3
Prema istraživanju organizacije ENACT, Srbija zauzima treće mesto u Evropi po indeksu organizovanog kriminala, od 6,22 odsto, ali alarmantan je i drugi podatak, da prema indeksu otpornosti prema organizovanom kriminalu, Srbija je 36. na "starom kontinentu". Kada se ova dva podatka ukrste, dobija se poražavajuća slika današnje Srbije, a iz velikog istraživanja može se zaključiti i da nema oblasti organizovanog kriminala u kojoj naša zemlja nije zastupljena, a u nekima čak i prednjači.
ENACT je organizacija koja se bavi borbom protiv organizovanog kriminala kojoj podršku daju EU i SAD, a u detaljnom izveštaju koji obuhvata ceo svet, detaljno su izneti svi podaci koji utiču na indeks organizovanog kriminala. Ispred Srbije su u Evropi samo Rusija na prvom i Ukrajina na drugom mestu, dve zemlje koje su u ratu, a Srbija deli treće mesto sa Italijom, ali je italijanski indeks otpornosti prema organizovanom kriminalu mnogo veći od srpskog. Prema tom izveštaju, kriminalne organizacije sa teritorije Srbije igraju bitnu ulogu u svim mogućim vidovima kriminala. Srbija je iznad evropskog proseka indeksa organizovanog kriminala koji je 4,74 dok je u Srbiji 6,22, ali dok je otpornost na organizovani kriminal u Evropi 6,27 u Srbiji je daleko ispod, 4,96 i to su poražavajući podaci za našu zemlju.
Pročitajte još:
3
0
19
Izveštaj je porazan po Srbiju, a u njemu se konstatuju i direktni kontakti visokorangiranih političara i državnih činovnika sa kriminalnim organizacijama i sa grupama ekstremnih navijačkih grupa.
Kriminalci povezani sa državom i kriminalne grupe šire kontrolu nad privatnim i društvenim sektorom. Pojedini visoko rangirani političari su povezani sa ekstremnim navijačkim grupama od kojih dobijaju podršku i zaštitu, a zauzvrat im omogućuju ilegalne aktivnosti. Državni zvaničnici su takođe povezani i sa „kriminalom belih kragni“ što je izraz za korupciju i finansijski kriminal, naročito pri javnim radovima. Kriminalne grupe su široko raširene i održavaju političke kontakte koji im omogućavaju čvrstu kontrolu nad ilegalnim tržištem.
Kriminalne grupe, koje funkcionišu poput mafije, uživaju zaštitu političkih figura koji ih koriste kao produženu ruku države u kontroli privatnog sektora. Njihovi članovi se redovno regrutuju iz huliganskih redova. Atmosfera nekažnjivosti omogućava srpskim kriminalnim grupama da budu umešane u trgovinu drogom i oružjem na lokalnom, ali i transnacionalnom nivou bez ozbiljnijih posledica. Njihovi profiti su takvi da su investirali značajne sume u legalne tokove.
Veza između kriminalaca i političara u Srbiji širi se i na kontrolu medija, poslove privatizacije i javnih nabavki, što kriminalce čini skoro nedodirljivim, navodi se u izveštaju.
Najveći privatne firme su uglavnom pod kontrolom osoba povezanih sa visokopozicioniranim političarima. Ove firme su obično umešane u finansijski kriminal, naročito prilikom korupcije u izvođenju javnih radova. Firme koje nisu pod direktnom kontrolom su predmet stalnih pretnji i zastašivanja, ali i upotrebe državnih resursa protiv njih, kao što su inspekcije.
Iz izveštaja se vidi da je organizovani kriminal ušao u sve pore srpskog društva i države, i da nema oblasti organizovanog kriminala a da u njoj nema kriminalnih organizacija iz Srbije, koje su povezane sa državnim funkcionerima i političarima.
U trgovini ljudskim bićima Srbije je mesto poreklo žrtava, tranzitno područje, ali i odredište žrtava. Žene i deca su žrtve trgovine ljudima radi seksualne eksploatacije, a takođe postoje i ugovoreni dečji brakovi. Žrtve trgovine ljudskim bićima su i muškarci, koji uglavnom završavaju kao radna snaga u građevinskoj industriji, navodi se u izveštaju.
Strani radnici, uglavnom iz Vijetnama i Indije često postaju robovska radna snaga u Srbiji. Seksualno iskorišćavanje ljudi, naročito dece, preko interneta je takođe jedan od raširenih oblika sajber (visokotehnološkog ) kriminala u Srbiji.
Švercovanje migranata je dugoročan posao u Srbiji, jer se naša zemlja nalazi na takozvanoj Balkanskoj ruti, koju koriste šverceri mnogih roba, pa i šverceri ljudi. Veliki broj migranata doveo je i do pojave brojnih organizovanih kriminalnih grupa koje se bave njihovim transportom, pa je došlo i do oružanih sukoba između bandi krijumčara ljudi.
Iznude i reketiranje je široko raširena pojava, ali potcenjena u Srbiji.
Uobičajeno je i zelenašnje, kada se ljudima u finansijskim teškoćama pozajmljuje novac uz visoke kamate. U mnogim slučajevima, takozvane huliganske kriminalne grupe (ekstremni navijači) rade kao obezbeđenje i na taj način reketiraju restorane i klubove, uzimajući novac za zaštitu. Žrtve uglavnom ne prijavljuju te slučajeve nadležnima u strahu od odmazde i većina tih slučajeva ostaje neprijavljena.
U izveštaju se takođe navodi da je poslednjih godina drastično porasla ilegalna seča šuma. Ilegalna seča šuma se često odvija u šumama pod državnom kontrolom, što je povezano sa korupcijom zvaničnika koji bi trebalo da se bore protiv ilegalne seče šuma. Zvuči neverovatno, ali organizovani kriminal se umešao i u krivolov, pa su tako ugrožene i zaštićene vrste ptica, ali razvija se i trgovina egzotičnim životinjama koje se uvoze i distribuiraju preko Srbije. Zanimlijvo je da se u ovom delu izveštaja doslovce piše i da „Nedozvoljeni projekti rudarenja litijuma, kao i nelegalno iskopavanje peska i šljunka su takođe za brigu„.
U delu koji se tiče trgovine drogom, navodi se i da nema te vrste narkotika gde organizovane kriminalne grupe iz Srbije nisu u samom vrhu. Heroin i dalje ostaje jedna od najprofitabilnijih vrsta droge za srpske kriminalce. Šverc te vrste narkotika ide preko Srbije sa Istoka na Zapad, u njega je umešano nekoliko kriminalnih grupa a postoji i saradnja sa kriminalnim grupama iz Srbije sa drugim organizacijama takvog tipa u okruženju.
Srbija je i zemlja odredišta i tranzita za kokain, a srpsko-crnogorske kriminalne grupe direktno uvoze kokain iz Južne Amerike i distribuiraju ga po Zapadnoj Evropi. Potrošnja kokaina u Srbiji je u porastu.
Marihuana je najraširenija droga u Srbiji, ali naša zemlja nije samo tržište, već i izvoznik droge u zemlje u okruženju i u Zapadnoj Evropi, a u izveštaju se konstatuje da je u porastu gajenje marihaune u zatvorenim objektima u veštačkim uslovima.
Srbija je uz Bugarsku glavni izvor sintetičkih droga u Istočnoj Evropi.
Amfetamin i druge, nove psihoaktivne supstance, proizvode se u malim laboratorijama u celoj zemlji. Ove droge se uglavnom izvoze u Zapadnu Evropu i susedne zemlje, ali i na Bliski Istok. Ali, takođe raste i domaće tržište prodaje amfetamina.
U poslednje vreme povećan je broj krivičnih dela vezana za sajber kriminal koji targetiraju mala i srednja preduzeća, ali i medije i aktiviste nevladinih organizacija u Srbiji.
Sa druge strane, u indeksu otpornosti prema organizovanom kriminalu, Srbija je daleko ispod evropskog proseka.
Skoro u svim segmentima ocene su slabe, jedina svetla tačka je međunarodna saradnja, gde je indeks 6,5, ali u oblastima kao što su političko vođstvo i vladavina, ocena je tek, 4,5, kod odgovornosti i transparentnosti još niža, samo 4, zaštita žrtava takođe nije na visokom nivou.
BONUS VIDEO: Zaplena kokaina u Beogradu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare