0
Ono što smo imali prilike da vidimo prilično jasno ukazuje na to da će se na prostoru Sajma graditi još luksuznih stambeno-poslovnih objekata, u maniru Beograda na vodi, kaže Božena Stojić, urbanistkinja iz organizacije Ministarstvo prostora.
Na sajtu irskog arhitektosnkog biroa „Niall Montgomery + Partners“ (NMP) pre nekoliko dana pojavio se projekat pejzažne arhitekture za prostor na kom se danas nalazi Beogradski sajam, a koji je ekspresno uklonjen nakon što je portal N1 objavio tekst o tome.
Planovi za prostor Beogradskog sajma pojavili su se na internetu, iako još nije doneta nikakva formalna odluka o tome šta će se na tom prostoru nalaziti. Predstavnici vlasti jesu, međutim, najavili premeštanje Sajma u Surčin, gde će 2027. godine biti održana specijalizovana izložba Ekspo, kao i da će na prostoru u Bulevaru vojvode Mišića ostati samo Hala 1, koja je pod zaštitom države.
„Mislim da je ovaj manir donošenja izuzetno važnih i velikih odluka koje nepopravljivo utiču na razvoj grada i njegovu budućnost, odnosno budućnost naših života i zdravlja, iza zatvorenih vrata i u tajnosti, od strane jako nestručnih vršilaca ključnih javnih funkcija, veoma opasan“, upozorava Božena Stojić u razgovoru za portal N1.
Donošenje ovakvih, strateških, odluka bez učešća, pre svega priznatih stručnjaka, kao i nadležnih javnih institucija, a potom i šire javnosti ovog grada, u suštinskoj je suprotnosti sa načinom planiranja urbanog razvoja kakav nam je preko potreban u Beogradu, u situaciji u kojoj se nalazimo, dodaje ona.
„U gradu se ne sme graditi ad hoc na inicijative i želje povlašćenje manjine, bez elementarnog preispitivanja posledica takve gradnje. A upravo će ovaj projekat, dodatnog proširenja velikog zida na reci Savi (Beograda na vodi) doprineti velikim posledicama koje na grad ima Beograd na vodi“, poručuje.
I indikativno je upravo to da je biro NMP, prema portfoliju koji se do pre dva dana nalazio na njihovom sajtu, kao autor projekta pejzažne arhitekture bio angažovan još dva stambeno-poslovna kompleksa u Beogradu, i to u neposrednom komšiliku Sajma – Beogradu na vodi.
„Ono što smo imali prilike da vidimo prilično jasno ukazuje na to da će se na prostoru Sajma graditi još luksuznih stambeno-poslovnih objekata, u maniru Beograda na vodi. Pored preskupih stambenih kvadrata, koje građani Beograda nikako ne mogu da priušte, mogli smo da vidimo da je predviđena i izgradnja panoramskog točka. Iz tih renderskih prikaza razumeli smo da se sve hale beogradskog Sajma ruše, osim Hale 1, koja je u ovom projektu zadržana, ali nam njena namena nije poznata“, ističe Stojić.
Naime, irski biro je, uz raskošne vizualizacije, ponudio tek šturi opis projekta za prostor Sajma u kom se navodi da će ekstenzija Savske promenade biti kulturno-ekološka destinacija i šetalište svetske klase koje će krasiti niz parkova, umetnički centar i panoramski točak uz revitalizovani Stari železnički most koji, podsetimo, nije u funkciji od kada je ukinut železnički saobraćaj u Savskom amfiteatru.
Sagovornica portala N1 kaže da iako smo na renderima videli generisane prizore koji liče na „na prirodi bazirana planska rešenja“, nije uverena da će ona sa renedera preći i u realnost.
„Mnogo sam više sklonija da mislim da će i taj prostor biti dobro izbetoniran, sa po nekim stablom u saksiji. Dakle, saznali smo da se površina naselja Beograd na vodi širi na područje Sajma, čime se zapravo širi površina savskog priobalja koja je pod betonom i na kojoj počivaju previsoki objekti, koji formiraju barijeru između reke i ostatka grada“, ističe Stojić.
Podseća i na upozorenje dr Ivana Simića sa Arhitektonskog fakulteta objašnjava, da usled „zida“ sačinjenog od previsokih i pregusto izgrađenih zgrada koji je u Beogradu na vodi već formiran, dolazi do zagrevanja celokupne površine Beograda na vodi, ali i delova grada do kojih više ne može da stigne strujanje vazduha sa reke Save.
To se najbolje može uočiti na mapi toplotnih ostrva Beograda, koju su objavili na svom portalu Klima 101, ukazuje Stojić.
Tako se i sam proces preseljenja Sajma odvija netransparentno, a projekat Ekspo kompleksa i Nacionalnog stadiona je, takođe bez konkursa i uključivanja javnosti, izradio španski studio „Fenvik Iribaren“.
„Da, i ja imam izrazit stav da se odluke donose potpuno arbitrarno. Sajam se seli u Surčin polje. Nije poznato zašto na tu lokaciju. Nismo se kao društvo nikada dogovorili da ćemo grad razvijati u širinu. Nismo se složili da želimo da nepovratno izgubimo poljoprivredno zemljište, koje znamo da je važno i u sadašnjosti i u budućnosti, zarad profita. A u ovom slučaju ne znamo ni da postoji bilo kakav profit. Kako izgleda, gde se nalazi i ko je uradio ekonomske analize? Ako i jeste opradvdan, ko profitira“, pita se naša sagovornica.
Opširnije čitajte na N1.
***
BONUS VIDEO – Ideja da Stari Most postane deo memorijnog kompleksa Staro sajmište
