8
Konvertit Miloš Žujović (25) ubijen je prilikom napada na izraelsku ambasadu pošto je pre toga ranio žandarma Miloša Jevremovića koji je čuvao diplomatsko predstavništvo. Žujović je od Miloša postao Salahudin, kada je primio islam, ali je problem što se priklonio ekstremnom delu vahabizmu. Istraga treba da utvrdi kako je mladić iz Male Vrbice kraj Mladenovca postao džihadistam, spreman da se žrtvuje za neki "viši cilj", a proteklih godina među ekstremistima sve češće je uočen trend da ljude vrbuju u svoje redove preko društvenih mreža, odnosno interneta.
Srbija je postala pozornica svetskog sukoba ekstremnih islamista i Izraela, kada je Žujović iz samostrela teško ranio žandarma, a potom stradao nakon što je ranjeni pripadnik MUP Srbije uzvratio vatru. Taj teroristički čin osudili su velikodostojnici Islamske zajednice Srbije, ali i mnogi građani islamske veroispovesti, a pitanje koje se postavlja je kako je Žujović, čije novo ime Salahudin znači blago vere, uopšte došao u dodir sa ekstremnim islamistima.
Pročitajte još:
8
16
20
Policajci su uhapsili još jednu osobu koja se sumnjiči za terorističko udruživanje, takođe konvertita, Igora Despotovića, koji je bio na vezi sa Žujovićem. Istražni organi sumnjaju da je upravo Despotović bio administrator nekih grupa na društvenim mrežama koje su propagirale ekstremističke ideje i veličale Islamsku državu (ISIS). Despotović i Žujović su bili u kontaktu a verovatno je Despotović i indoktrinirao Žujovića i uvukao ga u ekstremističke vode. Policija se nije oglasila da li ima još uhapšenih u Beogradu, a takođe istražuje i vezu sa ekstremnim vahabistima u Novom Pazaru, gde je Žujović živeo jedno vreme i pretresen je stan Senada Ramovića Becana, osuđivanog islamističkog ekstremiste.
Sam Despotović je već osuđivan zbog širenja verske, rasne i nacionalne mržnje, iako Žujovićev vršnjak i ima 25 godina, već ima duži staž kao ekstremista. Navodno je već 2017. godine došao u dodir sa ekstremistima. Prilikom prvog hapšenja, policija je kod njega pronašla propagandni materijal ISIS-a, a navodno je održavao veze sa pripadnicima te ekstremističke organizacije sa Bliskog Istoka, ali i iz Zapadne Evrope. Između ostalog, Despotović je propagirao da treba izvršiti napad nervnim gasom na nemuslimane, a po svemu sudeći, on je u dodir sa ekstremističkim grupama došao putem Interneta, zapravo putem društvenih mreža.
Upravo je moderna tehnologija, odnosno internet i društvene mreže, omogućila ekstremistima svih orijentacija, od neonacista i rasista, preko hrišćanskih fundamentalista do islamista ISIS-a dodir sa „širokim narodnim masama“ i, praktično, neograničenu i skoro neometanu mogućnost regrutovanja novih članova. Velika prednost interneta je što za indoktrinaciju nije potreban susret „licem u lice“, već se sve može obaviti preko tastature. Mnogi mladi, pogotovo oni ranjivi i labilni, lako mogu postati žrtve ekstremističkih grupa, u slučaju Despotovića i Žujovića, islamista.
Pročitajte još:
15
3
14
Prilikom svog nedavnog predavanju na beogradskom Institutu za nacionalnu i međunarodnu bezbednost, jedan od vodećih italijanskih stručnjaka iz oblasti bezbednosti, profesor Marko Lombardi naglasio je da je upravo indoktrinacija preko društvenih mreža i vrbovanje takvih ljudi za terorističke akcije, nova opasnost koja vreba.
Po njegovim rečima, ekstremističke grupe svih boja targetiraju upravo mlade željne promena ili avanture, razočarane u sistem i zloupotrebljavaju ih u svoje svrhe. Žrtve čak ne moraju da budu ni ideološki indoktrinirane, a u organizaciju ih uvode polako i suptilno, najčešće preko foruma na internetu, gde osim „ispiranja mozga“ i uvođenja u određenu ideologiju, mogu, na kraju da dobiju i konkretan savet kako napasti, koju metu napasti, kako napraviti eksplozivnu napravu. Svim policijama sveta je teško da uđu u trag i spreče svaki teroristički napad, pogotovo kada su u pitanju „usamljeni vukovi“ (lone wolf), kako ih često nazivaju u zapadnim medijima. Reč je o pojedincima koji samo fizički nisu deo veće grupe.
„Ekstremističke organizacije, svih boja, preko društvenih mreža regrutuju, pre svega, pojedince koji su skloni nasilju. Njih prepoznaju i stupaju sa njima u kontakt, a onda to nasilje kojem su takvi ljudi skloni, dobija opravdanje u nekom „višem cilju“ i to je način delovanja. Ipak, pitanje je da li je izraz „usamljeni vuk“ dobar ili služi samo kao opravdanje za neuspehe, jer su i ti pojedinci naslonjeni na društvene mreže iza kojih stoje ozbiljne ekstremističke organizacije. Paradoks je što će se takvi ljudi, pre svega mladi skloni nasilju, prikloniti prvoj ekstremističkoj organizaciji na koju naiđu, od ekstremno desnih do islamističkih“, objašnjava profesor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost Darko Trifunović.
Po rečima Trifunovića, ovo nije prvi teroristički akt ili plan za teroristički napad na teritoriji Srbije. Upravo je Senad Ramović bio deo grupe koja je 2007. pohapšena, a kasnije osuđena zbog planiranja napada na muftiju Muamera Zukorlića.
„Čini se da poslednjih 30 godina upravo Islamska zajednica Srbije vodi najveću borbu protiv ekstremnih vehabija. Treba imati u vidu da ni svi pripadnici vehabitskog pokreta nisu isti, postoje oni koji se odriču nasilja, ali tu je i ova, manja grupa, koja pribegava nasilju i terorizmu“, objašnjava Trifunović.
Sa druge strane, po rečima profesora Marka Lombardija, jedan od načina za borbu protiv ekstremizma na internetu je ubacivanje u te grupe pomoću „avatara“, osoba sa lažnim identitetom koji stupaju u redovnu komunikaciju sa ostalim članovima grupe i prikuplja informacije izunutra. Na taj način je u Italiji sprečeno nekoliko terorističkih akcija, a neki od ubačenih agenata steklo su toliko poverenje korisnika da im je ponuđeno da budu administratori u grupama.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je izjavio, u jednom od obraćanja javnosti posle napada na izraelsku ambasadu, da je Salahudin Žujović bio praćen, da je prvo otišao do sinagoge, a potom se uputio ka izraelskoj ambasadi, a da ga je policija, prilikom praćenja, „izgubila“.
BONUS VIDEO: Hapšenje osumnjičenog islamiste Igora Despotovića