13
Knjiga pod imenom "Služba", koju je objavio nekadašnji zamenik direktora Bezbednosno informativne agencije Goran Živaljević, ponovo je ustalasala javnost zbog već ranije spominjanog slučaja da je tadašnji vojni ataše Željko Petković znao da se sprema atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića i da mu je osoba sa kojom se sastao 11. marta rekla da će Đinđić biti ubijen.
“Makedonska služba nam dostavlja nenapisani podatak, nego snimak prisluškivanog telefonskog razgovora našeg vojnog atašea u Skoplju od 12. marta, kome žena javlja da je premijer ubijen, na šta on spontano odgovara “To mi je juče najavio ovaj što sam se video sa njim”. Istragu ovog traga preuzimaju vojne službe bezbednosti, jer je sve vezano za vojnog atašea, realno, njihov posao. Nikada do danas nisam saznao ko je našem vojnom atašeu u Skplju najavio 11.marta 2003. godine da će premijer Đinđić sutradan biti ubijen.”, piše Živaljević i time je ponovo otvorio pitanje šta je o atentatu na premijera znala vojska.
Inače ime vojnog atašea u Skoplju koga su Makednoci prisluškivali, Željka Petkovića, spominjalo se nekoliko puta na temu istrage o tome zašto je ubijen Zoran Đinđić, a o tome u tekstu „Neistražena odgovornost i uloga službi!“ pisao je i Insajder koji je 2016 doneo veliki tekst o tome, a poseban deo zauzima i šta je o pripremama za atentat znala i vojna služba bezbednosti, koja je ćutala o tome.
„U izveštaju BIA dostavljenom Vladi na dan ubistva premijera navodi se, između ostalog, da su pojedini oficiri slavili ubistvo premijera na javnom mestu.
Pored toga, u toku „Sablje“, makedonska služba je Srbiji ustupila podatke o prisluškivanju srpskog vojnog atašea u Skoplju.
Prema prisluškivanim razgovorima, ispostavilo se da je Željko Petković čuo od svoje supruge da je Đinđić ubijen i da je tada prokomentarisao: „Juče mi je čovek rekao da će se to desiti“.
Ovi podaci su predati Vojsci, ali istraga nikada nije krenula u tom pravcu.
Načelnik Vojne službe bezbednosti u vreme ubistva premijera bio je Aco Tomić. Tomić je uhapšen u akciji „Sablja“, protiv njega je bila podignuta čak i optužnica, ali je tužilaštvo od nje odustalo dolaskom DSS-a na vlast 2004. godine. Nadležni istražni organi ignorisali su činjenicu da je Tomiću dok je bio u zatvoru, lider DSS-a Vojislav Koštunica pismom poručio: „Ćuti i izdrži“.
Tek 2011. godine, na osnovu krivične prijave koju je u ime majke i sestre ubijenog premijera podneo advokat Srđa Popović, tužilaštvo je pokrenulo novi postupak o pobuni Jedinice za specijalne operacije. Tužilac Miljko Radisavljević rekao je tada da je pobuna koja se dogodila 2001. bila uvod za ubistvo 2003. godine i najavio da će u postupku o pobuni biti saslušan i tadašnji predsednik savezne države Vojislav Koštunica i načelnik vojne službe Aco Tomić.
Koštunica je održao istog dana vanrednu konferenciju za novinare i poručio da se neće odazvati pozivu suda jer, kako je naglasio, nema nikakve veze sa ubistvom premijera Srbije. Ocenio je to represijom vlasti, iako su pre toga saslušani predstavnici Đinđićeve vlade.
Godinu dana kasnije tužilac je saopštio da je istraga završena i da nema dokaza koji bi ukazali na potrebu da se o pobuni JSO uopšte i saslušaju Koštunica i Tomić.
Na suđenju za ubistvo premijera gde je pozvan kao svedok, Aco Tomić je negirao da se sastao sa Ulemekom u vreme pobune JSO, ali je tada potvrdio da se sa bivšim kompandantom JSO-a Miloradom Ulemekom i vođom „zemunskog klana“ Dušanom Spasojevićem sreo 2002. godine i da je tom prilikom od njih na poklon dobio mobilni telefon. Za Ulemeka i Spasojevića se kasnije ispostavilo da su među glavnim izvršiocima ubistva premijera.
Zajedno sa Tomićem u akciji „Sablja“ uhapšen je i tadašnji savetnik za bezbednost Vojislava Koštunice, Rade Bulatović. I Tomić i Bulatović proveli su po tri meseca u pritvoru. Bulatović je zbog zadržavanja u pritvoru od države naplatio 667.000 dinara odštete, a posle dolaska Vojislava Koštunice na vlast postao je direktor Bezbednosno-informativne agencije.
Koraćeva komisija pokušala je da preko podataka vojne službe rasvetli kako je došlo do ubistva premijera Srbije, pa je tako od vojne bezbednosti tražila informaciju da li je ta služba imala dosije o premijeru Đinđiću, ali je iz službe stigao izričit negativan odgovor. Na tome se sve završilo, a dokazi o mogućoj umešanosti pojedinaca iz te službe nikada nisu razmatrani pred sudom“.
Autor: Insajder
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare