4
Puška kojom je Uroš Blažić, optuženi za masakr u Duboni i Malom Orašju, počinio zločin, bila je u vlasništvu Vojske Srbije i predata je kompaniji "Jugoimport" još 2009. godine. Kako je završila u rukama masovnog ubice trebalo bi da bude utvrđeno u daljem toku postupka koji se u četvrtak nastavlja pred Višim sudom u Smederevu, ali u prostorijama Specijalnog suda u Beogradu.
Suđenje Urošu Blažiću za masakre u Duboni i Malom Orašju nastavlja se u četvrtak pred Višim sudom u Smederevu, ali u prostorijama Specijalnog suda u Beogradu. Jedna od tema koja se provlači od početka postupka svakako je i pitanje oružja koje je pronađeno na imanjima porodice Blažić neposredno nakon masakra. Tako je pokrenuto i pitanje puške kojom je počinjeno masovno ubistvo.
Na prethodnim ročištima javnost je saznala da je otkriven serijski broj puške kojom je počinjen masakr, te je sud naložio da se preko njega otkrije gde je poslednji put zabeležena u sistemu. Nakon toga, sudu je dostavljen izveštaj Vojske Srbije u kom je rečeno da je puška još 2009. godine predata državnom preduzeću „Jugoimport“ koje se bavi prometom naoružanja i vojne opreme.
Advokati porodica ubijenih i ranjenih odmah su zatražili da se utvrdi kako je puška, koja je predata državnom preduzeću za promet oružja završila u rukama civila, i to masovnog ubice, a sud je potom naložio dalje radnje.
Takođe, na ročištima se više puta pokretalo i pitanje tri vojna kamiona koji su dan nakon masakra, a pre nego što su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, prema svedočenjima članova porodica ubijenih, svraćali u dvorište Uroševog oca, Radiše Blažića, koji je drugookrivljeni u postupku.
U istom izveštaju Vojske Srbije, koji je dostavljen sudu, navedeno je da su vojni kamioni, koji su viđeni dan nakon masakra u okolini Smedereva i Mladenovca bili na redovnom putu iz kasarne u Pančevu do kasarne u Mladenovcu.
Inače, osim što su porodice ubijenih govorile o tri sporna kamiona Vojske Srbije, tvrdili su u više navrata i da su odranije znali da su kuće Blažića pune oružja i da se njima i sam Radiša hvalio, posebno kada popije. O tome je na suđenju govorio i Stefan Marković, kom je Blažić ubio dvojicu braće.
„Poznajem ih svoj ceo život, nisamo se družili. Živim nekih 600 metara od njih. Nismo bili nikada u sukobu. Svaki Božić, Nova godina, pucalo se kao da je ratno stanje. Bio sam na svadbi Uroševg brata, tada se takođe pucalo, bio sam tamo. Bili su svi tu, pucali su svi. Uroš je još kao mali pucao iz pištolja, ja sam to lično video. Pucnjava je bila kada su slavlja i praznici, pucalo se rafalno i pojedinačno. Svi su se plašili, pucali su signalne rakete, ljudi su se plašili da im ne zapale seno. Njiva mi je preko puta njihove kuće“, ispričao je Marković.
Svedok Svetozar Miletić, vojno lice i kolega oca optuženog ubice, govorio je na prethodnom ročištu o bombama koje su nestale iz vojnog objekta. Objasnio je da Radišu poznaje od 1997. godine, kada su zajedno služili u Rumi.
„Kada su u pitanju nestale bombe, to se dogodilo u Buđanovcima 1999. godine. Blažić je bio komandir čete i dobio sam naređenje da zadužim dve ručne bombe i 150 metaka za automatsku pušku, kako bi on imao sredstva za ličnu odbranu na terenu. Otišao sam sa dvojicom vojnika koji su bili na odsluženju vojnog roka do magacina. Video sam da su u jednom sanduku bombe bile pokidane i prevrnute, ali nisam odmah shvatio da nedostaju. Kasnije sam primetio da su neke nestale sa kutijom, dok je negde ostala kutija bez bombe. Čini mi se da je nestalo 11 komada“, ispričao je na prethodnom ročištu.
Rekao je da su pred sudom bila četiri lica, među kojima je bio i on, dok Blažić nije bio prisutan. Međutim, istakao je da ima saznanja da se i protiv Radiše Blažića vodi postupak zbog nestanka oružja.
„Radiša Blažić je kao i sve starešine imao zaduženu automatsku pušku i pištolj. Ja sam mu to izdavao i ja sam bio zadužen i za vraćanje, to je stajalo u magacinu. Pomenute bombe spadaju u vojno naoružanje, ali moja jedinica je raspolagala samo sa M-75. Radiša je u Rumi bio komandir artiljerije. Kao starešini bili su mu dostupni magacini sa naoružanjem, ali uglavnom uz moje prisustvo“, ispričao je svedok. Dodao je da su novčano kažnjeni zbog nestanka bombi.
„Disciplinski postupak pokrenula je brigada iz Sremske Mitrovice. Blažić se nije uzbudio zbog nedostataka, a na moje insistiranje da se pokrene postupak, učinio je to tek sedam dana kasnije, kada smo izvestili o nestanku. U kasarni je bilo preko 200 ljudi. U trenutku nestanka, sva ubojna sredstva bila su kod mene, nisu bila zaključana, pa je svako mogao da dođe do njih“, rekao je Miletić.
Pročitajte još:
Tužilac Ivan Konatar je naglasio da je Radiša Blažić tvrdio da mu ništa o nestanku oružja nije poznato, a da iskaz svedoka sugeriše da njegov iskaz nije bio iskren.
Na jednom od prethodnih ročišta govorio je i Predrag Puhač, zaposleni u Vojsci Srbije, kojem je Radiša Blažić bio jedan od nadređenih u toku ratnih dejstava na teritoriji Hrvatske.
„Te 1994. godine, potpukovnik je došao na privremeni rad i tada sam ga upoznao. Tada sam čuo od Radiše da je bio u Istočnoj Slavoniji, gde je vladao haos i da je mogao da uzme šta god hoće, uključujući oružje koje je Vojska Jugoslavije proglasila nekorisnim. Radiša se tada hvalio da mogao da uzme koliko god želi oružja, a vojnici su pričali da se bavi švercovanjem naoružanja. Kod njega su jednom prilikom pronađene dve puške, koje više nisu mogle da se nađu u magacinima JNA, već kod hrvatskih pobunjenika“, ispričao je Predrag Puhač.
Bonus video: Dolazak porodica ubijenih na suđenje Urošu Blažiću
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
