4
Suđenje Urošu Blažiću, optuženom za masakr u selima kod Mladenovca u kojem je ubijeno devet osoba, nastavljeno je danas u Specijalnom sudu u Beogradu iznošenjem završnih reči. Najpre je tužilac Ivan Konatar govorio i on je zatražio maksimalnu kaznu zatvora za Uroša Blažića i njegovog oca, a ovako je glasila njegova završna reč.
„Poštovani sude, poštovani roditelji, apsolutno je dokazano da su izvršili ova krivična dela, moje završne reči krećem od odbrane koju je iznosio prvooptuženi. Dakle, iznoseći odbranu u celom postupku on jeste priznao sva dela, međutim, radi se samo o formalnom priznaju. Ostali smo uskraćeni za prave motive i razloge da učini ovaj monstrouzni čin. Ovo danas što je izjavio, apsolutno je neprihvatljivo i predstavlaj uvredu za porodice nastradalih koji prate ovo suđenje. On pre izvršenja i tokom krivičnog dela postupa po nekom svom planu, koji je očigledno napravio. Vežba pucanje iz puške u podrumu kuće pucajući u džak. Uoči tragedije puni okvire s amunicijom. On najavljuje masakr šaljući poruku i u 22 časa i 22 minuta ulazi u vozilo sa teškim naoružanjem, potom se vraća do spomenika u Malom Orašju izlazi iz oružja i hladnokrvno puca iz automatskog oružja po mladićima koji su se tu nalazili. Pucajući po žrtvama koje su se nalazile na zemlji. Neko bi se posle takvog čina uplašio, ali on seda u opet u vozilo i puca u sva lica pokušavajući da ih liši života. Zatim ponovo odlazi nedaleko odatle do OŠ u Duboni i puca sa četiri, pet metara po žrtvama. Nakon toga, celokupno njegovo ponašanje je rezultat njegog razmišljanja. Tu odbacuje telefon i oružje i odlazi do naplatne rampe, krijući se kako ne bi bio otkriven, posmatrajući i čekajući pogodan trenutak, nakon čega ulazi sa ručnim bombama u taksi vozilo. Svo vreme tokom izvršenja dela hladnokrvno donosi odluke i razmišlja da ne bude otkriven. Odgovore na pitanja nismo dobili tokom pretresa, ni u istrazi ni u glavnom pretresu. Današnja predstava gde iskazuje svoje saučešće ne pokazuje nikakvu empatiju i pratnju zbog masovnog ubistva. Jedini cilj njegove odbrane jeste da pomogne svom ocu da izbegne kaznu. On je objasnio gde je zaista pronašao pušku, jer tada nije bio opterećen, jer njegov otac nije bio tada uhapšen. Tada je rekao na glavnom pretresu: „Nema potrebe da moj otac ispašta“. Ova rečenica je ideja tokom koje se on vodio na glavnom pretresu, kako bi pomogao svom ocu. Pokušao je i da čita svoju odbranu, svi smo bili svedoci koliko je bilo dvosmisleno i neiskreno. U toj odbrani je iznosio da je kupio pištolj, jer se osećao nesigurno“, rekao je tužilac Ivan Konatar.
Tužilac Ivan Konatar je dodao da su na Blažićevim rukama pronađene čestice koje ostaju nakon pucanja iz vatrenog oružja.
„Nesporno je da je potpuno svesno izvršio krivično delo. Što se tiče Radiše Blažića, dokazano je da je izvršio oba krivična dela na način na koji je detaljno opisano. Kada je iznosio odbranu, pozivao se na svoju čast, svi ovde znamo da optuženi može da se brani. Ali imajući u vidu da je toliko ugašenih mladih života, jedino časno je bilo da je Radiša Blažić priznao delo i priznao ono što je istina. On je od početka do kraja negirao sve što mu se stavlja na teret. Rekao je da ne zna ništa o oružju i da je znao da bi sve predao policiji. Čuli smo svedoka da je Radiša izbegavao i da preda policiji oružje koje je imao u legalnom posedu. Kada je predavao puške, bio je dužan da preda i municiju, patroni za lovačku pušku pronađeni su svuda po kući u kojoj je živeo“, navodi tužilac.
Potom se osvrnuo na optuženog Radišu Blažića.
„Radiša Blažić je sa revolverom vitlao pred celom porodicom, čuli smo i razgovor o tome da njih dvojica razgovaraju o sklanjanju nelegalnog oružja. U istrazi je rekao da nikada nije išao na tavan kuće u kojoj je Uroš živeo, a u sudu je rekao da je odlazio. Sa neiskrenom odbranom je nastavio i ovde. Rekao je da deci nikada nije govorio oružju i da ga se i on sam klonio, a na prošlom suđenju su pronađene fotografije Radiše Blažića koji se slika u uniformi sa pištoljem. Hajde što je to neprofesionalno za jednog vojnog oficira, ali koliko to govori u prilog njegovim izjavama? Utvrđeno je da je instruktor snajperistima i da se takmičio u pucanju iz „TT33″. Kad neko ne govori istinu ne može da bude dosledan u svom iskazu, a njegova odbrana samo primer toga“, dodao je tužilac Konatar.
Tužilac Konatar naglasio je i da Radiša ne samo da je završio obuku, već je bio i instruktor za obuku snajperista i da je imao sklonosti ka oružju, koje je preneo i na svog sina.
„Radiša je istakao i da je zaprepašćen ljubavlju svog sina prema oružju. Takođe, Radiša je bio jako svestan sklonosti svoga sina Uroša Blažića. Na dočeku Nove godine nosio je revolver, koji je Uroš nabavio. Ko za 18. rođendan kupuje revolever? Što niko od nas nije svojoj deci za punoletstvo nabavio revolver ili pištolj? Čuli smo svedoka Stefana Markovića koji je video da je Radiša na svadbi sina u ruke davao pištolj Urošu koji je imao osam-devet godina. Svi muškarci su pucali na toj svadbi“, rekao je tužilac Konatar.
Napomenuo je i da su Radiši Blažiću prikazane i dve fotografije, za koje je on rekao da nisu slikane u streljani, već da je to simulacija mete na Vojnoj akademiji. Tužilac je istakao i da je to simulaciona meta na Akademiji u kojoj kadeti pucaju i da je to jedna od najsavremenijih streljana u kojoj vladaju približni uslovi za pucanje kao u spoljnoj sredini.
„Kada se izjašnjavao o tome da li je protiv njega vođen postupak za nestanak ručnih bombi, decidan je bio da mu ništa od toga nije poznato, a predočeni su dokazi da je vođen disciplinski postupak. Čuli smo i svedoke, njegove kolege koji su govorili o tome. Na prošlom pretresu mu je bilo ponižavajuće kad sam pitao da li se optički ništan koristi za snajperske puške, a prvi put kada je govorio ovde, rekao je da ne zna za šta se koriste optički ništani“, naveo je Konatar.
Uroš Blažić je rekao da je oružje pronašao na tavanu kuće u kojoj je živeo, a tužilac je istkao da je Radiša Blažić tu kuću podigao i opremio, te da je dok se Uroš nije doselio samo Radiša imao ključ od kuće, kao i da je to oružje tipično vojno oružje.
„Dokument koji govori o tome da je puška izvezena u Libiju ne pobija činjenicu da je Radiša Blažić nabavio tu pušku. Imao je i tipično vojni signalni pištolj, koji ne može ni da se nađe na cenom tržištu. Što se tiče pištolja „tokarev“, svedok Viktor Đorđević je prepoznao pištolj, za koji mu je Uroš rekao da je to pištolj njegovog oca. Na tom pištolju je pronađen nesumnjiv DNK trag Radiše Blažića. Sa nesumnjivom sigurnošću je utvrđen da je njegov otisak na okviru pištolja“, rekao je tužilac.
Tužilac Konatar je rekao da okviri pronađeni u kući Radiše Blažića odgovaraju automatskoj puški iz koje je Uroš pucao.
Tužilac je naglasio i da je dokazano da je Radiša Blažić izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret, kao i da se radi o nesporno količini oružja i oružju čije nabavljanje nije dostupno građanima. Tužilac Ivan Konatar zatražio je maksimalnu kaznu za Uroša Blažića i istakao da ne postoje olakšavajuće okolnosti.
„Tražim i da Radiši Blažiću bude izrečena najveća dozvoljena kazna od 20 godina, ona je srazmerna, pravična i pravedna za ono što je uradio. Nema adekvatne kazne za ovakav zločin. Mislili smo da ovako nešto ne može i ne sme da se desi u Srbiji, a desilo se ničim izazvano i nepredvidivo, da može da se spreči. Ovo je akt osobe koja nije mogla da uradi ništa korisno i pozitivno za ovo društvo. Krivio je sve druge, samo ne sebe, pokušao je da od sebe napravi žrtvu. Urošu je i danas pružena šansa da kaže, a na pitanje punomoćnika je rekao da se zgrozio kada je čuo za „Ribnikar“, a kada se to desilo poslao je poruku: „Samo nek se roka“. Toliko o njegove iskrenosti danas“, rekao je tužilac.
Tužilac je rekao da su ubijeni bili mladi ljudi, da su bili nešto što Uroš Blažić nikada neće biti uzorni, poštovani i voljeni.
„Treba zauvek u našem sećanju da žive Marko, Petar, Lazar, Aleksandar, Nemanja, mali Nikola, Kristina, Dalibor i Milan, jer oni to zaslužuju. Nadamo se da će teško povređeni u ovom bezumnom činu uspeti da se oporave i nastave sa životima i svojim prijateljima, porodicama i potomcima prenesu priče o nastradalima, da su bili veliki ljudi, iako su tek zakoračili u život“, zaključio je tužilac.
Tužilac je zatražio i produženje pritvora za Uroša i Radišu Blažića.
Završne reči iznela je i punomoćnica Snežana Mašović, koja je istakla da je tužilac već detaljno izneo razloge zbog čega je optužnica opravdana i da su obojica okrivljenih učinili dela koja im se stavljaju na teret. Snežana Mašović, punomoćnica tri oštećene porodice rekla je da je Jovan Ranković dobio teške telesne povrede opasne po život i od izvesne smrti ga je spasila samo njegova mladost i jačina njegovog organizma.
„Jovan je bio je svestan svega, pokušao je da pozove Hitnu pomoć. On je rekao je da više nikada ne želi da vidi Uroša Blažića, te da bi mu dolazak ovde bio ponovni stres. To su isto rekli Miloš Jovanović i njegov brat Mateja koji nije bio povređen, ali je na njega pucao. Miloš je gledao, ne znajući da li će mu brat biti ranjen. Uroš je svojim činom, ne smao ubio ovu decu i teško ranio toliko mladih, on je teško, skoro smrtno ranio dva sela, celu našu javnost. Sela Malo Orašje i Dubona teško da će se ikada oporaviti od ovog stravičnog zločina. Tamo je sada teško čuti muziku. Ova deca koja su postradala, sada govorim o Petru Mitroviću, on je vodio folklornu sekciju u selu. Svi mladi želeli su da ta sela žive, Uroš je sve to u jednom trenutku uništio. Sve što bih rekla jeste da ne može da vrati mrtve, a povređeni teško da će da se oporave, to su rane koje ne zaceljuju. Zakonodavac treba da razmišlja o kaznenoj politici kada se radi o maloletnicima i mlađim punoletnicima jer ova kazna od 20 godina ništa ne znači, osim mogućnost da će sutra kada izađe iz zatvora da navede porodice da učine nešto zbog čega će sutra da završe u zatvoru. Porodice ističu imovinskopravni zahtev i da neće ga opredeliti za Jovana i Miloša jer njihovo vreme još traje, a kada je u pitanju Mateja Jovanović, ističem imovinskopravni zahtev od 1,5 miliona dinara, jer on nije ranjen, ali je na njega pucano“, rekla je Mašović.
Momir Radojkvić, punomoćnik maloletnog Nikole Mitrovića koji je ranjen u pucnjavi, rekao je da je saglasan sa završnom reči tužioca i da se u svemu pridružuje istoj. Naglasio je i da se maloletni Nikola Mitrović pridružuje krivičnom gonjenju i ističe imovinskopravni zahtev od 100.000 evra. Igor Milosavljević, punomoćnik porodice Panić takođe se pridružio završnoj reči tužioca u svim segmentima, posebno u vezi sa argumentima kojima je „direktno konfrontirao sve delove odbrana okrivljenih“ .
„Kompletna njihova odbrana je konfrontirana logički, misleno i dokazno, a to se posebno odnosi na opise i motive koje je tužilac izneo, kao i opis taktike koju su okrivljeni koristili tokom raznih faza ovog postupka. Argumentima tužioca posebno su demantovani navodi okrivljenih i potvrđena je činjenica da je Urošu potpuno jasno da ne postoje zakonske mogućnosti da on dobije kaznu koja bi bila u dužem trajanju od one za koju je uveren da će je dobiti i psihički ju je prihvatio. Tužilac je ukazao i na to da je Urošu poznato da je u velikoj mogućnosti da svojim iskazima pomogne ocu, ali bez posledica po sebe. Njegova odbrana je i pokušaj današnje dopune odbrane neiskren, jer nije iskoristio mogućnost da doprinese postupku odgovorom na pitanja kolege Perovića“, rekao je Milosavljević.
„Krivična odgovornost obojice okrivljenih je nesumnjiva. Pri odmeravanju kazne sud bi trebalo da ima u vidu upornost, istrajnost, bezobzirnost i istrajnost koju je Uroš Blažić pokazao tokom izvršenja krivičnih dela. Blažić je promenio tri mesta izvršenja krivičnih dela i pokazao nedostatak empatije ka žrtvama. Na kraju je pokušao i da se sakrije i tako izbegne krivičnu odgovornost. Takođe, ranije su mu izricane prekršajne sankcije i mere za kažnjavanje maloletnika, ali one očigledno nisu ostvarile svoju svrhu. Izostala je adekvatna i pravovremena rekacija Centra za socijalni rad. Maksimalna kazna od 20 godina nije pravična sankcija i neće postići svrhu kažnjavanja. Ostajem pri imovinskopravnom zahtevu za oštećene“, rekao je advokat Miloš Munić, punomoćnik oštećenih porodica.
Stefan Stefanović, advokat više oštećenih porodica istakao je da je Uroš Blažić u trenutku izvršenja krivičnog dela, prema rečima veštaka, bio uračunljiv i da nije bio pod bilo kakvim supstancama, niti steroidima, što je bila odbrana Uroša Blažića.
„Uroš Blažić je izrazio kajanje, ali ono nije bilo iskreno, što se vidi po njegovom držanju na sudu, gde se smejao oštećenjima i klimao glavom. Njegova odbrana nije u skladu sa njegovim kajanjem. Govorio je afirmativno prema sebi i pričao o nepravdama prema njemu, a nije pokazao bilo kakvu emociju prema žrtvama. Zbog toga je njegovo kajanje neiskreno. Družio se sa rijaliti zvezdama, idol mu je bio kriminalac Kristijan Golubović, imao je strast prema oružju koju mu je usadio otac koji ga je savetovao o tome kako da sakrije oružje. Dobio je pištolj od porodice za 18. rođendan, držao je pištolj ispod jastuka, išao je u streljanu i vežbao pucanje u podrumu na džaku. Veštaci su rekli i da je vrlo hladno izvršio masakr, da nije bilo afekta. Uroš Blaži je za tri dela sa elementima nasilja dobio samo jedan sudski ukor, a ni za šta od toga nije osuđen“, zaključio je Stefanović.
Takođe, naglasio je i neobjašnjivo zašto Uroš Blažić nije rasvetlio šta se desilo te večeri, kao i da će to zauvek ostati enigma.
„Ostali smo uskraćeni za informacije o tome zašto se to dogodilo. Veštačenje telefona nismo dobili, sud nam to nije dostavio, smatramo da je to nezakonito postupanje suda i da smo ostali uskraćeni za informacije o tome gde je Uroš bio i šta je radio to veče, neposredno pre masakra“, dodao je Stefanović.
Punomoćnik Nebojša Perović rekao je pred sudom da je tužilac sve jasno rekao.
„Uroš Blažić je propustio priliku da bude iskren i da nam kaže kako se to desilo. Zbog toga sam zaćutao. To bi porodicama ublažilo bol, da znaju kako su im deca stradala, ali videli smo da je zaista, kako je veštak rekao, njegov prag tolerancije zaista kratak. Pristao je da govori, odgovarao je na pitanja, do trenutka dok se ne spominje razgovor sa njegovim prijateljem Viktorom Đorđevićem. Šta se dogodilo posle toga, šta je prethodilo, možda će se jednog dana otkriti. Sve je rečeno što se tiče porodica, preživelih. Oštećeni nemanja Ilić je ovde svedočio jer je smatrao da je to mali doprinos prema stradalima, ali i da bi se javnost uverila kakve su to posledice, od kojih je jedna njegovo odvijanje života. Kakvo odvijanje života? Nikakvo! Kreće se isključivo uz pomoć pomagala i ne može da sedne. To je mala žrtva naspram nastradalih, ali moram da ukažem na to“, rekao je Perović.
On je dodao da je Uroš Blažić danas mogao da kaže zašto, zbog čega Nemanja Ilić ne može godinu i po dana da sedne.
„Ovo je posledica, to moram da istaknem, nekih ludih vremena u kojima živimo. Danas imamo jednu budalaštinu, a ona je sledeća – neko sa 18 godina može da bude punoletan, ode od kuće, bavi se čime hoće, ali ako uradi nešto što je i više nego teško ubistvo, na granici sa terorizmom, onda nije baš punoletan. Imamo masakr sa kaznom od 20 godina, s druge strane nemamo promenu i to boli porodice. Zakonodavac za godinu i po dana nije učinio ništa da stavi do znanja da će iko ko pokuša ovo da ponovi, biti strože kažnjen“, dodao je.
Punomoćnik oštećenih Siniša Mašović rekao je u svojoj završnoj reči da se pridružuje završnoj reči punomoćnice Snežane Mašović koja je rekla „da su dva sela ubijena“.
„Svi oštećeni su bili mladi, uzorni, ljudi. Dodatno je tragično to što se radi o osobama koje su bile osobe za primer, a zadesila ih je tako tragična sudbina. Reči ne pomažu nikome od oštećenih, pa ni i široj društvenoj zajednici. Kada je u pitanju imovinskopravni zahtev, podsetiću da su se oštećeni izjasnili da traže 100.000 evra po članu uže porodice. Ukupan iznos za 27 članova užih porodica je 2,7 miliona evra“, rekao je Mašović.
„Iz ovog tragičnog događaja treba da se izvuče nauk. Zaista je potpuno zrelo vreme da se preispita donja granica krivične odgovornosti i kaznena politika kada su u pitanju maloletni izvršioci krivičnih dela, ali i mlađa punoletna lica. Nameće se potreba oštre kontrole svih subjekata koji skladište i manipulišu sa vojnim oružjem“, dodao je Mašović.
Podsetimo, Uroš Blažić je 4. maja prošle godine ubio devet osoba – u Malom Orašju ubijeni su Nemanja Stevanović, Lazar Milovanović, Marko Mitrović, Aleksandar Milovanović, Nikola Mitić, Petar Mitrović, dok su u Duboni ubijeni Milan i Kristina Panić i Dalibor Todorović.
VIDEO: Poreklo oružja u kući Blažića i delje nepoznato, advokati kažu da postoje indicije da je pripadalo ocu ubice
