Foto: Shutterstock

Sezona kupanja u Srbiji zvanično je otvorena prošlog vikenda, a za samo nedelju dana čak dve osobe su se utopile. Goran Radivojević, predsednik Udruženja spasilaca na vodi Vojvodine, u razgovoru za portal Nova.rs govori šta građani nikako ne smeju da rade u vodi, ali i apeluje da se ne upuštaju u spasavanje davljenika ukoliko ne znaju osnovna pravila spasavanja.

Sezona kupanja zvanično je otvorena, a najveći problem po sve spasilačke službe i dalje predstavljaju divlja kupališta u Srbiji. Iako se pretpostavlja da su žrtve utapanja uglavnom neplivači, prema rečima Radivojevića, čak 80 odsto žrtava su upravo plivači.

Tragedije na vodi neretko postanu još veće jer se u postupak spasavanja uključe građani koji nikad nisu tako nešto radili. Slučaj koga se Srbija i dalje seća jeste utapanje braće na Srebrnom jezeru 2016. godine, kada je jedan dečak upao u vodu, nakon čega je njegov brat skočio za njim da ga spase. Ipak, ni jedan, ni drugi nisu preživeli.

Foto: Shutterstock

Upravo zbog ovakvih slučajeva, Radivojević u razgovoru za portal Nova.rs ističe da je spasavanje ljudi jako rizičan posao i apeluje na sve građane da se ne upuštaju u tako nešto ukoliko ne znaju pravila, ali i ukoliko u svojoj blizini nemaju sredstva koja im mogu pomoći u tom procesu.

„Ukoliko nikoga niste spasili u vodi, pretpostavka je da vi to ne znate da radite. Potrebno je da znate da pomognete da biste se usudili da se upustite u takav proces i, naravno, da imate opremu. Uglavnom, što se tiče spasavanja, koriste se neka priručna sredstva.  To su uglavnom neki plovni objekti, dušek, lopta ili neki predmet za izvlačenje poput konopca, vesla ili bilo šta drugo što bi moglo da se pruži davljeniku“, kaže Radivojević.

Predsednik Udruženja spasilaca na vodi Vojvodine ističe da je spasavanje komplikovani proces i da onaj koji nije obučen za to zapravo ni ne treba da prilazi davljeniku.

“Da bi neko bio spasilac, pre svega, mora načelno da zna pravila spasavanja. Prvo i osnovno je da brine o svom životu, jer ako dovede u pitanje svoj život, neće moći da pomogne davljeniku i tad  više nije u pitanju jedna žrtva, nego dve. Znači, davljenik se isključivo spasava podsredstvom neke opreme, nikako drugačije”, navodi naš sagovornik.

Foto: Profimedia.rs

Radivojević u razgovoru za portal Nova.rs ističe da su u Srbiji psihoaktivne supstance najveći neprijatelj vode.

„U 20 odsto od ukupnog broja davljenja reč je o neplivačima a u čak 80 odsto slučajeva radi se o plivačima. Uzroci davljena su razni, neretko je reč o sportovima na vodi, ronjenju, međutim najčešći je korišćenje psihoaktivnih supstanci. Čovek koji je pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, alkohola ili narkotika, veoma je ograničen u pogledu kretanja, bez obzira koliko dobar plivač bio. Kao što je i čovek, koji je pod dejstvom alkohola, ograničen u sposobnosti hodanja“, kaže Radivojević i dodaje:

“Svako ko želi da se zabavi kraj vode, on mora da zna da je voda strana površina za čoveka. Znači, nikada ne smete da se opustite u toj meri da ne mislite o svojoj bezbednosti. U vodu treba uvek ići sa pretpostavkom da je opasno”, navodi on.

Upravo iz tog razloga naš sagovornik apeluje na građane da za kupanje koriste isključivo organizovana kupališta, te da izbegavaju divlje plaže.

“Godinama kada krene kupališna sezona, mi spasioci, pričamo istu priču, pa tako i ove. Ljudi prilikom izlaska na kupališta mogu a biraju između organizovanih i neorganizovanih. Uvek preporučujemo da se ide na organizovana jer tamo radi spasilačka služba, kupalište ima neku infrastrukturu, ima prilaze vodi kako bi ekipa Hitne pomoći u slučaju nesreće, davljenja, mogla da priđe. Treba izbegavati divlje plaže, jer su opasne. Tamo ste prepušteni sami sebi, Hitne službe u slučaju nesreće jako teško mogu da vas lociraju i teško prilaze”, kaže Radivojević.

Foto: TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/bs

Spasilac za portal Nova.rs apeluje i na sve građane, koji se nađu u nesrećama poput davljenja, da se u tim trenucima svim snagama trude da ostanu pribrani.

“Čovek bi trebalo da ostane pribran, da se ne opire vodi i da se ne plaši. To je nešto što ne može da se isključi na dugme, odnosno nešto na šta čovek ne može da u velikoj meri da utiče, ali ponovljam – pokušajte da ne paničite u tim situacijama, obavezno slušajte savete spasioca i izlazak na divlje plaže izbegavajte”, dodaje naš sagovornik.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare