto ne sme više ponoviti.
Pokretač sukoba ponovo su bile razmirice između zavađenih navijačkih grupacija.
Ovih dana obeležava se godišnjica julskih demonstracija koje će ostati upamćene po svojoj masovnosti i policijskoj brutalnosti, ali i po tome što su navijači doslovno u jednoj večeri menjali svoju ulogu – najpre su, kao huligani, izazivali nerede, napadali policiju gađajući ih bakljama, kamenicama i drugim predmetima.
Scenario je gotovo svake večeri bio isti: huligani napadaju, a policija se suzdržava u kordonima.
Kada huligani preteraju, policija kreće u „akciju pendrečenja“ i brutalnog prebijanja, ali ne tih huligana, već građana koji su se držali podalje u mirnom prostestu. Jer, za to vreme, huligani sa početka ovog pasusa iz džepa vade značke i pendreke i rame uz rame, zajedno sa policijom, mlate građane ne gledajući ništa pred sobom.
Uloga navijača na masovnim okupljanjima bila je jasna i tokom nekoliko održavanja Parade ponosa, gde je bilo na stotine povređenih, a huligani su posle sukoba sa policijom, pljačkali prodavnice, razbijali stakla na vratima televizije, bacali baklje i demolirali sve pred sobom.
I tada se videlo da huligane nije motivisala samo netrpeljivost prema homoseksualizmu, a učesnici Paradi su kasnije javno prepričavali kako je policija nemo posmatrala kako ih tuku.
Koliko su navijači važni ovoj državi pokazuje i trenutak kada, nakon ubistva navijača Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi, tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović organizuje konferenciju za štampu, a dok objavljuje rat kriminalcima, ko zna koji po redu, rame uz rame sa njim stoje Vladimir Rebić i Dijana Hrkalović koja je u tom trenutku bila zaposlena u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali je istovremenu sa Stankovićem bila u kumovskim vezama.
Dok su građani Srbije prošle godine sedeli zakatančeni u svojim domovima, na krovovima njihovih zgrada urlala, pevala i palila baklje grupa muškaraca za koje će se kasnije ispostaviti da su angažovani od strane vladajućih struktura, a neka od tih lica imaćemo prilike da vidimo kasnije, u februaru naredne godine, kada je uhapšen Veljko Belivuk zajedno sa svojim pajtosima.
Na jednom od snimaka učesnicima parade se pridružio i Vladimir Đukanović iz Srpske napredne stranke.
Krivičnu prijavu zbog organizovanja bakljada u maju prošle godine ispred Građanskog kluba Demokratske stranke podneli su profesori prava Vesna Rakić Vodinelić, Dragor Hiber i predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti Savo Manojlović. Prijava je teretila poslanika Srpske napredne stranke Vladimira Đukanovića i više N. N. lica da su organizovanjem kriminalne grupe počinili krivično delo izazivanje opasnosti. Ipak, do danas niko nije kažnjen.
Leto 2017. godine obeležila je inauguracija predsednika Aleksandra Vučića i to ne zbog toga što je takva manifestacija sama po sebi upečatljiva zbog svih svojih karakteristika, već po obezbeđenju koje se predstavljalo kao policija u civilu, a ispostavilo se da je potpuno suprotno.
Iako je od tog događaja prošlo četiri godine, ostale su urezane fotografije reportera i iz različitih listova koje je obezbeđenje događaja fizički odvlačilo sa događaja, davilo, stezalo, štipalo, psovalo i pretilo.
Predsednik Vučić najpre se izvinio, a potom opravdao nasilje rekavši da su „možda mogli blaže da ih uklone“, ali su to morali da urade da bi sprečili „masakr i nemire“ na svečanosti. Nije otkrio ko su nasilnici, a SNS ih je u svojom saopštenju nazvala „redarima“.
Ali, nije ni morao predsednik da obaveštava javnost o njihovim identitetima i funkciji, iako je možda bio red, jer građanima nije dugo trebalo da i sami „povežu konce“ i jednom letimičnom pretragom više osoba sa fotografija povežu sa navijačkim strukturama.
Bonus video: Julske demonstracije
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare