0
Procvat interneta podigao je na višu dimenziju i opseg “najstarijeg zanata” jer je još bolje zaštitio identitet i prostitutki i njihovih “klijenata” što je oduvek bio i najveći problem i “davalaca” i “korisnika” seks usluga. Baš iz tog razloga prave dimenzije ove “delatnosti” i kod nas i globalno gledano su nesagledive, a poneko hapšenje otkrije samo vrh ledenog brega. Delatnost organa gonjenja u ovoj oblasti ograničena je i zakonskom regulativom, prostitutke prolaze sa sitnim kaznama jer je prostitucija zakonski regulisana samo kao prekršaj. Oni koji od ovog posla najviše imaju koristi, organizatori ove nečasne rabote, maksimalno iza rešetaka mogu provesti pet godina zatvora koliko zakon predviđa za krivično delo posredovanja u prostituciji. U praksi tolika kazna se retko izriče već se makroi uglavnom udaraju tamo gde ih najviše boli , po džepu, odnosno izriču im se visoke novčane kazne.
Bratislav Timotijević, inspektor u niškoj Policijskoj upravi, sada u penziji objašnjava da je najveći problem u radu organa gonjenja, teško dokazivanje postojanja ove vrste krivičnog dela.
Pročitajte još:
„To je takva “delatnost” da je tajnost zagarantovana u interesu svih “učesnika”. Za tu svrhu se iznajmljuju stanovi, vrlo često se prostitucija obavlja pod plaštom drugih usluga, recimo masaže a čak i da uhvatite prostitutku i “klijenta” na delu, treba dokazati da se radi o plaćenom seksu. Sve to policiji otežava posao, osim u slučajevima kada se radi o seksualnoj eksploataciji maloletnica ili trgovini ljudima, za šta su i kazne rigoroznije“, kaže dugogodišnji policijski službenik.
Komentarišući ovu pojavu Timotijević navodi da je socijalna struktura i prostitutki i klijenata vrlo raznolika, te da i među “davateljkama” i korisnicima usluga ima ljudi koje nikako ne biste očekivali u tim “ulogama”.
„Na osnovu svog višedecenijskog iskustva rada u policiji, mogu da kažem da usluge prostitutki koriste svi, od najamnih radnika do univerzitetskih profesora. Vrlo često prostitutke angažuju i novopečeni biznismeni koji žele da budu viđeni u društvu atraktivnih žena prema kojima nemaju nikakve obaveze. Nisu retki i drugi muškarci koji ne žele emotivnu vezu već samo uslugu po principu “tras pare – tras roba”. Što se tiče žena, često u mrežu makroa upadaju socijalno ranjive osobe, devojke koje u velike gradove dolaze iz manjih sredina, suočavaju se sa neuspehom u školi ili na poslu pa postaju laka meta onih koji im ponude bolji život. Međutim, onog trenutka kada od njih uzmu novac, haljinu ili bilo šta zbog čega postaju njihovi dužnici, to moraju da otplate svojim telom. Postaju žrtve ucena i gube mogućnost da izađu iz tog začaranog kruga dok ne postanu beskorisne makroima“, opisuje Timotijević način funkcionisanja ovog nečasnog posla.
Međutim, kako dalje objašnjava policijski inspektor, među prostitutkama ima žena koje se u toj branši nikako ne bi očekivalo.
„Visokoobrazovane žene čak i profesorke univerziteta umeju takođe da se nađu u ovom poslu. Motiv je novac, jer su “usluge” te vrste prostitutki veoma skupe i one na taj način ostvaruju izuzetno visoke prihode. Njima nisu ni potrebni makroi, dovoljne su im društvene mreže koje koriste za samopromociju“, zaključuje Timotijević.
Da je procesuiranje osumnjičenih za ovo krivično delo vrlo komplikovano dokazuje slučaj Nišlije M.A. koji je još pre četiri godine kao dvadesetjednogodišnjak, uhapšen zbog posredovanja u prostituciji.
Kako je tada rečeno, on je uz novčanu nadoknadu pronalazio prostitutkama mušterije objavljujući njihove fotografije u oglasima na internetu. Klupko je počelo da se odmotava kada su inspektori MUP –a koji se bave borbom protiv trgovine ljudima, uočili na internetu oglas sumnjive sadržine.
„Na Guglovim ličnim oglasima primećen je jedan koji je ličio na ponudu za pružanje seksualnih usluga. Uz lascivne navode upućene muškarcima, objavljene su slike golišavih žena. Međutim, umesto telefonskog broja na oglasu je ostavljena mail adresa. Policijski inspektori su poslali elektronsku poruku, ali su se začudili kada im je odgovorio muškarac. On im je objasnio da će ih povezati sa prostitutkom ali da to košta, te da treba njemu da uplate hiljadu dinara“, objasnili su naši sagovornici upoznati sa ovim slučajem.
U nastojanju da zametne tragove, makro im je dao broj računa kladionice na koji je trebalo da mu se uplate pare.
„Uplaćena mu je tražena suma i on je zaista dao broj telefona prostitutke. Policajci su se predstavili kao navodne mušterije i počeli da se sa njom dogovaraju. Ona je tražila najpre 150 evra a nakon cenkanja došli su do sume od 120 evra. Objasnila im je da u tu cenu ulazi i iznajmljivanje stana na dan, a ostalo po mušterijinoj želji. Kada su policajci otišli na navedenu adresu, zatekli su četrdesetosmogodišnju ženu koja je priznala da se bavi prostitucijom“, saznajemo od naših izvora.
Kada su obezbeđeni dokazi da se zaista radi o prostituciji, policija je krenula u potragu za makroom.
„On je identifikovan zahvaljujući računima u kladionici sa kojih je podizao novac koji mu je uplaćivan od mušterija kojima je nalazio prostitutke. Veruje se da klijente nije tražio u dogovoru sa njima, jer im nije uzimao deo zarade već je svoju “proviziju” naplaćivao od mušterija“, naveli su tada naši izvori.
U Osnovnom javnom tužilaštvu rečeno nam je da su u ovom slučaju i dalje u toku dokazne radnje odnosno da protiv M.A. još nije podignuta ni optužnica.
Bonus video: Hapšenje organizovane grupe zbog organizovanja prostitucije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
