Za prostituciju je potrebno dvoje, ali sudeći po sudskoj praksi, policijskim zapisnicima i utisku javnosti deluje da su kažnjavane i osramoćene samo prodavačice ljubavi, dok klijenti seksualnih radnica ostaju ne samo nekažnjeni, već i van javne stigme koju nesumnjivo zaslužuju. Takvoj praksi kumuju pre svega zakonska regulativa, ali i društvo okovano predrasudama i stereotipima. Korisnici seksualnih usluga bivaju najčešće nekažnjeni ili prolaze sa malim novčanim kaznama pred prekršajnim sudovima, što im omogućava da bez ikakvih posledica nastave po starom.
Pojam prostitucije i danas izaziva prvu asocijaciju kao o najstarijem zanatu na svetu. Kad se o njoj piše i govori, uglavnom se spominje ona elitna koja privlači najviše pažnje i koja je u stalnom fokusu javnosti. Posebno pažnju zaokupljaju golicave priče ko su prostitutke, naročito ako su iz sfere javnog, najčešće estradnog života, a još više, ko su njihovi klijenti. Što pozicionirani više na lestvici političke ili biznis elite, tim bolje. S druge strane, kad se spomene ulična prostitucija, interes javnosti uglavnom postoji samo ako je neka prostitutka ubijena ili je akter nekog događaja vezanog za narkomaniju ili krvne delikte.
Praksa da su na meti društvene i pravosudne osude samo prostitutke, dok oni koji plaćaju za seksualne usluge uživaju status bezgrešnih korisnika, polako odlazi u prošlost posebno od kad je doneta nova zakonska regulativa, koja je prvi put uvela kažnjavanje klijenata.
Tako je, prema Zakonu o javnom redu i miru prostitucija u Srbiji prekršaj za koji se kažnjavaju pred sudom, kako osobe koje pružaju seksualne usluge, tako i oni koji koriste usluge prostitucije, kao i oni koji ustupaju prostorije za obavljanje prostitucije. 2016. godine sve se promenilo, a prekršajno odgovorni postaju i korisnici usluga prostitucije. Pomenuti Zakon prostituciju definiše kao „pružanje seksualnih usluga za naknadu u novcu ili drugu vrednost” (član 3, stav 15), dok član 16. navodi da će „ko se odaje prostituciji, koristi usluge prostitucije ili ustupa prostorije radi prostitucije” biti kažnjen „novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana”. Pored toga što je novina kažnjavanje korisnika, ovaj Zakon je uveo novčane kazne, a kazne zatvora sa 30 dana povećao na od 30 do 60 dana.
Poznati beogradski advokat Veljko Delibašić smatra da je potrebno kazniti oba učesnika, jer je po njegovom mišljenju to najdelotvorniji način da se suzbije prostitucija.
„Zalagao sam se da se korisnici usluga prostitucije kažnjavaju, jer je nepošteno kažnjavati samo jednu stranu, ako imate dve. Mislim da je novo zakonsko rešenje dobro urađeno i da su kazne adekvatne, izjavio je Dilibašić za Nova.rs i dodao:
„S druge strane, kada je reč o žrtvama trgovine ljudima, što znači da ukoliko su neke žene prinuđene na brutalni način da se bave prostitucijom, kazne su oštrije. Smatram da je i u tom pogledu zakon propisao odgovarajuće kazne.
Delibašić veruje da će sankcije prema korisnicima prostitucije predstavljati realnu opasnost po njih jer će biti u strahu da će njihove porodice saznati da su oni uhvaćeni da uživaju u uslugama prostitucije, posebno kad sudski poziv stigne na kućnu adresu.
Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra za Nova.rs, kaže da je dobro što su prekršajno odgovorni korisnici seksualnih usluga.
“ Analize presuda pokazuju da se žene u prostituciji kažnjavaju pet puta više nego klijenti. To ukazuje da sudovi smatraju da je glavna odgovornost na njima jer se bave prostitucijom, što nije u redu pa čak i samo kad se nalaze na određenoj lokaciji i kad policija u torbi kod njih pronalazi kondome. One bivaju odvedene pred sudiju gde uglavnom priznaju to delo, jer nisu dovoljno obrazovane i nemaju nikakvu pravnu pomoć, koja bi ih uputila da ne budu prekršajno osuđene i da na pitanje: „da li su se bavile prostitucijom“, odgovore sa „ne“, ako nisu bile zatečene sa korisnikom“, ispričala je za Nova.rs Sanja Pavlović i dodala:
“ Od 44 prekršajna suda u Srbiji tek u nekoliko njih su pokrenuti postupci i bile donete osuđujuće presude za prostituciju. Najveći broj osuđujućih presuda tokom 2017. izrečen je u Beogradu, ukupno 50 i sve su bile izrečene za odavanje prostituciji, nijedna za korišćenje usluga. Studija slučaja Prekršajnih sudova u Beogradu, Kragujevcu i Šapcu, prikazuje različitu praksu sudova u pogledu utvrđivanja prekršajne odgovornosti za bavljenje prostitucijom. Pa je tako Prekršajni sud u Šapcu ženu oslobodio odgovornosti iz razloga što sud nije stekao „nepobitno uverenje da se okrivljena bavila prostitucijom“, dok su prekršajni sudovi u Kragujevcu i Beogradu žene oglasili krivim i kaznili ih, iako su postojale samo indicije ili sumnja na bavljenje prostitucijom“ kaže za Novu.rs Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra.
Prema njenim rečima razlog ovakve statistike i broja osuđenih žena leži u neosećajnosti sudija i shvatanju žena u prostituciji kao nemoralnih pojedniki, a ne žrtava sistema, siromaštva i neobrazovanja. Ona kaže da se iz presuda može videti da se radi o ženama svih starosnih dobi, koje su najčešće neobrazovane, bez ikakvih primanja i sa decom koju prehranjuju odajući se prostituciji u koju ih svaka novčana kazna ponovo vraća – u začarani krug.
Profil kupca usluga prostitutki
U studiji „U ime muškog naroda“, analiza sudskih presuda za prekršajno delo prostitucije dat je i prikaz kako izgleda profil srpskog kupca usluga prostitutki.
„Evidencija o kupcima usluga prostitutki koji su uhvaćeni pokazuje da su oni, u značajnoj meri obrazovaniji u odnosu na osobe koje se odaju prostituciji. Ipak, kao i za žene u prostituciji, evidencija nije vođena detaljno, pa za 10 muškaraca koji su koristili usluge prostitucije nema podatka o obrazovanju. Ipak, ostalih sedam korisnika, za koje su podaci bili dostupni, procentualno posmatrano su obrazovaniji – njih pet ima srednju stručnu spremu, jedan je student, a jedan je fakultetski obrazovan. Prema istraživanju pomenute studije autorki Sanje Pavlović i Hristine Cvetičanin Knežević „za delo korišćenje usluga prostitucije kazne su isključivo bile novčane tj. nije doneta nije niko kažnjen zatvorom.
Autorke navode da je primetna praksa “ donošenja kazni ispod zakonskog minimuma“.
“ Jedan od faktora koji su uticali na visinu i tip kazne su bile i olakšavajuće okolnosti. Kao olakšavajuće okolnosti često su uzimani u obzir prethodna (ne)kažnjavanost, visina primanja, kao i činjenica da su korisnici priznavali delo i često izjavljivali da nisu znali da je korišćenje usluga prostitucije postalo kažnjivo, te da zbog toga „izražavaju iskreno kajanje”. Kao posebna olakšavajuća okolnost se u jednoj presudi pojavila mladost korisnika usluga prostitucije, koji je u tom trenutku imao 29 godina. Žena sa kojom je uhapšen je bila dve godine mlađa od njega. Ona je bila prethodno osuđivana, ali on nije. Takođe, ona nije imala nikakva mesečna primanja i bila je nezaposlena, za razliku od njega, čija je kazna iznosila nešto manje od njegove mesečne plate, dok je ona osuđena na 50 dana zatvora“, piše u pomenutoj studiji.
Najviše presuda doneto protiv žena
Prema podacima Autonomnog ženskog centra osobe koje se odaju prostituciji kažnjavaju se 5 puta više u odnosu na one koje koriste usluge prostitucije, a na ovu statistiku najznačajnije utiče praksa Prekršajnog suda u Beogradu. Od ukupno 89 presuda za odavanje prostituciji, 79 presuda (89%) je doneto protiv žena, dok je 10 presuda (11%) doneto protiv muškaraca koji se odaju prostituciji. Od ukupno 17 presuda za korišćenje usluga prostitucije, svih 17 je doneto protiv muškaraca.
Statistika kažnjavanja za prostituciju
Kažnjavanje za delo odavanja prostituciji je bilo i novčano i u vidu zatvorskih kazni — u 91% slučajeva su kazne bile novčane i iznosile su ukupno 1.544.000 dinara. Najniža novčana kazna na koju su bile osuđene žene za odavanje prostituciji iznosi 9.000 dinara, a najviša 50.000, za muškarce koji se odaju prostituciji najniža novčana kazna iznosi 10.000 dinara, a najviša 40.000 dinara. Svi muškarci koji se odaju prostituciji su kažnjeni novčano, a 7 žena u 8 presuda je kažnjeno zatvorskom kaznom (ukupno 222 dana zatvora). Kažnjavanje za delo korišćenje usluga prostitucije je bilo isključivo novčano, te nije doneta nijedna zatvorska kazna. Najmanja kazna je bila 10.000 dinara, a najviša 50.000 dinara