48
Nakon rušenja nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je 14 ljudi poginulo, a za živote troje teško povređenih lekari se još bore, predstavnici vlasti i prorežimskih medija mnogo puta su pomenuli most u Đenovi, pod parolom "dešava se svuda". Ono što nisu pomenuli jeste da je istraga obrušavanja te saobraćajnice u Italiji iznedrila optužnicu protiv 59 okrivljenih.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, koje vodi istragu o rušenju nadstrešnice na Železničkoj stanici u tom gradu, do sada je saslušalo 53 osobe, od kojih je poznat identitet tek dve – bivšeg ministra saobraćaja Gorana Vesića i inženjera geologije i jedno vreme nadzornika na gradilištu u Novom Sadu, Zorana Đajića.
Šta je tužilaštvo potom činilo, ostalo je do danas nejasno, a koliko je poznato, nisu preduzete nikakve mere prema potencijalnim osumnjičenima za smrt 14 i teške povrede 3 osobe i ogromnu materijalnu štetu. I dok javnost u Srbiji danima ne dobija informacije o ovom događaju, vladajuća garnitura, kao jednu od bizarnih paralela sa ovom tragedijom, u više navrata pominje obrušavanje mosta u Đenovi.
Pročitajte još:
48
6
7
Ono što je Novi Sad i Srbiju pogodilo 1. novembra, Đenovu i Italiju je zadesilo 14. avgusta 2018. godine, kada se urušio most Morandi, kog pominju glasnogovornici vlasti. Tada su poginule 43 osobe. Zvuči neverovatno, ali postoje neke sličnosti u ova dva događaja i sa te strane su predstavnici režima u pravu.
Naime, most Morandi izgrađen je između 1963. i 1967. u isto vreme kada je izgrađena i Železnička stanica Novi Sad (1964). I u jednom i u drugom slučaju popustile su noseći elementi – u slučaju Novog Sada, prema prvim procenama ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, ankeri koji su držali nadstrešnicu, a u slučaju Morandi mosta stub broj 9, koji je držao deo građevine. Dačić je nagovestio, a drugi u odjeku preneli da je uzrok nesreće korozija koja je „nagrizla“ ankere i tako ih oslabila. Upravo se korozija pominje i kao uzrok rušenja mosta u Đenovi.
Ali, sličnosti se tu uglavnom završavaju, a počinju bitne razlike. Naime, Železnička stanica se urušila nakon višegodišnje rekonstrukcije koju je Srbija platila ukupno 65 miliona evra, dok se most Morandi urušio, najverovatnije, usled neodržavanja. Italijanski mediji su došli do podatka da je za održavanje tog mosta za 19 godina utrošeno ukupno 488.128 evra. Pored toga, ova dva slučaja imaju još nešto zajedničko – obrise korupcije.
Dok novosadsko tužilaštvo ćuti i javnost još uvek ne zna koje krivično delo ono istražuje, u Italiji to nije slučaj. Višegodišnja istraga završila je optužnicom protiv 59 okrivljenih, koje italijansko tužilaštvo smatra odgovornim za smrt 43 osobe, a među krivičnim delima koje im se stavljaju na teret je i ono najteže: ubistvo iz nehata. Tu su i teško delo protiv opšte sigurnosti, falsifikovanje dokumenata i druga „sitnija“ krivična dela.
Optuženi su funkcioneri ASPI (Autostrade per Italia) čiji bi srpski ekvivalent bio „Putevi Srbije“ i firme SPEA koja je bila zadružena za održavanje objekta, kao i zvaničnici Ministarstva saobraćaja.
Italijansko pravosuđe i javnost ovaj postupak tretiraju kao jedan od „maksiprocesa“ što je naziv za velika suđenja gde su na optuženičkoj klupi članovi organizovanog kriminala, ali i njihovi saučesnici i pomagači iz policije i državnih organa.
Zanimljiv detalj je da je postupajući tužilac u tom predmetu, Masimo Terile, koji je izneo ceo predmet, nedavno otišao u penziju, ali je ostao u postupku kao stručni savetnik sadašnjim tužiocima. Tužilaštvo u ovom postupku ima podršku sadašnjih italijanskih vlasti, pa je tako predsednica Italije Đorđa Meloni izjavila da je previše pitanja ostalo bez odgovora i da se nada da će suđenje biti brzo završeno, a krivici odgovarati.
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs
Poslednji glavni pretres u suđenju održan je 7. novembra. Do sada je održano više od 170 glavnih pretresa, saslušano je više od 320 ljudi, otkucano je više od 16.000 stranica transkipata, saslušano nebrojeno veštaka. Na poslednjem suđenju upravo je svedočio veštak odbrane, koji je izjavio da je korozija stuba broj 9 dovela do tragedije. Kod nas je nešto slično izjavio Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, koji ne bi trebalo da bude zastupnik odbrane eventualnih optuženih.
U Italiji suđenje ide sporo, ali ostaje da se vidi kojim putem će u Srbiji ići sudski postupak za smrt 14 i teške povrede troje ljudi, a već ima nekih, u najmanju ruku čudnih dešavanja vezano za istragu. Nedavno je, gostujući u „Utisku nedelje“ inženjer geologije Zoran Đajić izjavio da je prilikom davanja iskaza u novosadskom tužilaštvu pomenuo i izvođača radova, firmu „Starting“, a da su ga u tužilaštvu „bledo“ pogledali.
„Dobro ste razumeli. Oni nisu uopšte znali za firmu koja je jedan od glavnih izvođača radova i to u trenutku kada su izjavili da su već oduzeli svu dokumentaciju. Nemoguće je da se ta firma nigde nije pominjala, a oni su, navodno, uzeli svu dokumentaciju i od Zavoda za zaštitu spomenika kulture, od investitora i od drugih firmi i institucija koje su povezane sa rekonstrukcijom zgrade Železničke stanice“, kaže Zoran Đajić koji je, inače, bio u trećoj grupi pozvanih svedoka.
Iako javnosti trenutno nije poznato šta je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu do sada preduzelo, o detaljima je po svemu sudeći obavešten niko drugi do predsednik Aleksandar Vučić koji je pre nekoliko dana izjavio da je čitao dokumentaciju na 1.000 strana.
Portalu Nova.rs ni danas nije odgovoreno na pitanja koliko ljudi je saslušano, u kom svojstvu su saslušani, da li su prema nekima od saslušanih predložene neke mere, kao što su pritvor, kućni pritvor, zabrana napuštanja boravišta ili oduzimanje putnih isprava. Nije poznato ni šta zapravo istražuje tužilaštvo, za koja krivična dela postoje osnovi sumnje.
BONUS VIDEO: Železnička stanica u Novom Sadu nakon uklanjanja ostataka nadstrešnice
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare