Foto: Irfan Ličina

Rezultati policijske akcije "Sablja" koja je usledila nakon ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. često su osporavani, po jednima to je bio najjači udarac organiovanom kriminalu u Srbiji, po drugima je to bila demonstracija sile i neselektivnih hapšenja. Ono što je sigurno, "Sablja" je pokosila više od 11.000 ljudi.

zorTog 12. marta mnoge ljude u Srbiji, naročito u Beogradu, iznenadilo je prisustvo velikog broja žandarma na ulicama, pored svakog važnijeg objekta i veće raskrsnice, stajali su kao kipovi, u punoj ratnoj opremi, sa kamuflažnim mrežicama preko lica.

Pročitajte još:

Na sve strane po ulicama su jurili policijski automobili, a već za nekoliko sati do svih je doprla vest da je ubijen premijer Srbije Zoran Đinđić i da je proglašeno vanredno stanje.

Zoran Đinđić Foto: EPA PHOTO EPA/SASA STANKOVIC

Država je, na iznenađenje pojedinaca, uključujući i učesnike u atentatu na Đinđića, reagovala čvrsto i robusno, bez mnogo ustručavanja, ponekad i brutalno. Počela su racije, privođenja, saslušanja i hapšenja a na meti su se našli skoro svi koji su značili nešto u podzemlju ili imali dosije koji se učinio interesantan policajcima. Pošto je prolašeno vanredno stanje i delimično ukinuta Ustavom zagarantovana prava, čini se da su policajci dočekali svoju priliku za osvetu, pa su u pojedinim slučajevima naplaćivali „stare račune“, još iz devedesetih, kada su mnogi kriminalci sa dobrim vezama u politici, policiji i tajnoj službi bili nedodirljivi.

Uhapšenih i pritvorenih je bilo toliko da više nije bilo mesta po zatvorima i policijskim stanicama.

Foto: MUP

Prevenstveno su se na meti našli pripadnici zemunskog klana, mnogi su uhapšeni, neki su ubijeni kao dvojica vođa, Dušan Spasojević Duća i Mile Luković Kum. Nekima se izgubio svaki trag, dok su pojedini promenili stranu i postali svedoci saradnici. Ali, na udaru su se našle i druge organizovane krminalne grupe, ali i ljudi iz javnog života koji nisu imali kriminalne dosije, ali jesu na neki način imali vezu sa Zemuncima, ili su barem tako mislili istražni organi. Osim nebrojenih kriminalaca sa dosijeom, u pritvoru su se našli i neki estradni umetnici, ali i ljudi koji će kasnije zauzeti bitne funkcije u sledećoj, Koštuničinoj administraciji. Privedeni su i neki novinari i advokati.

Koliko je ljudi uhapšeno?

Od 12. marta do 22. aprila, kada je zvanično ukinuto vanredno stanje i okončana policijska akcija „Sablja“ uhapšen je impozantan broj ljudi, čak 11.660 osoba po raznim osnovama. Policija uvek voli da se pohvali rezultatima, pa je tako bilo i sa rezultatima akcije „Sablja“, ali oni u tom trenutku i jesu bili impozantni, pogotovo za ono vreme, obzirom da je sve obavljeno u relativno kratkom vremenskom roku, simbolično, 40 dana.

Zoran Đinđić Foto:GERO BRELOER / AFP / Profimedia

Policija je podnela 3.919 krivičnih prijava, protiv 3.400 osoba zbog sumnje da su izvršili 5.812 krivičnih dela, od toga više od 200 ljudi je optuženo za krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala. Rasvetljeno je čak 28 ubistava, dobar deo od toga je stavljen na teret zemunskom klanu, a tu su od neizmerne pomoći bili svedoci saradnici.

Rasvetljeno je i  23 pokušaja ubistava, 45 iznuda, 15 otmica, 208 krivičnih dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga. Policija je zaplenila 1.325 komada oružja različitih kalibara, 357 ručnih bombi, 110.097 komada municije različitog kalibra, 74.830 grama droge. Zaplene droge i strah dilera da će biti uhapšeni, pa su se makar privremeno pritajili, bio je toliki da je zakon ponude i potražnje učinio svoje i droga je poskupela.

Udarac zloglasnoj JSO

„Sablja“ je posekla i do tada nedodirljivu Jedinicu za specijalne operacije (JSO) koja je bila vojna formacija koja je formirana u okviru Resora državne bezbednosti i bila je eskadron smrti režima Slobodana Miloševića. Neki od oficira i pripadnika JSO su pohapšeni za razna krivična dela, uključujući i one koji su učestvovali u atentatu na Zorana Đinđića ili u drugim političkim ubistvima, kao što su atentat na Ibarskoj magistrali, otimca i likvidacija Ivana Stambolića.

Foto:STR / AFP / Profimedia

Neke „crvene beretke“ su isterane iz policije, dok su ostali, koji nisu bili umešani u kriminal, premešteni u druge jedinice i službe MUP Srbije.

Ipak, kako je ukinuto vanredno stanje i stala akcija „Sablja“, počele su ponovo razne političke igre i kombinacije, pa su mnogi od onih čija su imena pominjana prilikom hapšenja u „Sablji“ nisu nikada procesuirani, neki od njih su tužili državu Srbiju za nezakonit pritvor i dobili odštetu.

Učesnici zavere protiv Zorana Đinđića su osuđeni, ali je ostala nejasna politička pozadina ubistva.

BONUS VIDEO: Finale serije „Sablja“ potreslo Srbije

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare