0
Više od polovine lovaca nisu dovoljno obučeni bez obzira na to što je uslov da počnu da se bave ovim hobijem polaganje lovačkog ispita, tvrdi Milan Bogdanović, upravnik lovišta Zaplanje. Za razliku od evropskih zemalja gde se zvanje lovca dobija tek posle ozbiljne obuke, u Srbiji je lovački ispit više forma nego provera realne osposobljenosti za učestvovanje u aktivnostima koje mogu imati i smrtonosne posledice. Učestale nesreće u lovu su posledica baš ovakvog stanja jer manjak obuke u krajnjoj liniji za posledicu ima i nepoštovanje Zakona o divljači i lovstvu i pravilnika Lovačkog saveza Srbije koji propisuju striktna pravila u cilju bezbednosti i lovaca i drugih lica koja se mogu naći na području gde se lovi.
Bogdanović kaže da je stanje obučenosti lovaca katastrofalno, te da mnogi smatraju da je dovoljno staviti pušku na rame i krenuti u šumu ne shvatajući koliki su rizik i za sebe i za duge.
“Skoro 50 odsto lovaca, posebno na jugu Srbije je neobučeno. Nisu zainteresovani za obuku, takva je kultura lova ovde kod nas, možda je gore na severu drugačije, govorim iz iskustva sa našeg područja. Naši lovci su nestručni, to je posledica manjka obuke. U Švedskoj lovci moraju da idu dve godine na školovanje, kod nas se nakon izdavanja dozvole za oružje polaže ispit za rukovanje oružjem pa lovački ispit koji je često samo pro forme. Ja lično ne znam nijednog lovca koji ga nije položio i onda nije nikakvo čudo što se ovakve stvari dešavaju”, ocenjuje Bogdanović.
Objašnjava da zakon i pravilnici Lovačkog saveta predviđaju striktna pravila o ponašanju u lovu čiji je cilj izbegavanje neželjenih posledica u situacijama gde je veći broj naoružanih ljudi na istom prostoru.
“Prvo i osnovno svaki lovac mora da bude obeležen, fluoroscentnom kapom, prslukom, uopšte nekim obeležjem koje se jasno vidi. Zatim, svaki lovac mora da zna šta se kojom municijom lovi, kada se koristi pojedinačno zrno, a kada sačma. Za svaku divljač se zna koja se municija upotrebljava, recimo za divlju svinju uvek se koristi pojedinačno zrno. Zatim, mora se znati gde se lovci nalaze u svakom trenutku, svaka grupa ima svoje zborno mesto, svaki lovac tu dolazi, upisuje se u izveštaj i grupovođa ih raspoređuje. Ne može lovac ako mu je zborno mesto u Gadžinom Hanu da lovi u selu Ličje nego u okviru svog revira”, navodi Bogdanović pravila koja se moraju poštovati u lovu.
Najvažnije je postupanje sa puškom jer, kako ističe, ne sme se pucati napamet.
“Dok lovac ne vidi čistu metu ne treba da pritiska okidač. Pušku ne treba uperivati u druge, kada je lovac u društvu drugih ljudi mora da je isprazni ili da je prelomi na pola. Kada se puška puni, cev mora da bude okrenuta ka zemlji. Ako puška ima optički nišan, on se ne sme koristiti da se njime gleda ni u ljude niti u životinje, za tu svrhu postoji dvogled”, nabraja Bogdanović šta treba činiti da lov ne bi imao neželjene posledice.
Komentarišući to što mnogi lovci vode sa sobom decu, što je 8. januara u okolini Pirota dovelo do teškog ranjavanja trinaestogodišnjaka, upravnik lovišta ističe da je to nedopustivo.
“Deca ne treba da idu u lov, i ja sam išao sa sovjim dedom ali eto kakve posledice mogu biti, to dete u Pirotu je umalo stradalo. Ne isključujem potrebu postojanja lovačkog podmlatka koji bi sa starijim lovcima išao u lov ali zakon treba da definište koliki je minimum godina koji bi te mlade ljude kvalifikovao za učešće u ovim aktivnostima”, zaključuje Bogdanović.
Divljač je bila između lovaca, nedopustivo je tada pucati
Zoran Aleksić, upravnik lovišta „Ponišavlje“ gde je došlo do nesreće koja je umalo života koštala trinaestogodišnjaka smatra da se većina lovaca pridržava propisa.
“Mislim da je manji deo lovaca koji ne poštuje pravila, to je dovelo i do ove nesreće na Vlaškim planinama. Lovac ne sme da puca dok metu jasno ne uoči, u ovoj situaciji divljač je bila između lovaca, te je to bilo nedopustivo. Zbog toga su delovi metka koji su promašili divljač nažalost završili u tom detetu. Propust nije bio samo to, nego taj lovac nije smeo da puca na srnu, jer nije imao dozvolu za to”, objašnjava Aleksić.
Komentarišući lovačke ispite, Aleksić priznaje da ga lovci relativno lako prolaze.
„Pa ako je neko na ivici da položi, dobija dodatna pitanja, ne mora da zna sve nego 70 odsto gradiva. Znate, ima tu nekih pitanja koja nisu od značaja za lov, recimo neka koja se odnose na bolesti životinja i slično, pa naravno da lovac ne mora sve to znati“, navodi Aleksić.
Bonus video: Uviđaj posle ubistva na pumpi u Leskovcu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
