0
Suđenje kriminalnom klanu Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, kao i ostalim optuženima za učešće u sedam ubistava, trgovinu drogom i oružjem, kao i silovanje jednog mladića, nastavljeno je u Specijalnom sudu u Beogradu. Danas je pred sudom trebalo da bude saslušan I. S., koji je prema optužnici tri dana mučen i seksualno zlostavljan u prostorijama koje su pripadnici kriminalne grupe koristili na stadionu Partizana, međutim, on nije došao na suđenje, a njegova sestra je saopštila da I. S. ne može da prisustvuje ročištima jer ima upalu pluća.
Današnje suđenje iz publike je pratio i advokat Dejan Lazarević, koji je svojevremeno bio branilac prvooptuženih Belivuka i Miljkovića. Lazareviću je inače prethodne nedelje, u postupku protiv narko-bosa Darka Šarića u kome je bio hapšen, ukinut kućni pritvor.
Suđenje je nastavljeno svedočenjem sudskih veštaka koji su veštačili žrtvu klana, I. S. koji je prebijen i silovan na stadionu u Humskoj. Sudski veštak Branko Mandić naveo je da su prilikom veštačenja I. S. imali u vidu njegov zdravstveni karton, ali i psihološki profil, kao i da je on sposoban da svedoči.
„Intelektualne sposobnosti su ispod prosečnih, na nivou tuposti, što je prosto između prosečne i granične inteligencije. Normalna tupost ne predstavlja duševnu bolest. Njegovana procesna sposobnost je u potpunosti očuvana i ne postoje neke posebne karakteristike. Normalna tupost ne remeti njegovu sposobnost da učestvuje u sudskom postupku, zaključili smo da je on ima procesnu sposobnost“, rekao je veštak Branko Mandić i dodao da I. S. treba da bude tretiran kao bilo koji drugi svedok.
Sudski psiholog Ana Najman u svom nalazu je navela da I. S. ima nemogućnost opredeljenja u kom vremenskom periodu se nešto desilo.
„On ne koristi neka prethodna iskustva, već svaku situaciju procenjuje ispočetka. Kada je u pitanju kratkoročna memorija, svaka osoba može da u kratkoj vremenskoj sekvenci upamti sedam-osam kratkih sadržaja. Ukoliko se oni ponavljaju često, to prelazi u dugoročnu memoriju. Ako neko ponavlja pamćenje telefonskih brojeva, oni mogu da pređu u dugoročnu memoriju. Ja sam procenila na osnovu psiholoških testova. U ovom slučaju zaključak se odnosio na njegovu sposobnost da ponovi seriju brojeva unapred i unazad. To oslikava njegovu sposobnost pamćenja kratkog sadržaja“, rekla je psiholog Najman.
Pročitajte još:
Branilac Vojislava Đorđevića, Nenad Aleksić, istakao je da u nalazu veštaka postoji netačnost i rekao da je navedeno da su se svi advokati odazvali veštačenju, a da on nije, jer smatra da veštačenje nije urađeno na dobar način i da on nije hteo da mu da legitimitet. Aleksić je naveo i da je I. S. u istoj rečenici bio kontradiktoran kada je rekao da je napustio školovanje da bi pomagao roditeljima, a onda rekao da je napustio zbog fudbala i navijanja i pitao kako se to objašnjava.
„Ovo što vi navodite kao primedbu su delovi iz njegove anamneze. On je tako objasnio svoj prekid školovanja. Ja ne mogu ništa da menjam jer je on tako objasnio kako je započeo peti razred i onda izvesno vreme nije išao u školu. To je njegovo objašnjenje“, rekla je Najman.
Na pitanje advokata kako je moguće da osoba sa koeficijentom inteligencije od 80 sam sebe pobije u roku od 15 sekundi, odgovorila je da I. S. ne poseduje kapacitete analitičkog zaključivanja i analitičnosti.
„On vidi stvarnost na jedan način i govori št amu je važno ili nije. On u okviru svojih kapaciteta daje objašnjenje. Njegova nepreciznost u smislu vremenskog određenja je dominantna svuda. I kod biografskog objašnjavanja sleda događaja i u drugi situacijama. On ne poseduje osećaj za vreme“, dodala je.
Psihološkinja je rekla da je pokušala plastično da objasni kako jedna osoba s takvim intelektualnim kapacitetima koji su stanje, a ne poremećaj, daje iskaze.
„To menjanje iskaza ništa psihološki nije upadljivo. To je domen suda i sud će da procenjuje. Ovakva osoba ne razlikuje bitno od nebitnog“, rekla je Najman i istakla da se I. S. ni u jedan zadatak nije preterano udubio, već je odgovore ocenjivao vizuelno, odnosno išao je sistemom pokušaja i pogrešaka. Objasnila je da to nije svesna odluka.
Aleksić je upitao da li je I. S. mogao da govori realno ukoliko je dobio neku psihoaktivnu supstancu, dok je dr Mandić odgovorio da ne zna da li su I. S. dali određenu vrstu supstance ili nisu i da je to iskaz svedoka, a ne zaključak veštaka. Aleksić je istakao i da je navedeno da je I. S. bio izuzetno vezan za porodicu, a nije porodici rekao šta mu se desilo.
Pročitajte još:
Tužilac se tada javio za reč i rekao da je I. S. rekao da je svedok ispričao da ga je majka lečila i stavljala mu meleme, te da se on majci o povredama izjasnio, samo nije rekao okolnosti, odnosno na koji način je te povrede zadobio.
Tužilac Saša Ivanić rekao je da su nalaz i mišljenje dali po pravilima struke i nauke i na osnovu dugogodišnjeg iskustva veštaka, i da tužilaštvo nema zamerku na nalaz i mišljenje veštaka.
Veljko Belivuk javio se za reč i rekao da, ako I. S. ne barata dobro datumima, kako onda zna koji je pravi datum, ako on za isti događaj kaže više datuma.
Psihološkinja Najman je odgovorila da je I. S. prvi iskaz dao oko devet meseci posle događaja, kad je tvrdio da je siguran u datume, a protekom vremena može da se očekuje da dođe do variranja u njegovom sećanju.
„Da li je normalno da se osoba, što više odmiče vreme, bolje seća datuma?“, pitao je Belivuk i dodao da I. S. nije jedini koji je u ovom procesu imao naknadnu pamet.
„Ništa se ne dešava u njegovom mozgu ni posle dve godine. Njegove intelektualne sposobnosti iste kao pre dve godine. Udaljavanjem od događaja se hipotetkički smanjio stres. On se seća onoliko koliko je njegov intelektualni i memorijski kapacitet očuvan i koliko može“, rekla je Ana Najman.
Sudija je upitala da li, ako protiče vreme, možemo da se setimo više detalja, kada više nismo pod stresom, a Najman je odgovorila da se očekuje da, dok je događaj svež, osoba može da bude pod uticajem straha ili drugih emocija i da to blokira određeni nivo sećanja. Dok sa druge strane, kako kaže, kad prođe neko vreme, svi događaji mogu da se stavi u drugačiji vremenski kontekst.
VIDEO: Detalji nesreće u Bariču: Pukla mašina, delovi se razleteli i pogodili radnike
