0
Suđenje Darku Veskoviću i Nemanji Ivanovu, optuženima za ubistvo Blaža Ðurovića (39) koje se dogodilo 10. marta 2018. godine na Dušanovcu, pre nekoliko dana ponovo je odloženo za 16. septembar i to na zahtev odbrane koja tvrdi da već mesecima ne uspeva da dobiju dokaze koji su neophodni i ključni u rasvetljavanju zločina. Advokat Zora Dobričanin Nikodinović, koja u ovom postupku zastupa Veskovića, kaže za Nova.rs da je u ovom slučaju najveći problem što su dokazi kojima tužilaštvo raspolaže pribavljeni na nezakonit način, dok se sama istraga vodi na glavnom pretresu.
Blažo Ðurović ubijen je tog 10. marta ispred kuće rođenog brata u Ulici Vojvode Skopljanca broj 22, dok je isparkiravao automobil. Izrešetan je iz automatske puške sa čak 29 projektila, a napadači su automobil korišćen prilikom likvidacije potom zapalili.
Zapaljeni automobil je ubrzo pronađen, a na osnovu tragova pronađenih u njemu identifikovani su i osumnjičeni za zločin. Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović kaže za protal Nova.rs da odbrana već mesecima pokušava da dobije dokaze od MUP, međutim, iz nepoznatih razloga iste još uvek nisu uspeli da dobiju.
„Ovde imamo veliku opstrukciju jer koji god dokaz da smo predložili, a sud prihvatio da se pribavi (uglavnom od policije), sve to sud mora da to zahteva po više puta, da se dovijamo i dopunjavamo predloge, jer na sve moguće načine se izbegava dostavljanje dokaza. Tako smo više puta morali da zahtevamo da se dostavi video-zapis i fotodokumentacija o pronalasku automobila u Tekeriskoj ulici, za koji se tvrdi da je učestvovao u ubistvu Blaža Đurovića. Na kraju, posle više zahteva odbrane sudu, a potom suda policiji – dostavljene su nam neke fotografije na kojima se ništa ni ne vidi, ali snimci pronalaska i požara – nikada nisu dostavljeni“, kaže za naš portal advokatica.
Ona dodaje da ovaj zahtev odbrane, ali i drugi koji se tiču dokaza u ovom postupku, jako su bitni zbog kontinuiteta dokaznih činjenica, kako bi se proverila autentičnost predmeta navodno pronađenih u zapaljenih automobilu, a koji su, prema tvrdnjama tužilaštva, koristili optuženi prilikom likvidacije.
„Ti predmeti su bili predmet veštačenja, a za neke od tih predmeta pripisuje se ovde okrivljenima da su s njima bili u kontaktu. Mora da postoji kontinuitet, sledljivost, proverljivost svih dokaza na koje se tužilaštvo poziva. Ovde to nije moguće, i svaki nas korak je „korak od sedam milja“.
Već nekoliko suđenja ne može da se održi zbog odbijanja državnih organa – pre svega NFKC MUP-a da u svemu postupi po odluci suda i dostavi dokaze. Obzirom da je jedan od dokaza DNK veštacenje, mi bitku bijemo da od MUP-a dobijemo elektroferograme veštačenja referentnih uzoraka okrivljenih, koji bi trebalo da su dobijeni vestačenjem bukalnog brisa okrivljenih“, ističe ona.
Ipak, MUP već mesecima odbija da dostavi izvorno veštačenje, zbog čega se glavni pretres u ovom slučaju već nekoliko puta odlagao.
„Na poslednji zahtev su iz MUP-a odgovorili da to nije moguće da dostave u elektronskom obliku zato što oni imaju neka svoja pravila, pa zbog toga mogu da nam dostave samo slike tih zapisa u štampanom obliku. To međutim nije dovoljno jer iz tih štampanih podataka mi ne vidimo sve podatke koji nas zanimaju i koji su neophodni, a koji se u elektronskom zapisu vidi, na primer vreme kada je analiza izvršena. Tako da imamo sumnjiv skriven dokaz polaznog elementa u DNK analizi, obzirom da nemamo u elektronskom obliku elektroferograme referentnih uzoraka“, kaže ona i dodaje:
„Nikakvim internim pravilom neke laboratorije MUP-a se ne može suspendovati Zakon i zakonsko pravo okrivljenih i branilaca da imaju pravo uvida u svaki dokaz i provere svakog dokaza. Takođe, u situaciji kad sud u krivičnom postupku zahteva od bilo koga ko poseduje određeni dokaz da taj dokaz dostavi – onda je to najblaže rečeno nepoštovanje suda, a u praksi ometanje dokazivanja, a kad to kao u konkretnom slučaju čini državni organ, onda je to i više od toga i više od onemogućavanja dokazivanja i kršenja prava na odbranu“, navodi ona.
Odbijena kaucija od 40 miliona dinara
Podsetimo, početkom juna Viši sud u Beogradu odbio je da odredi jemstvo za ukidanje pritvora Darku Veskoviću. Njegova odbrana ponudila je tada sudu 40 miliona dinara u nekretninama, kroz upis hipoteke, kao jemstvo da neće pobeći do kraja postupka.
Advokatica u razgovoru za naš portal ističe i da je u ovom postupku najveći problem što se istraga zločina vodi na samom pretresu, a ne kada je to trebalo.
„U ovom predmetu sud je dozvolio da optužnica stane na pravnu snagu i krenulo se sa suđenjem, a da istraga praktično nije ni bila završena, što je više nego jasno nakon ovoliko muke oko pribavljanja dokaza tek na glavnom pretresu. U ovom predmetu nema niti jednog nespornog, niti zakonito pribavljenog dokaza. Tako su ovde ljudi optuženi za najteže krivično delo, a mi smo maltene na početku istrage“, kaže ona.
Nikodinović Dobričanin dodaje i da je u ovom slučaju neosporno reč o lošoj istrazi.
„Ovaj predmet od početka prate mnoge kontraverze i spinovi, ali je nesporno da loša istraga, nakon koje je podignuta optužnica za najteže krivično delo, rezultira dugim i mukotrpnim suđenjem jer mi praktično moramo da vodimo istragu na glavnom pretresu“, dodaje ona.
Filip Korać dovođen u vezu sa zločinom
Slučaj ubistva Blaža Đurovića našao se pod budnim okom javnosti i januara ove godine, kada ga je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić pomenuo, nakon što je Više javno tužilaštvo povuklo istragu protiv Filipa Koraća, koji se sumnjičio za podstrekavanje na ubistvo Đurovića.
Vučić je tada, komentarišući odluku tužilaštva, izjavio da postoji izvesni svedok-saradnik, koji je Koraća direktno označio kao nalogodavca ovog ubistva. Nakon ovoga, spekulisalo se da je pomenuti svedok-saradnik optuženi Vesković, ali je on to demantovao na jednom od pretresa. Inače, Korać je u medijima u više navrata označavan kao osoba bliska „škaljarskom klanu“ iz Kotora i desna ruka Luke Bojovića, koji trenutno služi zatvorsku kaznu Španiji.
Podsetimo, optuženi Darko Vesković i Nemanja Ivanov negirali su krivicu za delo koje im se stavlja na teret, tvdišti da nisu povezani s ubistvom Đurovića. Ivanov je uhapšen u Beogradu dve nedelje nakon ubistva, a Vesković u aprilu 2018. godine u Zagrebu, odakle je izručen Beogradu. Inače, Ivanov je od ranije poznat policiji i on je 2018. godine pravosnažno osuđen na dve godine zatvora za krivično delo lake telesne povrede.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
