0
Slučaj dvogodišnje devojčice iz Zemuna koja je u svoj kući doživela strujni udar kada se uhvatila za kabl od punjača mobilnog telefona pokrenuo je polemike o strujnim udarima u domaćinstvima. Nepažnja prilikom uključenog bojlera, grejalice ili neispravna i dotrajala električna instalacija su česti uzroci nesreća. Međutim, tu su i druge opasnosti koje ne moraju nužno da budu vezane za struju, a koje dovode do teških povreda, pa i smrtnog ishoda.
Šta predstavlja najveću opasnost u kući? Prema mišljenju električara, to je na prvom mestu bojler, pa električni šporet, ali i svi uređaji koji su od metala. Ipak, čini se da ta opasnost, kažu stručnjaci, može da se anulira postavkom „Fidove sklopke“
„On je ugrađena na svako električno brojilo u kući, ali ne bi bio loše s vremena na vreme da se proveri njigova ispravnost. Ako je ‘Findlerova kopka’ ispravna, opasnost po život u kući svedena je na minimum, a ključ je, osim nje, u ispravnom uzemljenju. Dobro je s vremena na vreme te dve stvari proveriti, što većina ljudi ne radi dok se ne desi problem“, kaže za Nova.rs električar sa dugogodišnjim iskustvom, koji nije želeo da mu se spominje ime.
Prema njegovim rečima, u kući je važno obratit pažnju i na bojler i grejač.
„On kad izgori to nije problem, ali nekad može da se desi da grejač izgori i da iz njega procuri struja u vodu. U kupatilu je sve metalno, a voda je odličan provodnik i praktično ljudi ostaju bez mogućnosti za spas. Bez obzira na to koliko ‘Fidova sklopka’ štiti ili ne štiti, preporučljivo je ugasiti bojler pri tuširanju i korišćenju“, dodaje on.
Pročitajte i:
Na pitanje kako postupati sa punjačima za mobilne telefone, s obzirom na to da ih ljudi obično ostavljaju uključene i kad se uređaji ne pune, on iz svog iskustva kaže da su retki slučajevi da će se nešto loše desiti. Ali se dešava. Poruka je da punjač ne treba ostavljati uključen u struju, jer „trafo“, koji u njemu radi, troši struju bespotrebno, a nekad zna da se pregreje i, u krajnjoj linji, zapali.
Kod ostalih kućnih aparata, kako kaže, opasnost najviše vreba od kabla prilikom motanja, koje, ukoliko je nepravilno, može dovesti do pucanja kabla, pa je zato bitno da se pusti malo kabla da ide pravolinijski do 10 centimetara.
Posebnu opasnost predstavljaju i stari šporeti, koji su za razliku od indukcionih ploča veliki potrošači, posebno oni sa plotnom. Kod njih najveći problem mogu izazvati neispravni grejači, pa kad se dodirne neka metalna posuda, dolazi do strujnog udara i prolaska struje kroz telo koje grči mišiće, a ako ruka ostane na metalnoj posudi, u tom trenutku može doći i do fatalnog ishoda.
„Za grejanje je najkvalitenije korisiti TA peć, ne uljane radijatore, niti kvarcne. TA peć je najzahvalnija jer brzo greje i dugo traje. Kod nje obično izgori neki kabl. Ne treba sedati na nju nikako. TA peć je najbolja i treba više razmišljati i o vebasto klimama i koje su velike štedište, dodaje on u razgovoru za Nova.rs.
A kako su se opasnosti u kući odrazile na medicinsku statistiku i koje su to učestale povrede u kući pitali smo ortopeda, koji, takođe, nije želeo da mu pominjemo ime.
Prema njegovim rečima, oni koji dolaze u ambulantu sa povredama i prelomima su uglavnom stariji ljudi, koji retko izlaze iz kuće.
„Postoji procenat ljudi koji dolaze u ambulantu zbog padova u kući, ali ne zato što je kuća opasna, nego zato što oni tu borave. Posebni parametri koji bi mogli da se povežu sa boravkom u kući su, recimo, razni kablovi koji su razvučeni po podu, tepisi, klizave površine, saplitanje o kućne ljubimce, padovi u kadi, u kupatilu… To su faktori koji se tiču samog stanovanja. Drugi niz faktora je vezan za same ljude. Postoje stanja i bolesti kod kojih je češći pad kao što su razni neurološki problemi u igri, zbog kojih ljudi imaju poremećaj ravnoteže, ortostatsku hipotenziju. To je poremećaj kad dugo ležite, pa ljudi koji naglo ustanu imaju pad pritiska, pa postoji mogućnost da padnu. Ima još jedan značajni faktor, a to je svetlost. Postoji određeni broj ljudi koji nose naočare, pa su one metar, dva na stočiću, pa slaba osvetljenost, pa je neko pomerio omiljenu fotelju, stolicu, neki komad nameštaja, stavio slučajne papuče, kabl – i on padne“, dodaje on.
Prema njegovim rečima, što se tiče vrsta povreda koje se odnose na padove i povrede u kući, ortoped kaže:
„Jedan deo su blagi uboji, kontuzije, distorzije i iskrenuće zlobova. A postoje i ozbiljne povrede poput preloma kuka koje se mogu dobiti padom kad se ljudi okliznu. U starijoj starosnoj dobi otpornost kuka nije najbolja, pa prilikom jakog udarca dolazi do preloma. Ruke se lome češće kod mlađih, a kod starijih se dešava, prelom glavnog okrajka ramene kosti, prelom zgloba ramena, što bismo mogli da pripišemo padovima u stanu. Ima i drugih preloma, ali oni nisu česti u stanu“, zaključuje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare