0
Da je poziv građanima da predaju policiji oružje koje imaju u nelegalnom posedu, kao i najava pooštravanja kaznene politike protiv onih koji se o ovu meru budu oglušili, samo najnoviji populistički potez vladajuće garniture, najbolje potvrđuje statistički izveštaj Republičkog tužilaštva (RJT) iz prošle godine. Ovi podaci jasno dokazuju da problem sa rastućom „oružanom“ pošasti u društvu nije u postojećem zakonu ni kaznenoj politici, već u njegovoj selektivnoj primeni, koja za sobom najčešće nosi i – korupciju.
Da je poziv građanima da predaju policiji oružje koje imaju u nelegalnom posedu, kao i najava pooštravanja kaznene politike protiv onih koji se o ovu meru budu oglušili, samo najnoviji populistički potez vladajuće garniture, najbolje potvrđuje statistički izveštaj Republičkog tužilaštva (RJT) iz prošle godine, kao i tri sporazuma o priznanju krivice koje je sklopilo VJT 2022. Ovi podaci jasno dokazuju da problem sa rastućom „oružanom“ pošasti u društvu nije u postojećem zakonu ni kaznenoj politici, već u njegovoj selektivnoj primeni, koja za sobom najčešće nosi i – korupciju.
U trenutku kada se čitava nacija suočava sa traumom koju su izazvala dva masovna zločina, jedan u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i drugi u selima u okolini Mladenovca, a u kojima je ubijeno 18 mladih osoba, vladajući režim posegnuo je, po ko zna koji put, za bezočnom zamenom teza i bacanjem prašine u oči javnosti, pokušavajući da je ubedi da je upravo nelegalno oružje glavni „krivac“ za porast nasilja u društvu, ali i dva počinjena masakra.
„Razoružavanje“ nacije se zbog toga ukazalo kao još samo jedna farsa za prividno rešavanje problema, ali i amnestiranja vlasti od očigledne odgovornosti za sve što se u ovom društvu događa. Stručnjaci su odmah skrenuli pažnju da će policiji biti predat samo mizeran procenat nelegalnog oružja, dok će ostatak i dalje ostati u posedu onih koji se neće libiti da ga nose za pojasom, a neretko i upotrebe.
Pročitajte još:
Sudeći prema podacima RJT, takvih je samo prošle godine bilo 1.265, dok je još 754 „preneto“ iz prethodne godine. Od ukupno 2.019 osoba, koje su procesuirane u 2022, oslobođeno je 313 , dok je na zatvor osuđeno 423. Tragom ove zabrinjavajuće statistike, „Nova“ je istraživala kako je u ovoj materiji postupalo Više tužilaštvo u Beogradu, i došla u posed tri sporazuma o priznaju krivice, kojima bi Visoki savet tužilaštva zasigurno morao da se pozabavi, posebno zbog novonastalih okolnosti u državi.
Prvu sumnjivu nagodbu, u koju je „Nova“ imala uvid, sklopilo je u novembru prošle godine Više tužilaštvo u Beogradu sa Markom Đ, višestruko osuđivanim zbog različitih krivičnih dela – krađe, dilovanja droge, prikrivanja krivičnog dela. U pozamašnom dosijeu, Marko Đ. imao je upisanu i uslovnu osudu zbog nelegalnog posedovanja oružja iz 2008. godine, da bi se u aprilu 2019. suočio sa novom optužnicom za isto delo i to punih pet godina nakon što ga je počinio. U trenutku kada je Viši sud doneo prvostepenu nepravosnažnu presudu, kojom je Marko Đ. osuđen na godinu dana kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom zbog nelegalnog posedovanja pištolja, njegov branilac je predložio tužilaštvu da sklope sporazum za nešto blažu kaznu (osam meseci kućnog zatvora bez nanogice), kako bi se postupak što pre pravosnažno okončao.
Postupajući zamenik višeg tužioca Darko Đurović sastavio je u neovembru 2022. godine službenu belešku u kojoj je konstatovao da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da je u trenutku predlaganja sporazuma i blaže sankcije, tužilaštvo već podnelo žalbu na ranije izrečenu presudu, a kojom je tražilo od Apelacionog suda da poveća kaznu i Marka Đ. osudi na dve i po godine zatvora, jer je višestruki povratnik. Zamenik Đurović je, kako se konstatuje u belešci, o svemu tome obavestio Miodraga Markovića, prvog zamenika za opšti kriminal višeg tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića, koji mu je potom izdao obavezno uputstvo da prihvati nagodbu sa advokatom, ali da umesto osam, ipak izrekne 12 meseci kućnog zatvora – ali bez nanogice.
Druga nagodba u koju je „Nova“ imala uvid datira iz marta 2022, a sklopilo ju je Više tužilaštvo u Beogradu sa Bojanom V. takođe zbog nelegalnog posedovanja pištolja. Postupajući po krivičnoj prijavi, koju je protiv njega podnela policija, zamenica višeg tužioca Ljiljana Komnenović obavila je saslušanje Bojana V., tokom kojeg je on, nakon konsultacije s advokatom, priznao sve navode iz prijave, kao i to da je kod sebe imao pištolj i municiju bez dozvole. Zanimljivo je da je tokom ispitivanja Bojan V. izjavio da nije ranije osuđivan, ali da se u tom trenutku protiv njega vodi istovetni postupak za nelegalno oružje, kao i još jedan, ni manje ni više, nego zbog – otmice.
Dvadesetak dana kasnije, Bojan V. menja branioca, i ovog puta angažuje advokata Dragoslava Ljubičanovića, bliskog saradnika i dežurnog „branioca“ višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića. Ljubičanović tužiteljki predlaže sporazum od sedam meseci kućnog zatvora bez elketronskog nadzora, što Komnenovićeva prihvata, a potom i potvrđuje nadležni sud. Da li je sporazum za oružje prihvatljiv i u potpunosti zakonit, ako se sklopi sa osobom protiv koje se već vodi istovetni postupak, kao i još jedan za otmicu, pitanje je na koje bi trebalo najpre da odgovore tužiteljka Komnenović i advokat Ljubičanović.
Treću nagodbu, koju smo imali na uvidu, takođe je sklopilo Više tužilaštvo u Beogradu i to sa Svetozarom R., u čijem je posedu pronađen pištolj, kao i veća količina, tačnije 119 komada, različite municije. Sporazumom koji je prihvatila zamenica tužioca Mirjana Jovanović, Svetozaru R. se izriče uslovna osuda od – samo mesec dana zatvora, u koji on neće biti upućen ako u roku od godinu dana ne počini drugo krivično delo.
Pročitajte još:
Ono što je u ovom sporazumu sporno jeste to što je tužiteljka Jovanović naprasno promenila svoj stav u vezi sa klasifikacijom dela, pa je 119 komada municije okarakterisala kao manju količinu, za koju je i zaprećena manja kazna. Na osnovu čega je to uradila s obzirom na to da se količina municije ne može proizvoljno kvalifikovati već se u odnosu na istu mora postupati po obaveznom upustvu, pitanje je na koje bi tužiteljka Jovanović morala da odgovori.
VIDEO: Sa dna rang liste, do vrha najznačajnijeg tužilaštva u državi: Kako je Nenad Stefanović izabran za višeg javnog tužioca u Beogradu
