15
Prema najnovijim statističkim podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima u Srbiji za 2023. godinu, deca žrtve su činila 62,12 odsto svih identifikovanih žrtava trgovine ljudima. Većina njih je identifikovana kao žrtve prinudnog prosjačenja, prinude na vršenje krivičnih dela, seksualne eksploatacije i prinudnih brakova (17,2 odsto).
Iako je u 2023. godini zabeležen porast broja identifikovanih devojčica koje su bile žrtve prinudnih brakova u odnosu na 2022. godinu, ovaj broj je daleko ispod stvarnog broja. Takođe, šestoro dece je identifikovano kao žrtve višestruke eksploatacije (4 devojčice i 2 dečaka).
Seksualna eksploatacija dece uglavnom pogađa devojčice od 13 do 18 godina. Ono što zabrinjava je da se starosna granica stalno snižava i da je tokom 2022. i 2023. godine bilo slučajeva da su devojčice od 11 godina eksploatisane za pornografske svrhe.
Dok u javnosti, nakon što je prošle godine objavljen izveštaj Međunarodne organizacije rada (MOR) u kojem se navodi da je u Srbiji zloupotrebi dečijeg rada izloženo oko 82.000 dece uzrasta od pet do 17 godina, što je oko 10 odsto ukupne populacije dece, traje rasprava o tome da li deci treba omogućiti da, kao na primer u Americi rade u prodaji novina, u isto vreme se skreće pažnja javnosti sa težine ovog problema, a time i sa dece žrtava prinudnog rada – dece koja su zbog zloupotreba odraslih onemogućena da rastu i razvijaju se u humanim uslovima.
Kako je saopštilo Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja „Atina“, deca u Srbiji takođe su i žrtve primoravanja na najteže oblike dečijeg rada, prodaju i distribuciju droge, prošnju, prinudu na prostituciju, ali i seksualno iskorišćavanje.
Kako dodaju, od 2000. godine identifikovano je 1.383 žrtve trgovine ljudima, među kojima je najveći broj dece i mladih.
„Zbog svoje posebne ranjivosti deca se obično iskorišćavaju višestruko, odnosno istovremeno kroz više tipova eksploatacije, a dete se najčešće izgladnjuje, uskraćuje mu se sloboda kretanja, oduzima pravo izbora i pravo na život bez nasilja“, navode iz Udruženja „Atina“ i dodaju:
Pročitajte još:
„Neke od posledica iskorišćavanja deteta kroz najteže oblike rada jesu neadekvatna socijalizacija, nesigurnost, problemi emocionalnog vezivanja, poremećena slika sveta i odnosa među ljudima“.
S obzirom na to da Uredba o lakom radu u Srbiji nije doneta, pitanje dozvoljenog rada dece mlađe od 18 godina ostaje u sivoj zoni i bez precizne regulative, stvarajući rizik da zloupotreba rada dece neće biti kažnjena. Shodno tome, bez dogovorene i usvojene liste, pozitivna strana radnog angažovanja, kao što je sticanje radnih navika, može se brzo da se pretvori u zlostavljanje dece.
„Nedostatak postojanja ovakve Uredbe predstavlja i rizik da deca budu zlostavljana u kućnim poslovima koji mogu dalje da proizvedu negativne posledice, kao što su izostanak dece iz škole, njihovo potpuno izdvajanje iz obrazovnog sistema, narušavanje fizičkog zdravlja i psihosocijalnog razvoja uopšte“, podsećaju iz „Atine“.
Srbija se takođe obavezala da će ispuniti razvojne ciljeva koje su UN postavile davne 2000. godine, navodi dalje „Atina“ i dodaje da je prema nalazima Ministarstva za rad SAD, u našoj zemlji napravljen minimalan napredak u nastojanjima da se eliminišu najgori oblici dečjeg rada.
Navodeći da su deca prisiljena na rad, između ostalog i zbog toga što njihov opstanak i opstanak njihovih porodica zavise od njihovog rada, Međunarodna organizacija rada je saopštila da najnovije globalne procene ukazuju na to da je oko 160 miliona dece, starosti između pet i 14 godina, uključeno u dečiji rad, s tim da su i dečaci i devojčice u ovoj starosnoj dobi gotovo podjednako pogođeni ovim problemom. Kako se dodaje, dečiji rad ukorenjen je u siromaštvu i nedostatku pristojnog i dostojanstvenog rada i za odrasle, nedostatku adekvatne socijalne zaštite, kao i neuspehu da se osigura da sva deca pohađaju i završe školu.
Povodom 12. juna Međunarodnog dana borbe protiv dečijeg rada koji se obeležava sutra (12. juna), iz Udruženja „Atina“ naglašavaju da Srbija treba jasnije i oštrije da odgovori na zloupotrebu dece i usvoji Uredbu o lakšim oblicima dečijeg rada koji nisu opasni po život i zdravlje deteta.
Pročitajte još:
Navodeći da zakoni Srbije ne štite u potpunosti decu od najgorih oblika dečijeg rada, iz Udruženja „Atina“ pozivaju na: usaglašavanje postojećih zakonskih procedura, pooštravanje kazni za počinioce krivičnih dela koji prisiljavaju decu na rad, jačanje efikasnosti inspekcijskih službi i sprovođenje adekvatnih mera zaštite za decu.
„Pored usvajanja Uredbe o lakšim oblicima dečijeg rada, neophodno je čim pre usvojiti revidiranu verziju Uredbe o teškim oblicima dečijeg rada, omogućiti bolju koordinaciju između državnih službi i organizacija civilnog društva u ovoj oblasti, podizati svest o opasnostima dečijeg rada i pružati specijalizovanu podršku deci i porodicama iz marginalizovanih grupa, sa posebnim akcentom na uključivanje ove dece u obrazovni sistem i sprečavanje osipanja iz istog“, navode iz Udruženja „Atina“.
Prema zakonima naše države, osnovno školsko obrazovanje je obavezno za sve. Međutim, prema rezultatima popisa u Srbiji 2022. godine, 6,3 odsto stanovništva uopšte nije pohađalo školu ili je završilo manje od osam razreda osnovne škole, dok 17,8 odsto stanovništva ima završenu osnovnu školu, a srednju školu završilo je 53,1 odsto građana starosti 15 i više godina. Procena je da je 0,63 odsto stanovništva starosti 10 i više godina nepismeno.
Takođe, uključenost romske dece u osnovno obrazovanje i dalje je niža od opšteg proseka, a stopa napuštanja je znatno veća u poređenju sa ostalim učenicima. Podaci pokazuju da je stopa završene osnovne škole učenika iz romskih naselja znatno niža i iznosi svega 64 odsto.
Iz „Atine“ ističu da, pored nedosledne prakse na nivou tužilaštava u različitim delovima zemlje, problem sistema zaštite i podrške deci u Srbiji jeste i nedostatak specijalizovanih programa podrške deci žrtvama seksualnog nasilja, posebno silovanja i seksualne eksploatacije. Potrebno je raditi na jačanju mreže psihološke podrške, specijalizacionih hraniteljskih porodica za visoko traumatizovanu decu, decu žrtve seksualne eksploatacije i seksualnog nasilja.
„Sistem zaštite dece žrtava u Srbiji ne odgovara u dovoljnoj meri potrebama dece i nije usko specijalizovan za decu žrtve različitih oblika eksploatacije; naprotiv – veoma je široko postavljen, i to je ključni i najistaknutiji problem tog sistema. Decu, za koju se pretpostavlja da su žrtve seksualne eksploatacije i iskorišćavanja u pornografske svrhe, najčešće prepoznaju samo policija i centri za socijalni rad. Nažalost, još uvek postoje profesionalci koji opravdavaju evidentno zlostavljanje ove dece pripisujući ih tradicionalnim i kulturnim običajima“, ističu iz Udruženja „Atina“, piše Blic.
Tokom 21 godine rada, Udruženje građana „Atina“ je pružilo direktnu pomoć i podršku za ukupno 1.047 identifikovane žrtve od kojih je polovina bila maloletna, među njima je bilo žrtava prinudne udaje, radnog iskorišćavanja, prinude na vršenje krivičnih dela, seksualne i radne eksploatacije.
Iz Udruženja „Atina“ apeluju na građane da, ako prepoznaju da je neko žrtva trgovine ljudima, važno je da ne ćute i ne zatvaraju oči. Krivično delo trgovine ljudima možete da prijavite na dežurni broj telefona ovog udruženja: 061 63 84 071.
