10
Srbin Nemanja Radovanović (21) i Rumun Tomas Sabo (26) optuženi su u Sjedinjenim Američkim Državama da su slali lažne dojave policiji koja bi potom odlazila na date adrese i sprovodila policijske akcije. Ovakva vrsta lažnog prijavljivanja se naziva "svating" (po jedinici SWAT), postala je popularna u SAD sredinom dvehiljaditih i za cilj ima uznemiravanje žrtava.
Nemanja Radovanović i Tomas Sabo suočavaju se sa teškim optužbama u Vašingonu – terete se da su na adrese 101 žrtve, uključujući i 61 člana američkog zvaničnika, slali lažne dojave o izvršenju ozbiljnih krivičnih dela, tvrdeći da su se u njihovim kućama dogodila teška ubistva, otmice, talačke krize, da su postavljeni eksplozivi koji će biti aktivirani i slično. Na meti su im se, osim američkih političara, našle i verske organizacije, firme, univerziteti, Kapitol i druge institucije.
Istražitelji u optužnici navode da su se Radovanović i Sabo koristili različitim metodama kako bi došli do adresa svojih žrtava, ali i kako bi sakrili svoje identitete. Zbog toga su telefonirali putem onlajn telefonskog servisa Google Voice, a poruke su razmenjivali u sobama za ćaskanje koje je moderirao optuženi Sabo, u kojima su koristili tajne nadimke.
Pojam „svating“ počeo je da se pojavljuje sredinom dvehiljaditih godina kada su igrači video igara, posebno oni koji se uživo snimaju dok igraju igrice, počeli da uzimaju lične podatke protivnika, poput njihove adrese stanovanja. Nakon toga su slali telefonske prijave lokalnim policijama o zločinu koji se navodno dogodio upravo na toj adresi. Potom bi se na vratima žrtve potpuno iznenada pojavio do zuba naoružan policijski tim.
„Svateri“, kako se nazivaju osobe koje šalju ovakve prijave, lažno će dojaviti policiji velike događaje poput pretnje bombama, talačke krize, ubistva, a sve kako bi izazvali što opsežniju i veću policijsku akciju.
Iako na prvi pogled deluje bezazleno i nastale su kao šala, posebno među gejmerima koji bi preko uživo prenosa mogli da prate akciju policije na adresi osobe koje su prijavile, ova praksa je odavno izašla iz gejmerskih okvira, pa su se mnoge poznate ličnosti suočavale sa ovim problemom. Takođe, upad naoružanog tima specijalaca u nečiji dom je veoma uznemirujuće, a postoje slučajevi kada su se ovakve akcije završavale fatalno.
Možda i najpoznatiji primer „svatinga“ jeste slučaj kada je Tajler Baris iz Los Anđelesa lažno optužio Endrua Finča u Kanzasu 2017. godine. Beris je uputio lažnu prijavu hitnoj službi, prijavivši Finča da je ubio člana porodice i da dvoje ljudi drži kao taoce. Policija je upala u Finčovu kuću i upucala ga. Beris je uhapšen i osuđen na 20 godina zatvora.
U avgustu 2020. godine, dom aktivistkinje organizacije Black Lives Matter (BLM) Melina Abdulah opkolila je policija iz Los Anđelesa. Suosnivačica ovog pokreta je uživo prenosila kako je izgledala akcija policije koja ju je opkolila. Ubrzo se ispostavilo da je incident bio „svating“ napad i da je osoba prijavila da se u kući događa talačka kriza.
Ukrajinski haker Sergeh Vovnenko je 2013. godine poslao heroin na kućnu adresu blogera o sajber bezbednosti Brajana Krebsa preko sajta Silk Road na „dark vebu“ i američke poštanske službe. Haker je pokušao da „namesti“ hapšenje blogera zbog posedovanja droge tako što je, nakon što je poslao drogu, pozvao policiju i prijavio da su narkotici na njegovoj adresi. Međutim, plan hakera je propao, a on je kasnije osuđen na 41 mesec zatvora.
Podsticanje ovakvih akcija i lažno prijavljivanje je nezakonito u SAD, a te slučajeve istražuje Federalni istražni biro (FBI) u saradni sa drugim organima za sprovođenje zakona. O tome koliko je problem ozbiljan u SAD govori i podatak bivšeg specijalnog agenta FBI koji je otkrio da su se slučajevi „svatinga“ udvostručili sa 400 u 2011. godini, na preko 1.000 u 2019. godini. U borbi sa ovim rastućim problemom, američka vlada je izricala stroge kazne, među kojima je i doživotni zatvor, svima koji su uhvaćeni u „svatingu“.
Bonus video: Hapšenje osumljičenih za lažne dojave o bombama u školama
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
