Epidemija koronavirusa i vanredno stanje u državi još uvek, srećom, nisu rezultirali i povećanjem broja prijava za nasilje u porodici, uprkos opravdanom strahu stručnjaka koji su sve vreme upozoravali da bi tako nešto moglo da se dogodi. Da situacija ipak donekle jeste vanredna potvrđuje i podatak da se poslednjih dana na SOS telefone "Sigurne kuće" javljaju mahom muškarci, koji tvrde da trpe nasilje od svojih partnerki, a sa kojima su, zbog svih aktuelnih mera zabrana, prinuđeni da budu neprekidno u zatvorenom prostoru.
Porast broja evidentiranih slučajeva nasilja nad ženama zabeležen je u većini svetskih zemalja nakon proglašenja pandemije koronavirusa, a doprinele su mu najpre mere zaštite koje su vlade svih ovih zemalja donosile u cilju sprečavanja nekontrolisanog širenja zaraze.
Stručnjaci su upozoravli da bi poražavujuća statistika nasilja u porodici mogla da bude zabeležena i u Srbiji, posebno u vreme vrhunca epidemije i sprovođenja najstrožih mera izolacije i zabrana kretanja. Međutim, brojke pokazuju da trenutna situacija još uvek nije u potpunosti usijala SOS telefone „Sigurne kuće“, ali i da se poslednjih nekoliko dana beleže pozivi i prijave, koji se u najmanju ruku mogu opisati kao vanredni.
„Zovu nas muškarci i prijavljuju da su žrtve nasilja u porodici, odnosno da ih zlostavljaju žene. Uglavnom se radi o psihičkom, a ređe i o fizičkom nasilju. Svi oni mahom tvrde da ih žene maltretiraju zbog sopstvenih psihičkih problema, a da zbog trenutne situacije nisu u mogućnosti da se sami sklone, već da moraju sve vreme da provode zajedno. Sve to jeste uzročnik povećanja netrpeljivosti“, ispričala je za portal Nova.rs jedna od psiholoških savetnica koja radi na SOS liniji Sigurne kuće.
Ona je potom objasniila kakvu pomoć mogu pružiti muškarcima koji ih pozivaju.
„Iako su SOS broj, kao i Sigurna kuća prvenstveno namenjeni ženama, muškarce koji nas pozivaju mi takođe saslušamo, ali osim usmenih saveta, drugačiju pomoć ne možemo da im pružimo“ – kaže naša sagovornica.
Na pitanje kojih je konkretno slučajeva zabeleženo najviše od početka vanrednog stanja, ona otkriva da bitnijeg porasta nasilja još uvek nema, ali i da žene jedna druga stvar sad odvraća od traženja njihove pomoći.
„Nedavno smo imali slučaj da je zvala jedna žena,tvrdeći da trpi nasilje od svekrve, muža, ali i svog brata. Tražila je da je primimo u Sigurnu kuću, ali kada smo joj rekli da bi zbog aktuelne epidemije morala da se testirta na koronavirus, nikad se više nije javila“, navela je naša sagovornica.
Ona dodaje da je strah od zaraze upravo jedan od razloga zašto danas potencijalne žrtve izbegavaju kontakt sa Sigurnom kućom.
„Ne žele da budu kolektivu jer se plaše virusa. Čini mi se da je situacija dovela do toga da čak i manje prijavljuju jer ne žele da prolaze kroz testiranje na virus, a potom da budu smeštene negde gde bi bile izloženi većem riziku“, priča naša sagovornica
SOS linija Sigurne kuće je otvorena 24 sata (062 204560), a za svo to vreme, u toku jednog dana, osim muškaraca i žena koje zovu, pojavila se još jedna grupa ljudi.
„Zovu jer im samo treba razgovor, jer psihički ne mogu da podnesu to što su zatvoreni usled epidemije. Pobrkaju lončiće, što se kaže, pa im je potrebna neka vrsta psihijatra. I njih saslušamo, tu smo, jer volimo da pomognemo. Opšte je poznato da svakoj agresiji prethodi ljutnja koja je često indukovana strahom. U ovom trenutku u kojem smo svi kao u kućnom pritvoru mogućnost aktiviranja straha od svega oko nas, odnosno koronavirusa, je daleko veća nego u normalnim okolnosti, pa ljudi lakše „pucaju“.“ kaže ona.