Pred Apelacionim sudom u Beogradu danas je otpočeo drugostepeni postupak protiv optuženih za umešanost u ubistvo novinara "Dnevnog telegrafa", Slavka Ćuruvije, 11. aprila 1999. godine.
Pred većem Apelacionog suda pozvana je da svedoči Branka Prpa, nevenčana supruga Slavka Ćuruvije.
„Ostajem pri svemu što sam do sada rekla“, kazala je Prpa.
Sudija je upitala koliko je bilo napadača.
„Ja sam videla samo jednog, kada sam dobila udarac i pala pored Slavka. Videla sam samo jednog čoveka kako prilazi Slavku i puca mu u glavu, dok sam ja ležala pored njega“, odgovorila je Prpa.
Sudija: Da li je to isti napadač koji je i vas udario?
Prpa: Ja nisam videla tog koji je mene udario, ali videla sam čoveka koji je pucao u Slavka. Oko 60 posto je čovek koga sam prepoznala na slici, a to je bila osoba čija umrlica je bila objavljena decembra 2000. godine. meni je ličio. Godinu i devet meseci posle ubista Slavka su mene pozvali u policiju da mi pokažu fotografije mogućih osumnjičenih. Tada sam prvi put videla tu sliku. Ta osoba je bila nagnuta nadamnom sa pištoljem. Imao je „bejbi fejs“, bez posebnih ličnih karakteristika. Nosio je crnu kapu. Imao je crne oči i izrazito je bio bled. Bio je apsolutno miran, hladnokrvan, bez ikakve treme, bez ijednog treptaja. Taj drugi čovek koji je ponuđen kao izvršilac, zato sam rekla da to ne može biti taj, jer ima izrazite crte lica, a to je Miroslav Kurak.
Sudija: Možete li među prisutnima da prepoznate lice koje ste videli tog dana?
Prpa: Ne. Nadam se da to lice nije ovde.
Prpa je rekla da ima malu dioptriju, da je sigurna u ono što je videla.
„To su trenuci magnovenja, smrti, vidite čoveka koji stoji iznad vas i razmišlja da li i u vas da puca. Sećanje može da bledi, ali ta slika je utisnuta u svest, a pre svega jer smatram da moram toga da se sećam. Morate sebe da prisiljavate da ne zaboravite, a to je teško. Kad su me pozvali posle godinu i devet meseci posle ubistva i doneli album sa slikama, ja sam rekla i vi ja znamo da je ovo sigurno pogrešan album“, dodala je Prpa, odgovarajući na pitanja tužioca.
„U prvom momentu nisam bila svesna šta se dešava kad je pucano, jer smo ulazili u pasaž. Prvo se digla ogromna prašina, mislila sam da je vetar. Videla sam da je Slavko počeo da pada, a onda sam postala svesna, kada sam i ja pala“, rekla je ona.
Taj čovek koji je pucao, prema njenim rečima nije bio naročito visok.
„Bio je nabijen, čini mi se zdepast“, kazala je Prpa.
Prema onome što je ranije objavljeno, Prpa je kao eventualnog počinioca prepoznala Luku Pejovića, koji je u međuvremenu ubijen.
Postupak za ubistvo se vodi protiv bivših čelnika Resora Državne bezbednosti Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i pripadnika Službe Miroslava Kurka, koji su prvostepenom presudom osuđeni na ukupno sto godina zatvora. Pojedinačno, Marković i Radonjić na po 30 godina, a Romić i Kurak na po dve decenije. Ovu presudu ukinula je Apelacija, a nakon održane žalbene sednice, odlučeno je da se otvori pretres u drugostepenom postupku, kako bi se izveli neki dokazi i tako razjasnilo činjenično stanje i donela pravosnažna presuda.
Nekadašnji prvi čovek RDB Radomir Marković doveden je iz požarevačkog zatvora „Zabela“, u kojem služi kaznu od 40 godina zatvora po presudama za ubistvo Ivana Stambolića i četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali. Radonjić i Romić su u kućnom pritvoru, dok je Kurak u bekstvu i njemu se sudi u odsustvu.
Na suđenje je došla Branka Prpa, Ćuruvijina nevenčana supruga, koja je bila sa njim u trenutku napada, a tom prilikom je zadobila lakše povrede. Prpa u ovom postupku ima status oštećene. Isti status ima i Ćuruvijina ćerka Jelena, koja se nije odazvala pozivu.
Sudija Vesna Petrović saopštila je da će tokom narednih pet dana saslušati pojedine svedoke, za koje smatraju da će njihovi iskazi biti od koristi pri donošenju konačne odluke. Pošto je od optuženih uzela lične podatke i konstatovala da je Radonjić u međuvremenu penzionisan, a da je Romić u međuvremenu dobio dvojicu unuka, da je nezaposlen i da ga izdržava porodica, sudija je započela sa izlaganjem prvostepene presude. Prema njoj, kao neposredni izvršilac ubistva označena je nepoznata osoba, dok je Tužilaštvo ovo krivično delo na teret stavilo Miroslavu Kuraku.
Tužilac je zatim izjavio da ostaje pri žalbi koju je uložio na prvostepenu presudu, a isto su izjavili i okrivljeni i njihovi branioci, da bi zatim okrivljeni izneli svoje odbrane.
„Ostajem pri navodima moje odbrane od ranije, pri svakoj reči koju sam izgovorio u ovom postupku“, kazao je Marković.
„Mi smo ovde imali izjašnjavanje 96 ili 98 svedoka, koje je predložio tužilac, i svi su rekli da nemaju neposrednih saznanja u vezi sa Ćuruvijinim ubistvom, već da to znaju iz medija ili su od nekog čuli. Tako da se tužilac oslonio na svedoka Milorada Ulemeka, koga je proglasio kapitalnim svedokom, a i on je izjavio da ne zna ko je ubio Ćuruviju i da nema neposredna saznanja, već neko svoje mišljenje o svemu tome na osnovu uličnog ogovaranja. Na osnovu njegovog svedočenja je podignuta optužnica. A jedini svedok Branka Prpa, očevidac, njenu izjavu je tužilac nekoliko puta pokušao da diskvalifikuje. Iskazi braće Aleksandra i Miloša Simovića su kontradiktorni, a njihove izjave, kao i Ulemeka tužilac je uzeo kao dokaz.“
#related-news_0
Marković je izjavio i da je tužilaštvo u postupcima u kojima su učestvovali Ulemek i Simovići, njih okarakterisao kao manipulativne, a u ovom slučaju su „kapitalni svedoci“.
„Za sud je bitno šta su oni izjavili i šta ima od dokaza, a dokazano je da su njihove izjave suprotne od utvrđenog činjeničnog stanja“, dodao je Marković.
Optuženi je izjavio da je tužilaštvo kao motive za ubistvo Ćuruvije naveo njegovu retoriku i kritiku tadašnje vlasti.
„Ja ne znam da je i jedna vlast pala zato što ju je kritikovao novinar, vlast ne ruše mediji“, dodao je Marković.
„Nije on bio jedini i najooštriji protivnik vlasti. Ćuruvija je imao više kontakata sa predstavnicima stranih službi. Zadatak Državne službe je da se provere ti kontakti. Primenjenim merama je utvrđeno da je Ćuruvija od pojedinih predstavnika američke ambasade dobijao neka materijalna sredstva, to je potvrdila i Branka Prpa. To je nesporno. Zbog toga su primenjene mere, a ne da bi se pratio i ubio.“
Marković je istakao da je Komisija koja je radila na utvrđivanju okolnosti Ćurivijinog ubistva zamaglila istinu. Dodao je da je cilj bio da se sudi tadašnjoj vlasti, a kako nije moguće suditi Slobodanu Miloševiću, optuženi su čelnici RDB.
„Umesto da tragamo za istinom, nalagodavcem izvršiocu, rade se neke druge stvari“, istakao je Marković.
„Apelacija je već jednom presudu ukinula i vratila prvostepenom sudu na novo postupanje uz određene naloge, ali prvostepeni sud nije postupio po tim nalozima i doneo je identičnu presudu prvoj. Ova optužnica, ovakva kakva jeste, nije stupila na pravnu snagu, jer u toku istražnog postupka, ti kapitalni svedoci se nisu izjasnili kao neposredni svedoci, nego da misle, da pretpostavljaju i da zaključuju na osnovu nekih informacija. Jedini svedok, Prpa, bila je decidna kad je rekla da Kurak nije ubica, da on nije pucao na Ćuruviju. Po meni takva optužnica, gde je Kurak označen kao ubica, nije mogla da stupi na pravnu snagu.“
Marković ističe da Apelacija sada treba da reši nešto što je identično nečemu što su već odbacili. Ističe da se vrše određeni pritisci na sud preko medija, da se donese osuđujuća presuda. Na to mu je sudija Petrović rekla da je sud nezavistan u radu.
„Vi ste u pravu, ali takve stvari se dešavaju. Ovaj postupak će medijski biti iskorišćen, zato sam se osvrnuo na to“, kazao je Marković.
„Dužni smo da utvrdimo istinu, prvenstveno zbog porodice Ćuruvije, a onda i svih nas. Mi nismo počinili delo za koje smo optuženi.“
Tužilac je Markovića upitao šta je bio Ulemek kad je stupio na dužnost u RDB.
„Bio je komandant Jedinice za specijalne operacije. Nije bio član kolegijuma načelnika RDB, prisustvovao je samo kad bi imao neke zahteve koje se tiču materijalne podrške ili nekih drugih problema“, odgovorio je Marković.
Na pitanje da li je tražio nekada da se Ulemek smeni, optuženi je odgovorio da nije reč o smeni, već o nekoj vrsti tranzicije. Naveo je da je posle rata imao u planu da se JSO transformiše u drugu formaciju. Dodao je da protiv njega nikada nije vodio nijedan disciplinski postupak.
„Nije tajna da je Ulemek bio u Legiji stranaca“, kazao je Marković.
„Imao sam primedbu kad sam čuo da se u Jedinici primenjuju neke mere koje se primenjuju u Legiji. To se više nije primenjivalo. Tokom NATO bombardovanja, Ulemek je bio na Kosovu, njegova Jedinica je tamo prebačena i tada sa RDB nije imao nikakvu vezu. Nije bio obavezan da me obaveštava o bilo čemu, jer je bio vezan za štab u Prištini.“
Prema Markovićevim rečima, Ulemek je došao u štab RDB sa Kosova, kad je RDB izmešten na Senjak, iznenada tokom noći, 17. aprila 1999. godine, kako bi se izmenile neke komande štaba u Prištini, koje je dobio za sutradan, pošto je smatrao da bi to donelo veliku štetu Jedinici. Tada je, kako je kazao, jedino video Ulemeka, tokom NATO bombardovanja.
Prema optužnici, Ulemek je 8. januara 2014. tokom ispitivnja u „Zabeli“ ispričao da je tada saznao da su Radonjić i Kurak učestvovali u ubistvu Ćuruvije i da ih je Marković okarakterisao kao „Radonjine ljude“.
Na pitanje šta misli pod manipulativnošću, Marković je kazao da je citirao tužioca iz postupka za ubistvo Zorana Đinđića i da on ima svoje mišljenje o Ulemeku i braći Simović.
BONUS VIDEO: Iz Fondacije o ubistvu Ćuruvije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar