Foto:Privatna arhiva

Krvoproliće koje se prekjuče odigralo u Sremskoj Mitrovici, kada su braća Dejan E. (38) i Nebojša E. (36) ubili dva brata zbog tartufa, otvorilo je temu o "tartuf klanovima" u Srbiji i njihovom surovom načinu poslovanja, pravilima nalik mafijaškim i trovanju pasa zbog najskupljih gljiva na svetu.

Naš sagovornik I. S., koji se ovim poslom bavi deset godina, a koji nije želeo da otkrije svoje puno ime zbog kolega i time sebe dovede u, kako kaže, nezgodnu situaciju, otkrio nam je kako sve funkcioniše.

„Ovim poslom se bavim već deset godina. Poznajem sve ljude koji beru tartufe na teritoriji Srbije i svi su podeljeni u klanove. Tako se „stavlja šapa“ na teritorije i bolje zarađuje“, kaže I. S.

Navodi da se većina drži dogovora, jer u suprotnom može da dođe do problema koji mogu da dovedu i do ubistva kao što je to juče bio slučaj u Sremskoj Mitrovici.

„Drugim tartufarima je strogo zabranjeno da beru na tuđim teritorijama. Ako budu uhvaćeni u većini slučajeva dođe do sukoba“, priča I. S.

On navodi da se tartufari služe mnogim prljavim trikovima u koje spada i trovanje pasa.

„Poznato je da se za potragu tartufa koristi rasa „lagoto romanjolo“, oni su obučeni za pronalaženje ovih gljiva i neretko bivaju otrovani tokom potrage. Naime, dešava se da drugi tartufari izvade gljivu iz zemlje i na mesto gde je bila stave otrov i zakopaju ga. Pošto se i dalje oseća miris pečurke, pas tartufar je nanjuši i otruje se“, kaže I. S.

Dodaje i da se tartufi iz Srbije izvoze u Italiju, a da tržište kod nas nije toliko razvijeno kao u inostranstvu.

Inače, kako tvrde stručnjaci, u Srbiji tartufa ima na oko 250 lokacija. Recimo, prošle godine je u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica, kod Sremske Mitrovice, otkrivena nepoznata vrsta na ovim prostorima. Samo u protekle tri godine u našoj zemlji je pronađeno pet vrsta najskupljih tartufa.

Cena kilograma belog tartufa je 6.000 evra, dok je crni 5.000. Kod nas ne postoje registrovane farme tartufa, jer oni ne mogu da se uzgajaju, a inače ih je najviše na Fruškoj gori. Dozvolu za sakupljanje i promet izdaje Ministarstvo zaštite životne sredine, a registrovanih tartufara ima veoma malo, dok većina radi na crno.

Zašto su tartufi skupi

To su gljive koje rastu ispod zemlje i to samo u određenim područjima. Vade se uz pomoć svinja ili pasa dresiranim samo za tu namenu. Upravo zbog teške dostupnosti i nemogućnosti da se veštački uzgoji, tartuf je je veoma cenjena namirnica u gastronomiji. Postoje stotine vrsta tartufa od kojih je svega desetak jestivo,  a cena im varira. Uglavnom rastu u šumama širom Evrope, a u poslednje vreme pronalaze se u Oregonu i Australiji.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar