Živadin Disić, profesor niške škole "Sveti Sava", već 15 dana štrajkuje ispred Vrhovnog kasacionog suda (VKS) zbog nepravde koja mu je, kako tvrdi, učinjena kada mu je uručen otkaz jer je navodno napao svog kolegu. Disić je pre štrajka šest dana pešačio iz Niša u Beograd, a za Nova.rs tvrdi da se za pravdu bori godinama i da neće odustati dok sud ne ustanovi da je on otkaz dobio jer je prijavljivao direktora za korupciju, a ne napada na kolegu.
Naš sagovornik koji danima živi u šatoru ispred VKS kaže da se šest godina bori za pravdu. Sada ističe da neće odustati dok mu se ne ispune zahtevi.
„Želim da sud objasni da nisam udario kolegu iz škole, kao što je rečeno i da utvrde da sam dobio otkaz zbog odmazde, jer sam prijavljivao nepravilnosti koje su se svakodnevno dešavale u toj instituciji“, objašnjava profesor Disić.
„Sutra će biti tačno 6 godina od kako sam podneo tužbu protiv škole“, počinje profesor Disić i dodaje:
„Te 2015. sam dobio otkaz zbog mog „lošeg“ ponašanja, zbog čega sam podneo tužbu protiv škole. Dobio sam dva puta presudu u svoju korist u Osnovnom sudu i dva puta u Apelacionom. Trenutno je predmet u Apelacionom sudu, jer sam prošle godine u maju vraćen na posao, međutim, škola je uložila reviziju Vrhovnom kasacionog sudu, koji je munjevitom brzonom poništio rešenje. Nakon toga, u martu sam ponovo ostao bez posla“, ukratko je Disić objasnio svoju priču.
Profesor kaže za Nova.rs ima samo dva zahteva, a to je da sud prizna i utvrdi da on nije bio agresivan prema svom kolegi I. Đ. iz škole, ali i da je razlog njegovog otkaza bila osveta jer je bio uzbunjivač. Kako kaže, želi da konačno počne da se primenjuje Zakon o zaštiti uzbunjivača.
„U svim presudama, koje su se na kraju završile u moju korist, sudovi nisu mogli da utvrde da li sam udario tog nasilnika i lažova. Druga stvar je to da je moj otkaz bio jasna posledica uzbunjivanja. Postoji svedok koji je izjavio da ni verbalno nisam bio agresivan, a kamoli da sam ga udario.. On je na mene fizički nasrnuo“, kaže Disić i dodaje:
„Nije otkaz zbog mog ponašanja koje je bilo civilizovano, nego jer sam prijavljivao direktore i to je bila odmazda. Međutim, sudovi to neće da priznaju, pa kažu da je zbog mog ponašanja“, objašnjava Disić.
U toku razgovora sa Živadinom Disićem, ljudi koji su prolazili su dobacivali pozdrave i znake podrške profesoru.
„Imam ponos i dostojanstvo i neću da se savijam ni pred kim. Znam da sam u pravu“, jasno je naglasio profesor.
Profesor ističe da mu je ovo najduži, ali najlakši štrajk, jer ne gladuje, kao što je ranije činio i ima podršku prijatelja i građana, koji su mu obezbedili šator i sve što mu je potrebno.
Disić navodi i da je škola, u kojoj je radio, ogrezla u korupciji.
„Na stotine prijava sam priložio Agenciji za borbu protiv korupcije, najviše protiv bivšeg direktora Vladimira Kalčića, koji je zaposlio tri četvrtine ljudi, ali i protiv direktorke koja je na to mesto došla posle njega. Niko nije odgovarao ni za šta, jedino moje pozitivno iskustvo sa državnim službenicima jesu dva slučaja: Agencija za borbu protiv korupcije je donela javnu objavu da je direktor korumpiran i da je u sukobu interesa, od tada više nije mogao da bude direktor. Drugi slučaj je tužilaštvo, gde je bilo pomaka kada je protiv direktora podignuta optužnica – to mi govori da je zamenik javnog tužioca uradio svoj deo posla, međutim na sudu su to nekako zataškali i bivši direktor Vladimir Kalčić nije osuđen“, nezadovoljno je istakao Disić.
Prema rečima profesora, bivši direktor Kalčić je zaposlio tri četvrtine ljudi, stoga podršku dobija samo od kolega koje su „stara garda“ i koji su tu mnogo pre korumpiranog direktora.
„Javljaju mi se bivši đaci, daju mi podršku, ja sam ih naučio da budu časni i pošteni ljudi. Uvek sam im pričao da je manje bitno da znaju istoriju i matematiku, već je bitno kakvi će ljudi da postanu“, reči su profesora Disića.
Kako ističe, školu smatra svojom drugom kućom, zbog toga je i prijavljivao sve zakonske nepravilnosti, jer nije želeo da se institucija koja je namenjena obrazovanju, na takav način skrnavi.
Profesor je naglasio da mu štrajk ne pada teško, ali i da ne postoji drugi način za borbu protiv nepravde.
„Moram da spašavam goli život. Ovo što su mi zlikovci uradili, odgovorno tvrdim, može se nazvati pokušajem ubistva. Oni znaju da živim sam u 33 kvadrata, u stanu pod hipotekom i oni me na sedam godina ostave bez prihoda, pa zar to nije pokušaj uništenja?“, navodi on i dodaje:
„Kakav je to Vrhovni sud, ma bilo koji sud da je, oni moraju da obrazlože presudu! Sigurno ima još mnogo ljudi koji su ovako šikanirani kao ja, ali su digli ruke, nemaju snage da se bore. Ja ne dižem ruke, idem do kraja, neka kažu tvrdoglavo, ja kažem uporno“, ističe profesor.
BONUS VIDEO: Protest ispred Skupštine
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare