Bespoštedni rat škaljaraca i kavčana traje tačno 10 godina, a procene su da je u krvavom sukobu stradalo najmanje 70 osoba. Obe kriminalne grupe iz Kotora u ratu su koristile surove metode obračuna sa suparnicima, od spaljivanja na lomačama do mlevenja žrtava u industrijskim mašinama za mlevenje mesa.
Škaljarci Dragan Roganović i Petar Kaluđerović poslednje su žrtve rata klanova iz Kotora, a stradali su u četvrtak u eksploziji bombe. Bomba je bila postavljena na drvo, ispred Sportskog centra na Cetinju, tačnije na ulasku u teretanu, u koju su žrtve išle.
Eksplozivna naprava aktivirana je daljinskim putem.
Kako je naš portal pisao, u napadu je korišćen MRUD, neselektivno oružje za masovno uništavanje žive sile, a reč je o mini razorne moći.
Ovo nije prvi put da klanovi koriste ovakav način obračuna sa suparnicima, odnosno postavljanje eksploziva. Javnost Srbije i dalje se živo seća stravične eksplozije usred dana na Novom Beogradu, kada je ubijen Strahinja Stojanović, koji je slovio za osobu blisku kavačkom klanu.
Bomba je bila postavljena ispod džipa koji je Stojanović vozio, a reč je o eksplozivu C-4.
Sumnja se da je likvidacije Stojanovića osveta za ubistvo advokata Dragoslava Miše Ognjanovića. Ubijeni Ognjanović bio je advokat porodice Luke Bojovića.
Na identičan način ubijen je i Siniša Milić Boske, čovek blizak škaljarcima. Ubijen je nakon što je ispod njegovog automobila eksplodirala bomba na Autokomandi, takođe usred dana i nedaleko od Specijalnog suda.
Počinioci ovog brutalnog ubistva nikada nisu pronađeni. Bomba ispod Milićevog automobila odjeknula je dok je čekao zeleno svetlo na semaforu, a nakon što je eksplodirala, Milić je bio živ. Nekoliko minuta kasnije podlegao je povredama, a njegovo telo, gotovo u komadima, izneseno je iz automobila.
O tome koliko surovi mogu biti klanovi nesumnjivo govori i grupa Veljka Belivuka, koja slovi za ispostavu kavačkog klana u Srbiji. Klanu Belivuk sudi se za sedam likvidacija, a o tome koliko su biti surovi govore dokazi sa Skaj aplikacije, ali i fotografije iskasapljenih žrtava.
Pripadnici klana Belivuk su otimali žrtve usred dana, a potom ih odvodili u takozvanu klanicu, vikendicu u Ritopeku. Žrtve su stravično mučili, davili kablovima, tukli, čupali im nokte, a zatim sekli delove njihovih tela. Potom su delove mleli u industrijskoj mašini za mlevenje mesa, a zatim bacali u Dunav.
Lazar Vukićević, navijač Zvezde, pre ubistva prošao je stravičnu torturu.
Vukićevića su namamili preko kriptovane poruke uz reči da je Belivuk otet i da ga treba likvidirati. Nakon što su ga namamili u kuću u Ritopeku, Srđan Lalić mu je vrelom peglom prelazio preko tela, a klještama su mu čupali nokte. Pripadnici klana su mu stavili svi zajedno gumeno crevo u usta i u pustili vodu i ugušili, tj udavili.
Surovost klana Belivuk zaprepastila je javnost u regionu.
Sem toga, tela pojedinih žrtava palili su na lomači. Takva je situacija bila sa Goranom Mihajlovićem, koji je ubijen u vikendici u Surduku, a njegovo telo je potom spaljeno na lomači. Sumnja se da je takvu sudbinu doživeo i Milo Radulović Kapetan, u Crnoj Gori. Njega su kavčani dugo mučili, a potom brutalno likvidirali.
Ubice su ga zadavile kablom, nakon što su mu stavili kesu na glavu, a potom njegovo telo spalili na lomači.
Kriminalci su koristili sve moguće načine da dođu do žrtava.
Tako su pripadnici kriminalne grupe „vračarci“, na čelu sa Nikolom Džonijem Vušovićem, pokušali da ubiju svog dojučerašnjeg kolegu iz klana Strahinju Savića jer su sumnjali da je počeo da sarađuje sa policijom tokom boravka u zatvoru u Crnoj Gori. U osmišljavanju ove zavere pomogao im je vođa kavačkog klana Radoje Zvicer, a plan je bio da Savića otruju u zatvoru i to tako što će sipati otrov cijanid u vruće pečenje, koje je Stojanovićeva sestra trebalo da mu odnese u zatvor.
Ipak, plan im je propao jer se pečenje u međuvremenu ohladilo, a otrov izgubio dejstvo.
I vođu škaljarskog klana Jovana Vukotića, koji je u međuvremenu ubijen u Turskoj, pokušali su da ubiju putem hrane. Marko Drakula, Marjan Dimitrijevski i Nemanja Milutinović pokušali su da ubiju Vukotića tako što su hteli da mu stave otrov u hranu.
Oni su, predstavljajući se kao policajci, zaustavili taksi u kojem je bila Vukotićeva supruga i tražili torbu koju je nosila škaljarcu u posetu.
„Otvorio je moju torbu, videla sam da je imao hirurške rukavice i da je pretraživao moju torbu“, ispričala je Vukotićeva supruga tužiocu, pisao je ranije KRIK.
Nakon što je rekla da žuri, oni su joj odgovorili: „Znamo gde ideš i kome nosiš hranu, ne brini, stići ćeš“. Ona je rekla i da su je pitali gde je hrana, a pošto im je odgovorila da tek treba da je uzme iz restorana, ponovili su da je reč o „rutinskoj kontroli“, vratili joj ličnu kartu i dozvolili da se vrati u taksi.
U nameri da se ne odaju, ubice posežu za raznim načinima maskiranja. Tokom korone u prilog im je išlo korišćenje zaštitnih maski, te je tako ubica Ranka Radoševića Eskobara, prilikom zločina u Rušnju, koristio masku koja je otežala policiji posao kada je reč o identifikaciji.
I Luku Žižića, vlasnika kafića na Novom Beogradu, ubio je maskirani napadač. Stefan Milašinović kobnog dana se maskirao u radnika, a potom, pod izgovorom da mu treba toalet, ušao u kafić Žižića i po izlasku, u njega ispalio smrtnosne hice.
Sa druge strane, ubica koji je likvidiran Luku Perenčevića, navijača Rada sa Banjice, i dan danas se nalazi na slobodi.
On se tog dana maskirao u dostavljača, a potom ušao u teretanu u kojoj je bio Perenčević i ubio ga. Odvezao se na skuteru, sa torbom firme sa dostavu. Kako dostavljača ima mnogo u gradu, policije je otežao posao da ga uhvate.
VIDEO: Pokušaj ubistva Radoja Zvicera