Naredba o sprovođenju istrage vezane za pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, kada je stradalo 15 osoba, otkrila je dosad nepoznate detalje o radovima vršenim na zgradi, poput toga da su zatege nadstrešnice bile u lošem stanju, da su čak krpljene malterom koji je otpadao. Ipak, to nije bilo evidentirano od strane izvođača i nadzora u građevinski dnevnik, što su osumnjičeni bili dužni da unose. Zoran Đajić, inženjer geologije koji je još februara nadležne upozoravao na stanje nadstrešnice, kaže za Nova.rs da u ovom slučaju krivičnu odgovornost direktno snose nadzor i izvođač.
Iz naredbe o sprovođenju istrage vezane za pad nadstrešnice u Novom Sadu, u koju je Nova.rs imala uvid, mogu se videti detalji koji ukazuju na eventualnu krivicu osumnjičenih u pomenutom postupku, odnosno njih 13 koliko ih je obuhvaćeno istragom. Takođe, iz naredbe se javno može zaključiti da su postojali problemi na samoj nadstrešnici i zategama, a koje su propustili da evidentiraju.
Tako se u delu koji se odnosi na Zoricu S. M. i Dušana J, odgovorne za građevinske radove, navodi da su vodili i potpisivali građevinski dnevnik u koji nisu unosili opis radova na fasadi na kojoj se nalazi nadstrešnica.
„Nisu u građevinski dnevnik uneli stanje same nadstrešnice kao konstruktivnog elementa kada je vršeno skidanje prethodnih obloga, što sa gornje strane, što sa ivica, i izrade novog sloja za pad, kao i oslanjanje nove obloge od kaljenog stakla sa aluminijumskom podkonstrukcijom. Zatim u građevinskom dnevniku nije izvršen upis koji obuhvata uklanjanje obloge nadstrešnice i izrade novog sloja za pad, a što je predviđeno arhitektonskim projektom, te tako nije utvrđeno da sloj nearmiranog betona nije uklonjen i dodat novi sloj za pad i hidroizolacija, kao i da postoje nedostaci na mestu spoja zatege i testeraste krovne konstrukcije u vidu otpalog maltera, betona i dr, koje okolnosti bi ukazivale na nedostatak u ovom delu konstrukcije“, navodi se u naredbi i dodaje:
„Niti su obišli i pregledali objekat kako bi uočili nedostatak u delu konstrukcije i potreba za detaljnijim pregledom koji zahteva dalje intervencije, kao što je spoj zatega sa krovnim konstrukcijama koji je krpljen, usled čega nije ni uneto u građevinski dnevnik da su mesta oko zatega krpljena malterom, a koji nedostatak u delu konstrukcije se mogao uočiti prilikom vršenje ovih radova“.
Takođe, osumnjičeni Marina G. i Dejan T, koji su bili nadzorni organ, nisu sprovela nadzor i utvrdili da sloj armiranog betona na nadstrešnici nije uklonjen, a da je dodat novi sloj, što je povećalo opterećenje ove konstrukcije. Niti su osumnjičeni uneli u izveštaje da se prilikom bojenja krovne konstrukcije, mesta oko zatega nadstrešnice krpe malterom.
Inženjer Zoran Đajić, koji je bio angažovan na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, ukazuje na važnost unošenja ovih podataka u građevinske knjige.
„Građevinski dnevnik ili građevinske knjige su ključni dokumenti bez kojih ne može ništa da se radi, svaka firma koja radi, upisuje u građevinski dnevnik šta su sve tokom dana radili. Da ne kažem da mora da se upiše i da li je padala kiša, kakvi su bili uslovi i tako dalje“, kaže za Nova.rs Zoran Đajić, koji je svojevremeno ukazivao na probleme vezane za nadstrešnicu u Novom Sadu, a po kojima nadležni nisu postupili.
Đajić ukazuje na važnost građevinskog dnevnika.
„Građevinski dnevnik je formular koji mora da se vodi svaki dan i koji potpisuje nadzor. Po našem zakonu, ukoliko se nadzor tri dana ne pojavi na gradilištu, onda se smatra da je odobrio upis u građevinski dnevnik. U građevinskom dnevniku izvođač upisuje šta je radio tokom dana, a na kraju radnog vremena, nadzor piše da li su ti radovi urađeni kako treba, svoje primedbe, naredbe ili, ukoliko smatra da je sve u redu, isti potpiše. To je ključni dokument, gde se upisuje koliko je izvršilaca radilo, koja mehanizacije i slično. Na osnovu građevinskog dnevnika, odnosno na kraju svakog meseca, izvođač radova na osnovu potpisanih dnevnika, izdaje list građevinske knjige, a to je finansijski zahtev za isplatu izvedenih radova“, ističe naš sagovornik.
Zoran Đajić za Nova.rs ističe da su tri dokumenta ključna.
„Tri dokumenta koja nama govore ko je nešto radio, šta je radio, ko je kriv, su građevinski dnevnik, list građevinske knjige i međusobni ugovori između izvođača i podizvođača i na kraju, u ovom slučaju, CRIC-a (China Railway International Co. Ltd) i države“, kaže Đajić.
Upitali smo ga i za navode iz naredbe u kojima se navodi da je malter oko zatega nadstrešnice padao, da je krpljen, te da niko to nije prijavio, niti upisao u građevinski dnevnik.
„To znači da je neko od svedoka to izjavio, što je jako dobro. Ako to nije bilo upisano, direktno krivičnu odgovornost snosi nadzor, a naravno snosi i izvođač koji nije radio kako treba.
To je ono što sam ja tražio još februara da se neke stvaro urade ispred nadstrešnice, koje su važne, a nisu. Činjenica je da nadzor nije radio svoj posao, ali krivičnu odgovornost snosi istovremeno i nadzor i izvođač radova“, ističe stručnjak.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare