Udesi i naleti lovačke avijacije u Srbiji i komšiluku

U padu lovačkog aviona MiG-21 RV i PVO Vojske Srbije poginula su dvojica pilota, kapetan prve klase Zvonko Vasiljević i major Dejan Krsnik iz 101. lovačko-avijacijske eskadrile 204. vazduhoplovne brigade. Vasiljević koji je pilotirao jurišnik J-22 "Orao" nalazio se na obuci za nadzvučni avion. Ova tragedija potresla je sve u Srbiji i ponovo povela polemiku u medijima da li je krivac za ovu nesreću ljudski faktor, tehnički ili nešto treće. Da li je uzrok nesreće i mali broj sati leta, nedovoljna obučenost pilota? Kakvo je stanje u našem komšiluku, da li smo ispred ili iza njih?

Pitanja je mnogo, a odgovora veoma malo, ili ih je nemoguće dobiti jer su „tajna“, pa je zato mnogo toga predmet spekulacija i nagađanja.

Broj sati naleta srpskih pilota procenjen je na nekih 70 -80 časova na godišnjem nivou, što je svakako više nego pre dve godine kada se taj broj kretao prema nekim procenama između 30 i 50 sati. Bolji dani krenuli su kad je svih 10 lovaca MiG-29 postalo operativno, a u jednice stigla nova tehnika, pre svega novi transportni i borbeni helikopteri ruske i zapadne proizvodnje.

„Mi nemamo podatke o tome koliki je ukupan nalet, pa da onda vidimo koliki je broj udesa sa smrtnim posledicama, koliki broj sa gubitkom vazduhoplova, da bismo na osnovu toga imali pravu sliku. Bojim se da je ta statistika kod nas nepovoljnija u odnosu na druge zemlje. Mali nalet dovodi do toga da pada kvalitet obuke, a zadaci koji se izvršavaju su manje složeni“, kaže izvor Nove.rs

On dodaje i da je broj iškolovanih pilota 2016. bio tri, a 2017. samo četiri pilota, dok su potrebe za novim kadrovima bile sve veće.

Neki smatraju da je problem kvalitetan pilotski kadar, jer veliki deo pilota starije generacije s kraja 1960-tih i početka 1970 tih odlazi u penziju, a broj školovanih pilota je sve manji.

Kako je portal Srpska bezbednosna mreža objavila u maju ove godine, od raspada državne zajednice sa Crnom Gorom 2006. godine do danas, VS je školovala šezdesetak vojnih pilota. I sam Vučić je pre dve godine rekao da se Vojska Srbije može suočiti sa nedovoljnim brojem raspoloživih pilota već za dve ili tri godine. Ova procena bila je zasnovana je na računici da piloti zbog beneficiranog radnog staža (za 12 meseci efektivnog rada dobijaju 18 meseci staža) mogu da idu u penziju sa 50 godina.

„Ostaje nejasna logika kod vrha vojske zato se MiG-21UM ponovo vratio na letenje, iako imamo tri MiG-29UB? Znam da deo pilota nije položio za naprednu mašinu, te ih je stoga trebalo rasporediti na druge dužnosti. Deo starijih pilota, mogao se prebaciti na Akademiju za predavače, da svojim iskustvom i znanjem odškoluju veći broj mladih pilota. Ujedno bi se broj pilota povećao na katedri RV i PVO, budući da je sada taj broj nepovoljan. Imamo svega par pilota profesora i desetine raketaša na katedri.“ kaže za Novu.rs vazduhoplovni publicista Danko Borojević.

Stanje u regionu 

Što se tiče stanja u regionu kad su u pitanju časovi letenja situacija je različita.

Hrvatska

Hrvatska danas raspolaže sa ukupno četiri operativna lovca MiG-21 od ukupno devet koliko ih imaju. Broj sati leta pilota u Hrvatskoj je različit i isključivo zavisi od tipa letelica. Svakako najveći nalet imaju piloti kanadera koji u letnjoj sezoni gase požar i piloti helikoptera čiji se broj sati naleta kreće između 150-200 sati, dok broj pilota lovaca na MiG-21 ne prelazi više od 50, iako po NATO merilima ta cifra ne sme biti manja od 150 sati na godišnjem nivou.

Hrvatska je u poslednjih godinu dana imala dve nesreće sa vojnim letelicama. Prva je bila januara ove godine kada je pao helikopter tipa „Kajova“ američke proizvodnje, srušivši se u Jadran, kada su dva pilota izgubila život. U poslednjem udesu su stradali nastavnik letenja i kadet na obuci za pilote. Nesreća se dogodila u maju mesecu kada se u Biljanama donjim srušio školski avion zlin. Što se tiče lovačkih aviona MiG-21, poslednji udes se dogodio 2010. godine kod Plaškog, kada su se sudarila u vazduhu dva lovca. Piloti, kojima se sudilo za izazivanje opšte opasnosti i povređivanja jedne meštanke, pravosnažno su oslobođeni.

Mađarska

RV Mađarske raspolaže sa 14 bivših švedskih aviona JAS-39C/D. Avioni su iznajmljeni na period od 10 godina koji je produžen dva puta i ističe 2026. godine, posle čega će ova članica EU i NATO i najseverniji komšija dobiti ove letelice u trajno vlasništvo. Broj sati naleta procenjen je na 120 časova godišnje. Poslednji udes koji je Mađarska imala bio je 2015 godine, u kojem se pilot katapultirao kada je primetio da prednji točak ne funkcioniše. On je zatim pokušao da prizemi letelicu, a katapultirao se pošto je izgubio kontrolu nad avionom koji je sletao.

Rumunija

Rumunija je po broju višenamenskih borbenih aviona vodeća zemlja regiona. Od Portugala su kupili 12 polovnih F -16, koji su modernizovani, a zatim još dodatnih pet, uz postojeću flotu modernizovanih lovaca MiG-21 Lanser. Poslednji tragični udes rumunsko vazduhoplovstvo je zabeležilo 2010 kada su se sudarila dva lovca MiG-21 Lanser. Tom prilikom život su izgubila oba pilota. Procenjen broj sati naleta za rumunske pilote iznosi oko 100 sati.

Bugarska

Bugarska RV ima u svom sastavu operativno sedam lovaca MiG-29 od njih 15 sa koliko raspolaže. Kao članica NATO pakta i ona se opredelila za nabavku novog lovca u SAD gde je na školovanje poslato sedam pilota. U poslednjoj deceniji nije zabeležena nereća nekog bugarskog vazduhoplova. Broj sati naleta pilota kreće se oko 80 sati godišnje.

Svi padovi srpskih borbenih aviona

U poslednjih 19 godina samo dve godine su prošle a da nijedna vojna letelica nije imala udes u Srbiji – 2001. i 2007. Po jedan udes zabeležen je 2002, 2003. i 2006, a 2004. dva udesa.

21. maj 2008: Srušio se jurišnik „J22 orao“ u mestu Baranda, 50 kilometara severoistočno od Beograda. Avion je pao sa oko 2,5 kilometara kada se kretao brzinom od 600 kilometara na sat. Pilot major Tomaš Janik spasao se katapultiranjem.

24. septembar 2008: Na aerodromu u Batajnici tokom priprema za aeromiting srušio se „super galeb“. Tom prilikom poginuo je pilot Ištvan Kanas, a nesreća se dogodila prilikom izvođenja složene letačke figure.

7. jul 2009: Na aerodromu Batajnica srušio se avion „mig 29“ tokom priprema za aeromiting. Poginuli su pilot Rade Ranđelović i vojnik Milan Ulemek, koji je bio požarni u obli­žnjem auto-parku.

3. jun 2010: Avion „orao“ srušio se u Gružansko jezero. Pilot Slobodan Jocić zbog kvara na hidraulici nije uspeo da izvuče stajni trap i da sleti na pistu aerodroma Lađevci kod Kraljeva, pa je letelicu usmerio ka jezeru, a on se spasao iskakanjem.

26. septembar 2012: Avion „V54 lasta“ srušio se u naseljenom delu Nove Pazove, pilot Goran Savić preminuo je od zadobijenih povreda.

14. novembar 2013: Avion „J22 orao“ srušio se, a zatim i eksplodirao tokom probnog leta kod Mrčajevaca i to svega dvadesetak metara od kuća. Pilot major Ivan Pantić uspeo je da na vreme usmeri letelicu na livadu, a zatim da se uspešno katapultira i ostane nepovređen.

13. mart 2015: U padu helikoptera Mi 17 na oko kilometar od Aerodroma „Nikola Tesla“ poginulo je sedam osoba, među kojima i beba stara pet dana.

6. april 2017: Piloti Dejan Pandurović (39) i Nenad Ćulibrk (49) poginuli su u padu školsko-borbenog aviona „super galeb“ u selu Slatina kod Šapca.

11.april 2018: Školsko borbeni avion Supergaleb G4 pao je u njivu u selu Idvor kod Kovačice. U ovoj nesreći poginuo je pilot major Robert Kaloci, dok je drugi pilot major Aleksandar Matić povređen. Oba pilota pripadali su Vazduhoplovno-opitnom centru.